Vera Matović, udarnik koji traje: Mladalački duh i ponosna duša

Počela je stidljivo. Prvu singlicu sa vodećom pesmom "Siroče sam bez ljubavi tvoje" snimila je 1971. godine i to za lokalnu produkciju "Šumadija" iz Batočine. A onda je rasla iz godine u godinu i dogurala do legende koja ne stari, do "Verke zverke".

"Na livadi povila se trava,

gde moj dragi s drugom zoru čeka,

Preporučujemo

zoru čeka da on meni dođe,

da ga za mnom želja prođe.

Volim ga, volim,

duša me boli,

utehu tražim

bol da ublažim.

Zašto dragi, ako boga znadeš,

zašo ljubav ti od mene kradeš,

drugu voliš, noći joj poklanjaš,

što mi mladoj život zagorčavaš.

Nemoj ići drugoj ja te molim,

znaj od nje te mnogo više volim.

Siroče sam bez ljubavi tvoje,

bez tebe je prazno srce moje."

(Mita Mićić)

Počela je stidljivo. Prvu singlicu sa vodećom pesmom "Siroče sam bez ljubavi tvoje" (pretposlednji stih iz pesme izvučen je kao naslov) snimila je 1971. godine i to za lokalnu produkciju "Šumadija" iz Batočine. A onda je rasla iz godine u godinu i dogurala do legende koja ne stari, do "Verke zverke".

- Ta pesma je bez ikakve reklame postala veoma slušana. Snimila sam je "na tri, četiri", bez ikakvog uvežbavanja i bez producenta, onako kako je zahtevao kompozitor Mita Mićić. Kad se pesma malo zavrtela, starije kolege su me zezale: "A ti mala već pevaš "nali, vadi". Početkom 80-ih presnimila sam je na mom prvom LP-iju pod nazivom "Na livadi povila se trava" - priča Vera Matović za Muzičku apoteku.

- Kasnije sam snimala i ubitačne sentiše koji pogađaju i mene i moju publiku. Čim sam prešla u Diskos i započela saradnju sa Časlavom Đokovićem, nisam se skidala sa radija. U željama i čestitkama slušalaca na legendarnom Radio Šapcu išla je i poruka: "Srećno skalapanje braka uz pesmu 'Kad se budu rastavili roditelja moja dva' ".

Čim se pomene Radio Šabac, na Verkinom licu se pojavi blaženi smešak. Pet godina uzastopno bila je najemitovaniji pevač na najslušanijem radiju u bivšoj Jugi.

- Trebalo je da budem i šestu godinu zaredom, ali je direktor presekao plašeći se da će mnogi pomisliti da je u pitanju nameštaljka.

Verkine prve dve singlice izdate su za lokalnu produkciju "Šumadija" iz Batočine. Već od treće ploče iz 1974. godine kreću Verkini zlatni i srebrni tiraži.

- Nikad nisam jurila tiraže, a prodala sam "Hajde, hajde milovanje moja" u 800.000 za dva meseca. Ima tu i dosta apsurda: kada sam najviše prodavala (po mom računu petnaestak miliona ploča), skoro da me nije bilo na televiziji. Od mojih tiraža izgrađen je makar jedan stub RTS-ove zgrade u Košutnjaku, a bogami i Diskos je otvorio makar jedan pogon u fabrici ploča.

- Danas, kada je diskografija skoro zamrla, moram i da odbijam pozive u raznorazne emisije. Znam da neki vele da me ima i previše, ali radio i TV urednici znaju - nikad im se nisam nudila.

Svojim pevačkim i ljudskim kvalitetima onarodila je desetine pesama najvećih hitmejkera: "Srećo moja, meni namenjena", "Drugarice, moja jaranice", "Ne ostavljaj me samu" (Časlav Đoković), "Hajde da se budimo udvoje", "Ja prezime hoću tvoje", "Nije greška već namera moja", "Stariji si, al ništa ne mari" (Novica Urošević), "Na prozoru ruzmarin miriše", "Zakuni se oko moje" (Vukas), "Marko, Marko", "Volim te ko Boga", "Šta ti moja bluza smeta" (Ratomir Matović), "Belu bluzu suza kvasi " (Sreten Gajić), "Vladimire, Vlado" (Zahar), "Zašto si mi na put stao" (Doca Ivanković), "Moralo je biti prvi put" (Betula)...

- Već posle mojih prvih pesama s početka 70-ih, trgovački putnici su imali pune ruke posla i preporučili me u Diskos. A kada sam 1974. godine prešla u Diskos, legendarni Ćole (šef Diskosovog predstavništva u Beogradu) je rekao: "Ma pusti me žena, one ne prodaju ploče." A ja svoju prvu ploču za Diskos ("Pomiri se sa sudbinom" i "Sve bih dala da te zaboravim") prodadoh u 50.000 primeraka.

Imala je Verka još kao devojčurak svoje pevačke uzore. I dan-danas sa posebnim pijetetom govori o Duetu Bosa Ovuka-Rade Bogićević.

- To su legende iz mog rodnog Čačka, moji prvi uzori. Ponosna sam što sam iz njihove škole, što sam ih poznavala i volela, što i dan-danas pevam makar dvadesetak pesama iz njihovog opusa. Sa njihovim pesmama sam se pročula još kao amater u duetu sa mojim bratom Sveletom.

- Naročito "odlepim kad pevam Bosinu i Radetovu pesmu "Zvončići, končići". Mnogi i ne znaju naziv te pesme, samo mi kažu: "Verka, ajde malo Mik Džegera!" Ja mogu da pevam u svim položajima, ali publika me najmanje želi u sedećem. Hvala Bogu, ne traže me ni u ležećem. Sve ove godine imam i ozbiljne zaštitnike i anđele čuvare: prvo brata Sveleta, pa muža Racu. I tako su me ljudi prihvatili kao majku i sestru, a to je nešto najsvetije - ponosna je Verka.

(Goran Milošević)