90. rođendan Atanasija Savića: "Muzika je iz mog srca ko Morava tiho tekla"

Tasa je redak pesnik među tekstopiscima, ime koje se izgovara sa velikim poštovanjem, urbana legenda Čačka. 2. maja 2024. obeležava 90. rođendan.

"Sve je u životu prolazno moj druže,

i ljubavi i tuge i svi srećni dani,

Preporučujemo

sad kada je nema neka plaču ruže

ko uvelo lišće na jesenjoj grani.

Svirajte noćas samo za nju,

ja ću da pevam, tugujem i plaćam,

svirajte noćas kao da je tu

i ako je samo u mislima vraćam.

Prolaznik sam samo u tom svetu bio,

igrao boema, pevao i pio,

nekad za trenutak srećan san sam snio,

a večitu tugu u dnu srca krio.

Uspomenom noćas našu ljubav branim

i vraćam se tamo gde sam srećan bio,

kraj prepunih čaša i ranjenog srca

kad bih mogo ja bih sve boli ispio."

(Aleksandar Korać - Atanasije Savić)

Reklo bi se, ovo je Tomina autobiografska. Izgleda kao da je Toma napisao, a nije. Pesmu "Svirajte noćas samo za nju" napisao je Atanasije Savić i podario Tomi da je donese najlepše na svetu.

- Isti ovaj tekst je pet godina pre Tome snimio Ranko Stojanić Šoro na melodiju Časlava Đokovića i, pošteno rečeno, ta pesma se nije čula u toj prvoj verziji. Ovi stihovi su kod Tome zaodenuti u šlagersko ruho uz kompozitora Acu Koraća i koncertmajstora Zvonimira Skerla. Neki kažu da nema hita bez dobrog pevača, neki kažu da nema hita bez dobrog teksta, a u stvari mnogo toga treba da se spoji da bi pesma ostala večita - ističe doajen narodnjačkog sentiša Atanasije Tasa Savić.

Tasa je redak pesnik među tekstopiscima, ime koje se izgovara sa velikim poštovanjem, urbana legenda Čačka. 2. maja 2024. obeležava 90. rođendan.

- Ja sam poreklom Kruševljanin, rođen sam u selu Donja Omašnica kraj Morave. Reka me podseća na prolaznost - ja protičem a moje pesme ostaju. Morava me vezala za večnost, a žena me dovela u Čačak, kod njenih. Živim u Čačku, a stvaram za ceo svet.

Tasine pesme su životne priče i istine pretočene u stihove i rime. Tako lako piše, a tako nerado govori o svojim pesmama.

- Zabavljao sam se sa jednom Banjalučankom koja je studirala stomatologiju i imala bogatog strica u Beču. Htela je da nastavimo ljubav u carskom gradu, a ja ostadoh sam na obali reke. Ljubav je ostala negde na raskršću, a moji jadi su pretočeni u pesme "Sto puteva i sto staza" i "Smiri se srce, smiri".

I baš kad je narodnjačka diskografija bila na vrhuncu (70-ih i 80-ih godina prošlog veka), snimio je Taso preko 400 pesama koje potpisuje kao autor teksta: "Jedna lasta ne čini proleće" (Šaban), "Svirajte noćas samo za nju" (Toma), "Ne dam ovo malo duše" (Zorica Brunclik), "Prestala sam davno da se smejem", "Evo prođe godina deseta" (Vida), "Doviđenja, doviđenja" (Miroslav Radovanović), "Jednom sam i ja voleo" (Asim Brkan), "Nosila si burmu moje majke" (Ljuba Aličić), "Kako da dođem na svadbu tvoju" (Marinko), "Zovite me gospodine", "Ja sam čovek s koferom u ruci" (Savo), "Ti si žena bez adrese" (Ranko Stojanić Šoro), "Bar nedeljom budi kući" (Meri Miljković), "Sudbinu mi nije još niko proreko" (Toma Čolović), "Niz moje selo svadba se kreće" (Meho Hrštić), "Možda si čula da život piše romane" (Kvaka), "Prijatelja nema", "Čitav život popiću" (Pera Grubić), "Vodenice moja stara" (Smederevac), "Sto puteva i sto staza", "Smiri se srce", "Srce moje gde ćemo nas dvoje", "Uspomenu čuvaj kao sliku majke" (Zoran Kalezić)...

- Nekad su se pevači i kompozitori otimali o moje stihove, vodilo se računa da tekstovi zvuče poetski. I danas imam nekoliko stotina pesama koje čekaju svoje kompozitore i pevače. Za žive pišem pesme, a za pokojne pišem posvete. Ovo je posveta meni još za života:

"Zaborav se bliži, ja idem polako,

sa setom u srcu koračam sve tiše,

pevao sam pesme za sve zaljubljene,

a sad me se niko i ne seća više.

Dao si mi bože bogatstva toliko

da svakoga dana po bespuću gazim,

rod sam bio svima a meni brat niko,

i zato bez zbogom zauvek odlazim.

Kome je do pesme neka peva svako,

do muzike meni nije mnogo stalo,

životni sam ponor odavno dotako,

kad vidim od sveta šta je preostalo.

Dok sam bio tuđa sreća

prijatelja beše dosta,

a sad kad me ljubav stiže

samo pas mi veran osta."

Atanasije Savić je uvaženi član Udruženja književnika Srbije. Objavio je nekoliko zbirki ljubavne i misaone poezije, napisao dirljive posvete Jesenjinu, Disu, Miljkoviću. Napisao je i epitaf Draganu Aleksiću iz Mrčajevaca, najmaštovitijem srpskom harmonikašu:

"Muzika je iz mog srca

ko Morava tiho tekla.

Što ne stgoh ja da kažem,

harmoniko ti si rekla."

(Goran Milošević)