50 godina "Lele Vranjanke": Stanišino sladostrašće i prosvetljenje

Ima pesama koje odmah po svom objavljivanju podsećaju na nešto staro i izvorno, na "staro što miriše na suv bosiljak". Takva je upravo Tokovićeva "Lela Vranjanka".

"Volela me jedna Vranjanka,

mladost mi je kod nje ostala,

Preporučujemo

nit je Sofka nit je Koštana,

već najlapša Lela, Jelena.

Pusto, pusto, pusto mi je sve,

nema, nema moje Jelene,

dođi, dođi Lelo, Jelena,

ti si moju mladost odnela.

Ko zna gde je moja Vranjanka,

lepša od svih, lepa Jelena,

sve bih dao kad bih saznao

ko je moju Lelu ukrao."

(Dragan Toković)

Ima pesama koje odmah po svom objavljivanju podsećaju na nešto staro i izvorno, na "staro što miriše na suv bosiljak". Takva je upravo Tokovićeva "Lela Vranjanka".

- "Vranjanka" je mnogo poznatija od svog pesnika i kompozitora. I sam Dragan Toković nije mogao da se naobjašnjava da je "Vranjanka" njegova a ne stara vranjanska pesma - govorio je Staniša Stošić (1945 - 2008) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- A nastala je tako munjevito. Pričao mi je Toković da je u jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, smogao snage da je upita kako se zove. Odgovorila je samo: "Ja sam Lela Vranjanka". Pošto je u glavi već imao melodiju koju je vukao na povratku iz Egipta, u jednom dahu je prosuo stihove. I tako je nastala pesma kao poručena za mene.

Snimio je Staniša i stotinak izvornih pesama za arhivu radija, snimio je i desetine novokomponovanih evergrina, snimio je i neke dvojčice sa Bucom i Krnjevcem, snimio je i nekoliko malo modernijih pesama, ali "Vranjanka" ga je obeležila za sva vremena.

1974. godine na singl ploči Staniše Stošića u izdanju PGP-a pojavila se prva verzija legendarne "Vranjanke". Na omotu je ispod naziva pesme pisalo samo - Dragan Toković.

- Dragan Toković (1932 - 2002) je bio pokretni vulkan, čudo od čoveka i muzičara. Pevao je, svirao i komponovao i narodnu i zabavnu muziku. I Arsen Dedić je govorio da je Dragan Toković otac svih jugoslovenskih kantautora.

- Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenata, otvarao i zatvarao naše kafane i luksuzne noćne klubove u Bejrutu, Kairu, Njujorku, Parizu, Londonu, pevao u društvu Šarla Aznavura i Žilber Bekoa.

Milion puta je "Tatko za Vranje" otpevao "Lelu Vranjanku". I nikad isto, svaki put drugačije i, čini se, sve lepše i slađe. Svaka Stanišina interpretacija "Vranjanke" je neko autentično i kreativno tumačenje pesme. Kad se "Staniške" utopi u pesmu, čini se kao da ne vidi publiku, sav utopljen u "Vranjanku" i u svoju ekstazu.

- To je pesma koja svojom širinom daje prostora da je svaki put otpevam i donesem drugačije i lepše. I kad slušaoci ne znaju njen naziv, dovoljno je da mi kažu - ajmo onu!

- Dešavalo se da na nekim nastupima pevam samo "Vranjanku", ko zna koliko puta, i da nikom ne bude dosadno. Dešavalo se i da muzičari spakuju instrumente i ozvučenje, publika se raziđe, a mi za astalom pevamo za svoju dušu - i opet "Lelu Vramjanku".

Staniša Stošić je na svom LP-iju iz 1982. godine presnimio "Vranjanku" uz aranžman Dragana Kneževića. "Vranjanka" je našla zasluženo mesto i u RTS-ovom serijalu "60 najlepših pesama".

(Goran Milošević)