Šest godina od smrti Miće Nikolića: Pesma kao život i sudbina

4. aprila 2018. preminuo je Mića Nikolić, kompozitor "Lepotice grada", muzički otac mnogih pevačkih zvezda

"Polako dolaze, odlaze jeseni i leta,

Preporučujemo

veneš k'o pupoljak od najlepšeg cveta,

nekada si bila lepotica grada,

sredovečna žena, ti si, ti si sada.

Suze su mi pošle kad te juče videh,

gde je ona mladost i ona lepota,

bilo mi je žao što je život zao,

lepotice grada iz naših vremena,

sredovečna ženo, sliko uramljena.

Sećaš se, voleh te beskrajno,

al' uzalud beše,

ruke nekog drugog meni te uzeše.

Sretosmo se sada sa kosama sedim,

ova nova ljubav da li više vredi."

(Mića Nikolić - Miodrag Ž. Ilić)

4. aprila 2018. preminuo je Mića Nikolić, kompozitor "Lepotice grada", muzički otac mnogih pevačkih zvezda, legendarni orguljaš i jedan od najplodnijih kompozitora i aranžera narodne muzike.

- I "Lepotica grada" je rezultat našeg intenzivnog druženja i velikog prijateljstva. Mnoge hitove u tandemu sa Mićom napisao sam u kafani dok je sve treštalo, a mnoge hitove sam napisao i u Mićinom studiju i u Mićinom autu - pričao je legendarni tekstopisac Miodrag Ž. Ilić.

Prvu verziju "Lepotice grada" snimio je 1982. godine Muharem Serbezovski za produkciju Jugoton, 1990. Šaban Šaulić za produkciju Diskos, i to na autorskom koktelu Miodraga Ž. Ilića , a 2001. i Ljuba Aličić na CD-u Grand produkcije.

- Muharem je početkom 80-ih bio velika zvezda sa mnogo hitova, a Mića Nikolić vrhunski instrumentalista na početku karijere. Rekoh Mići: "Evo ti tekst, danas je utorak, u petak snimamo, a u studiju nas čeka orkestar 'Romalen' pod upravom Dragana Kneževića."

- Doduše, "Lepotica grada" je postala hit tek u Šabanovoj verziji uz Mićin aranžman. To je samo još jedan dokaz da se hit ne može da napravi i ne može da se isplanira. Melodija i tekst su obična magla koja dobije formu tek sa aranžmanom i pevačem. Sa Mićom je sve to išlo nekakp spontano i pozitivno, bez pogađanja, nametanja i "trange-frange" varijanti.

- "Lepotica grada" je došla nezvana, baš kao i ova globalizacija. Posle svih ovih godina "Lepotica grada" je postala "Lepotica sveta". A nekad smo prvo bili "građani sela Luga", pa države, pa tek onda sveta, a danas je sve obrnuto - govorio je Miodrag Ž. Ilić u Muzičkoj apoteci.

Milorad Mića Nikolić je rođen 1958. godine u Šapcu, u najmuzikalnijem okruženju, u legendarnoj Šabačkoj mahali.

- Moj tata Radosav, čuveni "Čiča", bio je poznati muzičar. Od oca sam nasledio gen, kao i sva moja braća. Zvali su nas - oni "Čičini". Otac me i uveo u svet muzike, upoznao sa muzičkim velikanima, a za početak se zadovoljavao i da sviramo hotelske zabave. S druge strane, majka je pazila tri sina kao tri jabuke, najvažnije joj bilo da budemo na okupu - pričao je Mića Nikolić.

- Pedigre je jako bitan i životu, a bogami sam imao i jako muzikalno okruženje u mom Šapcu. Ali ja sam hteo i više, nije me držalom mesto. Zavoleo sam muziku, zavoleo sam ljude i tako će biti dok me bude. Ne daj Bože da čovek dođe u situaciju da nema s kim da pije kafu.

I kad je najviše svirao, pevao je za svoje društvo i za svoju dušu, a snimio samo tri pevačka albuma.

- Mnogo, mnogo više sam pevao na tezgama nego na pločama. Kad sam zaradio polipe ma glasnicama, malo sam prikočio. Doktor mi je ponudio tri mogućnosti: da prestanem da pušim, da se operišem ili da prestanem da pevam. Ja sam odabrao ovo treće i mislim da je tako i bolje. Potpuno sam se posvetio stvaranju pesama i kola sa mojim prepoznatljivim zvukom.

Pored talenta i pedigrea, radio je Mića i na svom muzičkom opismenjivanju. U školi je učio klavir, a zavoleo i proslavio orgulje.

- Znao sam da je klavir prateći instrument. Zamolio sam oca da mi kupi orgulje, pa sam počeo da sviram sve što sviraju solisti. Levu ruku sam koristio kao bas gitaru, bilo je to nešto inovativno, ljudi su me slušali i gledali sa nevericom. Mnogo sam toga izmislio na orguljama, a ništa nisam patentirao.

Posle "Lepotice grada" krenula je stvaraĺačka ekspolozija Miće Nikolića koja je rezultirala sa preko hiljadu autorskih kompozicija i aranžmana: "Ljubav nije dug", "Ne dam te nikom", "Bog delio svima sreću", "Verov'o sam tebi", "Anđeoska vrata", "Kume brate" (Šaban), "Krčmaru vina za svirače", "Volim te ludo znaj", "Kako mi nedostaješ", "Opet sam ti u kafani" (Haris), "Srećo moja", "Pomirenja nema", "Dok je mene, dok je pesme", "Ja bih tebe milovala" (Vida), "Majko moja", "Ne bih dao dete svoje", "Ti si moja istina", Ti i ja", "Sve moje teške rane" (Ljuba), "Kunem se u sreću devojačku", "Kune mi se majko momak loš" (Šikica), "Slike mog života", "Samo malo treba" (Verica), "Samo jaki pobeđuju", "Pitao sam moju staru majku" (Muki Fiuljanin), "Ljubav šarena", "Bolujrm zbog Zorice" (Acko Nezirović), "Putuješ svetom, al' Bosne nema" (Enes Begović), "90 dana" (Paško), "Nisam te ponizio" (Šerif), "Sviće zora" (Janko Glišić), "Sve je moje tamo" (Ćana), "Ti, ona i ja" (Sneža Đurišić), "Nano moja" (Zorica Brunclik)...

Komponovao je Mića i moderne pesme, pratio trendove, ali uvek na temeljima naše folk tradicije. Krajem prošlog veka, kada je cumami "turbo folka" čistio šumadijsku dvojku, Mića je izbunario i na svojim nastupima oživeo pesme poput "Ljubav mi srce mori", "Jedinac sam u majke", "Tera kola Mitar rabidžija"...

- Iskreno sam se radovao svakoj lepoj pesmi mojih kolega. Gadio sam se ovoj našoj gramzivosti i sujeti. Živeo sam punih pluća, nisam se plašio crnih dana. Bog je mnogo dobar kakvi smo mi ljudi.

(Telegraf.rs)