84. rođendan Dragoslava Živanovića Troše: Pesme i pripovesti narodnjačke institucije iz Stiga

Dragoslav Živanović Troša rođen je 17. marta 1940. godine u Sirakovu kod Požarevca. Od dede je nasledio nadimak, a od oca i strica harmoniku.

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine,

da me sete moje drage, drage ljubljene,

da mi vrate mladost ranu i ljubavne čari,

vrele usne moje drage kad smo se sastali.

To su bili srećni dani, dani mladosti,

puni žara i lepote, pesme, ljubavi.

Što su lepe uspomene kad se na njih setiš,

za trenutak osećaje mladosti mi vratiš.

Mladost prošla, nestala je svaka lepota,

a ja ostah željan drage, željan života.

Sav sam srećan kad se setim

nekad srećnih dana,

još srećniji kada pevam oj mladosti rana."

(Dragoslav Živanović Troša)

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine" je jedna od najonarođenijih pesama majstora narodne muzike Dragoslava Živanovića Troše. Ovo je Trošin pevački prvenac sa Jugotonove singlice iz 1967, meraklijska, nežureća dvojčica, bez refrena, Trošin "žal za mladost" u nekoliko strofa.

- Moju prvu pevačku ploču snimio sam ne svojom nego božjom voljom. Na Trgu republike sreo sam Miću Đorđevića, urednika u PGP-u, koji me je pitao da li imam pesme za prvu ploču jednog mladog pevača. Odneo sam mu četiri pesme ("Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja") i za sedam dana mi stiže odgovor: pesme su divne, ali mladi pevač nije mogao da ih otpeva. Taj mladi pevač bio je Bora Drljača - priča Troša za Muzičku apoteku.

- Onako snužden istog dana naletim na frulaša Pavla Stanojevića, muzičkog urednika u Jugotonu. Pavle je već imao prilike da čuje te pesme na narodnim veseljima, pa mi reče: "A što ti ne snimiš ove pesme?" Na nagovor Dragoslava Jankovića Ćivre, mog zemljaka i vrsnog harmonikaša, vežbali smo mesec dana i snimili te četiri pesme u studiji u Nišu. Dve harmonike (Ćivra i ja), bas i gitara i na "tri, četiri". Ispalo je mnogo bolje nego što sam se nadao.

Dragoslav Živanović Troša rođen je 17. marta 1940. godine u Sirakovu kod Požarevca. Od dede je nasledio nadimak, a od oca i strica harmoniku.

- Sa šest godina sam kradom uzimao dedinu "dijatonku" i prebirap po dirkama. Kad je instrument u pitanju, jednostavno nisam mogao da omanem. Otac i stric su bili afirmisani harmonikaši, deda je svirao harmoniku i klarinet. Batalio sam školu, ali zato nisam ispuštao harmoniku. Sa radija sam skidao Miju Krnjevca i Miliju Spasojevića i pitao se da li su ti ljudi od krvi i mesa.

- A onda sam sa petnaest godina na vašaru u Požarevcu upoznao Vitu Životića, šefa tada najĵačeg ansambla u mom kraju a kasnije i u celoj Jugi. S ponosom mogu da kažem da je Vita moj majstor i učitelj. Dobro se sećam: plaćao sam mu za jedno naučeno kolo tadašnjih hiljadu dinara. Meni mučeniku bilo stalo da naučim što više, a nije se imalo para. Žurio sam sa učenjem, pa kad naučim peto kolo ja zaboravim ono prvo.

I majstor Vita Životić je bio oduševljen Trošinom svirkom. Na takmičenju harmonikaša na "Smederevskoj jeseni" 1962. godine Troša osvaja prvu nagradu.

- Tada sam dobio poziv od Nenada Mićovića, harmonikaša iz Carevčevog orkestra i predsednika žirija, da dođem u Radio Beograd na audiciju. Dobio sam priznanje i od Carevca, Makse Popova i ostalih velikana sa radija, pa na njihovu preporuku snimam "Stiško" i još nekoliko autorskih kola koja su i danas na repertoaru Narodnog orkestra RTS-a.

- Dobio sam tada i ponudu da za državnu platu sviram harmoniku na Radio Beogradu. Na opšte iznenađenje, odbio sam ponudu, nisam hteo da otkažem pogođene tezge sa ansamblom Dragoslava Jankovića Ćivre. Jednostavno, nisam mogao da ostavim moj Stig i da se upuštam u beogradsku avanturu.

Pre nego što je propevao i postao autentičan kantautor, Troša je komponovao desetine pesama i za druge pevače, tada najpoznatije radio soliste i duete.

- Lepa Lukić je smimala moje pesme i sa mojim ansamblom još dok je bila anonimna. Bili su to dueti sa Gvozdenom Radičevićem i Mirom Vasiljević. Lepa i Mira su prve u duetu snimile moju pesmu "Kad su laste odletele".

- I Silvana je svoje prve pesme snimala sa mojim ansamblom u duetu da Perom Tanasijevićem. U stvari, Pera i ja smo je izvukli iz kafane i uveli u diskografiju.

Diskografska karijera Dragoslava Živanovića Troše trajala je od 1967. do 1982. godine. Na desetak singlova i dve kasete (za "Južni vetar" i "Polibend") snimio je nekoliko besmrtnih pesama i kola: "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna a ja zaksnio", "Dođi u moju momačku sobu", "Čekam već odavno", "Ona je za mene sve", "Ti si bila moja želja", "Ne pričaj mi o rastanku", "Dvaput se ne živi", "Teško je voleti dve", "Para vrti gde burgija neće", "Stiško kolo", "Trošino kolo", "Šiljino kolo", "Kolo malog Bože"...

Trošine pesme snimali su i presnimavali vrhunski pevači i radio solisti: "Takav je život" (Novica Urošević), "A najlepši par bi bili" (Goca Stojićević), "Ja bogatstvo nemam" (Slobodan Lekić), "On je moja sreća" (Anica Stojanović), "Sa prozora gledam" (Dara Kostić), Dragan Pantić Smederevac, Raša Pavlović...

Za višedecrnisjko muzičko stvaralaštvo Troša je dobio priznanje i od svog esnafa, doduše tek kada je zakoračio u devetu deceniju života. Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) dodelio mu je Povelju za izuzetan doprinos razvoju estradno-muzičke delatnosti i status istaknutog estradnog umetnika.

- Iako sam rođen u bogomdanom kraju kad su veselja u pitanju, ja sam više pevao na pločama nego na svadbama. Imao sam vrhunski orkestar i dobre pevače, a ja sam uskakao samo kad neko promukne. U mom ansamblu je počeo i Novica Urošević. Svirao je gitaru sa četiri žice, a ja sam mu pokazivao kako se pišu pesmice. Sa mojim ansamblom snimio je svoju prvu komponovanu pesmu "Ljubav dvaput ne vraća se" na ploči Ace Danilovića iz 1967.

(Goran Milošević)