Mijat Božović, kompozitor tople zime, plave žene i zelenih očiju: Od šargija i tambura do flauta i oboa

Ovo je sećanje na Mijata Božovića (1941 - 2015), pisca i kompozitora pesme "Bila mi je jedna topla zima" i desetina narodnjačkih evergrina

"Na mom licu pramen plavi,

u mom oku noge bose,

Preporučujemo

da l' se sjećaš druže stari

one žene plave kose.

Bila mi je jedna topla zima,

bila mi je sve što srce ima,

bila mi je ali više nije,

prijatelju stari pozdravi je.

Snijeg pada ove noći,

u srcu se zima svila,

sjeća me na plavu ženu

što je nekad moja bila.

Na vernost se ona klela

sve dok njega nije srela,

topla zima, plava žena,

nikad ne zaboravljena."

(Mijat Božović)

1980. godine, baš u vreme dominacije sevdalinki i srceparajućih dvojki, šlager o jednoj plavuši osvojio je milione Jugoslovena. Ovo je sećanje na Mijata Božovića (1941 - 2015), pisca i kompozitora pesme "Bila mi je jedna topla zima" i desetina narodnjačkih evergrina.

- Premda sam dete sevdaha i mahale, proslavila me Mijatova pesma koja nije sevdalinka. Mislim da su i publika i žiri na Ilidžanskom festivalu bili zatečeni da jedan sevdalija peva o plavuši. To se tada smatralo "lakim notama", žiri je sumnjičavo vrteo glavom, a Mijat i ja smo verovali u pesmu. Iako nismo osvojili nijednu nagradu, stekli smo ime baš na našem najvećem festivalu, ja kao pevač debitant, a Mijat kao siva eminencija i autor koji je prisutan od prvih godina festivala - pričao je Sejo u Muzičkoj apoteci.

Mijat Božović je jedan od najmaštovitijih i najpismenijih kompozitora narodne muzike. Rođen je 1941. godine u Zubinom Potoku, a Srednju muzičku školu je završio u Prizrenu. Kao i mnogi drugi muzički talenti iz bibše Juge uputio se u Sarajevo na studije. Teoriju muzike usavršio je na Muzičkoj akademiji, a praksu na svirkama po Sarajevu. Posvetio se etnomuzikologiji, pa je svo bogatstvo folklornih motiva sa prostora bivše Juge preneo u svoje pesme.

Tokom višedecenijske kompozitorske karijere, od sredine 60-ih do raspada Juge, komponovao je desetine večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Topla zima, plava žena" (Sejo Pitić), "Zelene oči bile su moje" (Hanka), "Došlo vreme, izdaje me snaga" (Hasan), "Mala iz Novog Pazara" (Mile Kitić), "Plači violino, ljubav mi vrati" (Muharem), "Peške idem iz grada" (Slobodan Lalić), "Zora zori i dan zabelio", "Kad grožđe zri" (Miroslav Ilić), "Selo moje malo" (Milan Babić), "Hiljadu želja imam", "Ljubav ili prijateljstvo" (Milena Plavšić), "Oj, devojko, jagodo" (Ekrem Pilić), "Lažno je vino" (Marinko Rokvić), "Šta će biti kad zamukne grlo" (Dobrivoje Topalović), "Kad bi se poljupci u pismima slali" (Darko Perić), "Sevdahom sam goru okitio" (Safet), "Sedam sela, sedam mojih cura" (Cune), "Đulo, Đulizaro" (Bilkić)...

- Moj prvi, jedini i poslednji nastup na Ilidžanskom festivalu obeležila je pesma Mijata Božovića "Zora zori i dan zabelio". Snimio sam je 1973, samo godinu dana posle "Devojke iz grada", kada sam bio skoro anoniman pevač. Uplašio sam se tako zahtevne i raskošne pesme koja tako liči na staru sevdalinku. Uplašio sam se i svih tih asova pored kojih sam trebao da stanem na binu. Dobio sam užasnu tremu i nisam se pojavio na bini Ilidžanskog festivala. Pesma je, ipak, puštena sa razglasa i dobila tri nagrade stručnog žirija. Bez obzira što tu pesmu ni danas ne pevam na nastupima, dugujem veliku zahvalnost Mijatu na ovakvom biseru - kaže Miroslav Ilić.

- Imao sam mnogo većih hitova u karijeri, ali meni je ubedljivo najdraža "Pesma pevača" koju mi je napisao i komponovao Mijat Božović. Snimio sam je kao poslednju na albumu iz sredine 80-ih, tek toliko da popunim ploču. Kako su godine prolazile, sve više sam je slušao za svoju dušu, a nikad je nisam zapevao uživo. Tek kad sam ostao bez glasa, stigli su me Mijatovi stihovi "šta će biti kad zamukne grlo i kad starost mladost mi nadjača, da l' će tada da se seti neko da zapeva jednu za pevača" - pričao je Dobrivoje u radio izdanju Muzicke apoteke.

Mijat Božović je bio istinski velemajstor u oživljavanju pesama koje su pevali naši preci na mobama i sijelima. Pesme koje su nekada davno pevali orači i kopači, kasnije i izvorne grupe bez svirača, dobile su u Mijatovoj režiji i ritam i neki novi tempo uz "Mlade Sarajlije" i Narodni ansambl Radio Sarajeva. Mijatovi aranžmani su unikatni, nikad isti, od šargija i tambura do flauta i oboa. Tako su u Mijatovoj režiji snimljene pesme "Peške idem iz grada", "Pokraj puta rodila jabuka", "Op, kalo, ćuprikalo", "Cvetaj ružo", "Ćuti Đurđa" (u koju je uneta stara psovka **bem ti minutu").

Mijat Božović je preminuo 9. marta 2015.

(Goran Milošević)