Životna ispovest Živke Đoković: "Položila sam audiciju kod Časlava pod jednom jabukom u Prilikama"

Živka Đoković je zakoračila i protutnjala kroz jugoslovensku diskografiju.

"Ti si samo uspomena,

ljubav koje više nema,

Preporučujemo

ne sećaj se više mene,

ni ljubavi izgubljene.

Dok sam tvoja bila,

ja sam suze lila,

nema više bola

otkad nisam tvoja.

Ja sam sada srećna žena,

uspomena više nema,

zaboravi našu ljubav,

u duši je sada tuga.

S drugim sada ja provodim

divne čase u ljubavi,

nađi drugu, oženi se,

ostaćemo prijatelji."

(Časlav Đoković)

Pesmom "Ostaćemo prijatelji" iz 1974. godine (daleko poznatijom po naslovu "Ti si samo uspomena"), Živka Đoković je zakoračila i protutnjala kroz jugoslovensku diskografiju. Pevala je mnogo, snimala umereno, a u medijima se nije pojavljivala nikako. Ovo je retka prilika da baš uoči 82. rođendana otvori svoju dušu za Muzičku apoteku.

- Prvi put sam se pojavila u široj javnosti na festivalu "Sedam naših dana" u Čačku 1971. Kao nagradu sam stekla pravo da snimim ploču, a moj muž i kompozitor Časlav Đoković je preko svojih prijatelja u Sarajevu izdejstvovao da moj diskografski prvenac bude objavljen za tek otvorenu produkciju Diskoton.

- Kad je moja prva ploča puštena u prodaju, "Ti si samo uspomena" zavrtela se na svim vašarima. Onaj čuveni fotograf, zvali smo ga Munja, uslikao me tako da sam ličila na malu Cigančicu. Jao, majko moja! Zavrteše se ringišpili, zavrti se i moja prva ploča na svim vašarima, ljudi pomisliše da sam vatrena Cigančica koja lepo peva.

Živka Đoković je ratno dete. Rođena je 2. marta 1942. godine u selu Lisa kraj Ivanjice. Rano je propevala, rano se udala i postala majka.

- Propevala sam dok sam čuvala ovce i brala pečurke, a onda sam zapevala i sa majkom. Mama krene, a ja nastavim - na prelima, igrankama, žetvama, komišanjima i kopanjima. Pevala sam i u školi. Imala sam peticu samo iz pevanja i vladanja. Bila sam đak pešak, deset kilometara tamo, deset kilometra 'vamo. Izdržala sam pet godina i batalila školu.

- A onda je na scenu stupila moja majka kao provodadžika. Tako je bilo - majke se vide na saboru i ugovaraju brakove za decu. Časlav Đoković je već bio neki lokalni mangup i pustolov, priveli su ga u zavičaj na vašar u Prilikama. Roditelji su nas upoznali i ostavili nasamo. Čim smo se upoznali, Časlav me odveo pod prvu jabuku i upitao da li znam da pevam. Kad sam zakovala onu Safetovu "Sarajcice, hajdemo", primio me i u srce i u krug svojih budućih pevača.

Tako je mlađana Živka na Preobraženje Gospodnje položila prvu pevačku audiciju kod budućeg supruga i ličnog kompozitora. I to pod jednom jabukom u Prilikama! Planula je velika ljubav koja je krunisana brakom i rođenjem ćerke jedinice Vesne.

- Moje je bilo samo da pevam, a Časlav je ugovarao sve moje nastupe i snimanja ploča. Dvadesetak godina sam pevala po kafanama u Srbiji i Bosni, na svim vašarima. Svega sam se nagledala - i tuča i polomljenih čaša i razbijenih glava. I Dan-danas na TV-u gledam samo borilačke veštine, moj daljinac je fiksiran na "Fajtklub" kanalu.

- Moj Časlav je bio mekan kao duša devojačka, a ja sam bila pravi džambas. Sednem Časlavu u krilo, mazim ga, a on se istopi od miline. A onda uzmem lonac za veš, skuvam pasulj i nahranim ceo komšiluk i kolege. Moja vrata nikad nisu bila zaključana, kod mene je sve iskreno i na prvu, davala sam svima a nisam nudila. Proveli smo 25 godina u braku, lepo smo se slagali i u životu i u pesmi.

Sedamdesetih godina prošlog veka Živka Đoković je bila jedna od najslušanijih i najtiražnijih pevačica šumadijske pesme. Od 1974. do 1984. godine snimila je trinaest singlova, jednu kompilacijsku kasetu i dva LP-ija sa desetinama prelepih pesama u muzičkoj režiji Časlava Đokovića: "Ti si samo uspomena", "Volim Mila, a nana mi brani", "Vragolanka", "Ni koraka izvan braka", "Prohujalo sa vihorom", "Ne znam šta ću s tobom", "Ti si čovek koga stvarno volim", "Zelen ora' preko puta pao", "Vetar duva od Morave", "Ostavi me, voleću te više", "Srce moje čuvaj tajnu", "Tvoje su oči zvezdane noći", "Selo priča, pa čula i nana"...

- Verovali ili ne, nikad u životu se nisam slikala za naslovnu stranu nekih novina, niti sam gostovala na nekom radiju ili televiziji. Pevala sam napadački, tim mojim prodornim i gorštačkim glasom, baš onako muški. Pevala sam najteže Safetove i Lalićeve pesme, često i bez pojačala i bez mikrofona.

I kad je snimala po nekoliko singl ploča godišnje u zlatnom i srebrnom tiražu i kad je bila jedna od najtiražnijih pevačica Diskosa, Živka Đoković je bila daleko od očiju javnosti. Danas uživa u svom malom raju u rodnoj Lisi i u Čačku, živi od ljubavi ćerke Vesne, zeta Raška i unuka Tine i Danice.

- Odem samo jednom godišnje u Kanadu, da me slikaju i vide da sam živa, zbog penzije. Zdrava sam, hvala Bogu, širim optimizam svuda oko sebe. Kad sam ovih dana završila pregled, doktor je bio zadivljen mojim zdravstvenim stanjem, nije imao ni šta da mi prepiše ni šta da me posavetuje. Ali zato sam ja imala savet za moga docu: "Nek' ti bude sretan put i moj si usput."

(Goran Milošević)