50 godina hita "Kako si majko, kako si oče": Rade Vučković o pesmi koja ga je prešaltala u narodnjake

Pesma "Kako si majko, kako si oče" iz 1974. godine označila je kraj saradnje Buce Jovanovića i Šabana Šaulića

"Moj dom je negde na jugu,

daleko od plavog mora,

Preporučujemo

gde cveta najlepše cveće,

gde sviće najlepša zora.

Kako si majko, kako si oče,

kakvo je tamo vreme,

da li se momci u selu žene,

pita li neko za mene.

Kuća je moja kraj puta,

bunar i jabuka žuta,

livade i cure mlade,

šta moji u selu rade.

Da li se kaljavim putem

vraćaju momci sa prela,

da l' šarov ponaže seji

da čuva stada bela."

(Buca Jovanović - Rade Vučković)

Pesma "Kako si majko, kako si oče" iz 1974. godine označila je kraj saradnje Buce Jovanovića i Šabana Šaulića. Označila je i prelazak "srpskog Jesenjina" Radeta Vučkovića u narodnjačke vode.

- I ova pesma je, kao i još nekoliko mojih hitova, imala svoju šlagersku verziju i predigru. Kada sam upoznao Bucu Jovanovića, predložio mi je da je iskomponuje u narodnom ruhu - priča Rade Vučković.

- Dopisao sam treću strofu, a Buca je izmenio naziv u "Kako si majko, kako si oče". Naravno, meni je ostalo samo da priznam da je ova narodnjačka verzija u Šabanovoj interpretaciji pobedila vek, a ona moja zabavnjačka je davno zaboravljena.

1974. godine na Diskosovom singlu pojavila se šlagerska verzija Vučkovićeve pesme. Za razliku od narodnjačke verzije u ovoj su spojene prve dve strofe u jednu, a treća strofa je spojena sa refrenom:

"Dab, daba, dab, daba, daba, da,

dab, daba, dab, daba, daba, da,

dab, daba, dab, daba, daba, da,

dab, daba, dab, daba, daba, da.

Moj dom je negde na jugu,

daleko kraj plavog mora,

gde cveta najlepše cveće,

gde sviće najlepša zora.

I kuća stara kraj puta,

bunar i jabuka žuta,

zelena polja i cure mlade,

šta li sad moji u selu rade.

Kako si mama, kako si tata,

kako je tamo vreme,

da li još neko u selu pita,

pita li neko za mene.

Da li se starim kaljavim putem

vraćaju momci sa prela,

da li još šarov pomaže seji

da čuva stada bela."

- Početkom 70-ih, naročito posle hitova "Narcisi plaču ljubavi" i "Viki, Viki, Violeta", postao sam ozbiljna zvezda zabavne muzike. Učestvovao sam i na višemesečnoj turneji u tadašnjem Sovjetskom Savezu zajedno sa Đorđem Marjanovićem i Radmilom Karaklajić. Snimio sam i jedan LP u Moskvi, pevao na ruskom kao na maternjem - kaže "srpski Jesenjin".

- I taman kad sam pomislio da ću u zabavnoj muzici ostvariti svetsku karijeru, upoznao sam Bucu Jovanovića. Sećam se, trebalo je da snimim pesmu "Nikad joj oprostiti neću", i to uz pratnju grupe "Suncokret" u kojoj je pevao Bora Đorđević.

Milutin Popović Zahar je primetio: "Da pevam kao Rade Vučković, nijednu pesmu ne bih dao drugome."

- Ima u Zaharovim rečima i istine. Mada, sigurno je da te moje pesme i ti moji stihovi ne bi bili toliko onarođeni da ne beše Šabanove interpretacije. Šaban me je doveo do besmrtnosti.

- Buca je uspeo da me ubedi da ubuduće pišem za narodnjake, ali da mu pošteno javim koliko će mi para leći na račun i da to uporedim sa prihodima od zabavnjaka. Naravno da su prihodi od narodnjaka bili višestruko veći, ali ja nikada nisam piljario sa mojim pesmama. I kad me Buca prešaltao u narodnjake, ostao sam vernik lepe umetnosti.

(Goran Milošević)