Hamid Ragipović Besko: "Sevdalinka je duhovno nadahnuće i najjeftiniji lek"

Hamid Ragipović Besko je rođen u srpskom Sibiru, u selu Točilovo, opština Tutin.

"Tvoja slika polako nestaje,

a od svega sećanje ostaje,

Preporučujemo

korim sebe, a srce smirujem,

budan sanjam da tebe milujem.

Gde si sada kada mene nema,

ko te voli, čija li si žena.

Zašto s drugim tražiš sreću novu,

a ne čuješ usne što te zovu,

pesmom tugu bez uspeha blažim,

kud god krenem ja tebe tražim.

Svako od nas pođe putem svojim,

ti daleko, ja s bolom mojim,

sam bez ikog u večeri rane,

zovem tebe i prošle dane."

(Drago Trkulja - Miodrag Melentijević)

- Iako sam biološki rođen u Sandžaku, umetnički sam rođen sredinom 70-ih na Ilidži. 1976. godine odneo sam apsolutnu pobedu sa pesmom "Ko te voli, čija li si žena". Cela Juga je gledala prenos uživo, a ja sam praktično iz anonime postao pevačka zvezda - pričao je Hamid Ragipović Besko u mikrofon Muzičke apoteke na obeležavanju godišnjice Ilidžanskog festivala.

- I pre Ilidže pevao sam u Snadžaku, Podrinju, Makedoniji, bio sam pevač od iskustva i repertoara. Međutim, tek posle Ilidžanslog festivala za mene su znali i u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Splitu, Ljubljani. Zahvaljujući Ilidži, postao sam koncertni i radijski pevač. Zahvaljujući Ilidži, počeo da živim od estrade, a ne samo od kafane.

Hamid Ragipović Besko je rođen u srpskom Sibiru, u selu Točilovo, opština Tutin.

- Moj otac je bolje pevao od svih pevača koje sam čuo. Sve druge sam mogao da kopiram, ali babov glas se nije mogao uhvatiti. Imao je raspon od tri oktave i visinu koja suši mozak. Bez obzira što je moj babo dohvatao nebo, nije se radovao što ja idem u pevače.

- Zapevao sam kao momčić, lokalna atrakcija u mom rodnom kraju. Dobro se sećam: ja pustim glas, a svuda oko mene prašte plotuni i prangije. Onda sam otišao u Skoplje, u grad sunca, kod daidža i amidža. Igrao sam u KUD-u, upoznao sve te nepravilne ritmove. A onda sam 1972. godine na putujućem festivalu "Pesma leta" upoznao moga idola Safeta Isovića. Preskočio sam ogradu na stadionu, prišao Saji da bi me čuo kako pevam "Konja vodim, peške hodim". Sajina pohvala i preporuka čelnicima Jugotona značila mi je više od pedeset diploma.

Usledili su Beskovi prvi snimci i prve singlice, nekoliko uzastopnih nastupa na Ilidžanskom festivalu - od 1975. do 1982. ostvario je nekoliko nastupa, pobeda, nagrada publike i stručnog žirija.

- Još pamtim i moj prvi debitantski nastup na najvećem narodnjačkom festivalu u bivšoj Jugi. 1975. godine napravio sam pravu "ludnicu" sa pesmom "Živi živoz kako teče", a već sledeće godine postajem apsolutni pobednik sa pesmom "Ko te voli, čija li si žena". Na Ilidži 1982. godine otpevao sam moj najveći hit "Ja te volim od života više", pa "Nisu važne godine"...

- Čim se pomene Ilidža, setim svih tih velikana sa kojima sam snimao (Šerbo, Jovica, Spaso Berak, Blagoje Košanin, Bora Višnjički, Dragan Stojković Bosanac). Naročito se setim Radeta Jovanovića iz Goražda, sa kojim sam snimio prve pesme, legende sevdaha koji je napisao neke od najlepših narodnih pesama i koji je podigao Safeta, Bilkića, Nadu Mamulu, Gvozdena Radičevića.

Ponosan je Besko i na rodni Sandžak i na tu etiketu Bosanca koju je stekao upravo na Ilidži.

- Dobra pesma nema cenu. Sevdalinka je duhovno nadahnuće i najjeftiniji lek. Sevdah je kulturni identitet naših ljudi. Sevdah nije samo u Bosni, tu je i vranjanski karasevdah, tu je sandžački sevdah sa posebnim vidom osećajnosti. Naravno, Bosna ima malo više forte i zbog svog tog reljefa naših reka i planina.

- A šta tek reći za Bucu Jovanovića i njegove tugovanke. Imao sam tu sreću da na "Hit paradi" 1976. godine snimim pesme Damjana Daša Babića "Ej, da sam vjetar" i "U novi život ti sada kreni" uz Bucinu muzičku pratnju. Želeo bih da se setim i Damjana Babića, jednog od najzaslužnijih za pokretanje i višedecenijsko trajanje Ilidže. Dašin duh i karakter sve ove godine lebdi nad ovom pozornicom.

(Goran Milošević)