40 godina hita "Dao bih ovo malo života": Od prežaljene pesme do Milančetove himne
"Tu pesmu je napisao Stevica Spasić, a greškom je na ploči potpisan Ljuba Nedeljković. Stevicu sam upoznao krajem 70-ih, baš kada sam počeo samom sebi da komponujem i snimam ploču svake godine. Dao mi je nekoliko tekstova i ispričao njihovu pozadinu: rastao se sa ženom, patio za sinom, tešio poezijom. Snimio sam pet Stevičinih tekstova na tri ploče, a najviše sam očekivao baš od pesme "Dao bih ovo malo života", kaže legendarni Milanče
Dugo, predugo je ćutala ova Milančetova pesma iz 1984. Petnaestak godina se nije čula, a onda je vaskrsla zajedno sa svojim pevačem. "Dao bih ovo malo života" najbolja je potvrda pravila da je dobra pesma kao i dobar čovek - vaskrsne kad-tad.
- Tu pesmu je napisao Stevica Spasić, a greškom je na ploči potpisan Ljuba Nedeljković. Stevicu sam upoznao krajem 70-ih, baš kada sam počeo samom sebi da komponujem i snimam ploču svake godine. Dao mi je nekoliko tekstova i ispričao njihovu pozadinu: rastao se sa ženom, patio za sinom, tešio poezijom. Snimio sam pet Stevičinih tekstova na tri ploče, a najviše sam očekivao baš od pesme "Dao bih ovo malo života" - kaže legendarni Milanče.
- Na moje razočarenje pesma se nigde nije čula punih petnaestak godina. Niti sam je pevao, niti su je ljudi tražili. Ostala je u senci svih tih mojih sentiš dvojki. I tek kad je život pojeftinio, ta pesma je dobila na ceni. Prihvatili su je klinci jer je stilski potpuno drugačija i modernija od svih mojih ostalih pesama.
"Dao bih ovo malo života" snimljena je kao šesta po redu na jednom izrazito dvojkaškom, možda i najkvalitetnijem Milančetovom albumu: "Magla pala na sokake", "Ti odlaziš bol ostavljaš meni", "Ispred škole čekaću te sine", "Šta mi vredi što sam s drugom", "Kad zasvira dragačevska truba", "Da li sanjam il' se razum muti", "Tiho teče Sava".
- Skoro sve pesme sa tog albuma se slušaju. Neke se slušaju sve ove godine, a "Dao bih ovo malo života" se upalila poslednja. Sećam se, legendarni Cune je kao gost u jednoj radio emisiji pohvalio pesmu "Magla pala", kao primer nove pesme u narodnom ruhu, iako tada nije ni znao da je to moja pesma. To mi je prva pohvala od nekog legendarnog kolege.
- Inače, kad sam pripremao sve te pesme i kad sam skockao ceo album, ponudio sam ih mlađem kolegi i prijatelju Zoranu Popoviću. Bio je pravi kolega, dobar i lep dasa, moj učenik sa najvećim repertoarom pesama. Hteo sam da mu pomognem na početku karijere, ali Zoki je spremao album sa Novicom Uroševićem i odbio je te pesme. Mislim da je pogrešio.
Pogrešili su, bolje rečeno ogrešili su se o Milančeta i tadašnji muzički urednici državnih radio i TV stanica, naročito u Beogradu. Za muzičke urednike Radio Beograda i Studija B Milanče je bio "tamo neki pevač seljačkih kukumavki o izgubljenoj ljubavi". Na Milančetovu sreću, krajem prošlog i početkom ovog veka u beogradskom etru se pojavljuju i privatne radio stanice (pre svih Bonton, Ritam, Hit i Fokus) koje su vaskrsle i Milančeta i njegove pesme.
Kada sam krajem 90-ih upitao Acu Kostića, urednika i voditelja kultne emisije "Sabor", kako je moguće da Studio B nema nijednu Milančetovu ploču, uzvratio je pitanjem: "Je l' to onaj Milanče Šou što peva 'Vrati se Neno' ?"
- I danas nisam siguran da li sam išao ispred vremena ili mi kao okorelom dvojkašu pesma nije dobro stajala. Sve pesme sa tog albuma ja sam komponovao, aranžirao, otpevao, odsvirao harmoniku i šefovao ansamblom u studiju.
- Sa ove perspektive nisam zadovoljan kako sam je otpevao u studiju, mislim da sam mogao i bolje. Tokom svih ovih godina, naročito otkad je ovoliko vaskrsla, čini mi se da je pevam sve bolje. I dobro je što je tako. Jer da sam je pre 40 godina mnogo dobro otpevao, sada bih imao muke da dostignem metu. Ovako, vođen božjom rukom, pevam i u devetoj deceniji. Proveravam druge kroz sebe i sebe kroz druge - ističe Milanče.
"Još pamtim svoje detinjstvo rano,
bezbrižne dane prepune sreće,
davno sam za njima prestao da žalim,
al' tebe srce prežaliti neće.
Dao bih ovo malo života
što će mi proći u čežnji za tobom,
dao bih ovo malo života
bar na trenutak da sam sa tobom.
Često se setim mladosti svoje rane
što beše lepa, lepa k'o proleće,
i nju je srce prebolelo davno,
al' tebe nikad prežaliti neće.
Dolazi jesen života moga,
davno je moje uvelo cveće,
ni život draga ne žalim više,
al' tebe srce prežaliti neće."
(Milanče Radosavljević - Stevica Spasić)