Zijad Isić, ekskluzivno: Najbolji slikar među narodnjacima i pevač đačke himne "Škola te tvoja zove"

Zijad Isić je prava umetnička duša. Mikrofon je zamenio slikarskim platnom i četkicom. Od prodaje slika životari, a od lepih uspomena živi

"Letnji dani već su prošli,

Preporučujemo

jesenja se kiša lije,

ti sad imaš novo društvo

što se oko tebe vije.

Zajedno provedosmo leto,

sad jesen sećanja kiti,

škola te tvoja zove,

našu će ljubav skriti.

Sve je prošlo do jeseni,

ljubili smo usne vrele,

pokraj reke i voćnjaka

ostadoše uspomene.

Da l' ćeš opet tvome kraju

kada prođu školski dani,

možda jedno divno leto

mora da se zaboravi."

(Časlav Đoković)

Te 1977. godine Časlav Đoković je bio na vrhuncu kompozitorskog i pesničkog stvaralaštva. Svojim sentišima i zavičajkama vinuo je u zvezde Veru Matović, Miroslava Radovanovića, Slavicu Mikšić, Živku Đoković, Ranka Stojanića i desetine pevača "s one strane Drine". Ovaj osećajni VKV građevinac napisao je i večitu đačku himnu i podario je jednom slikaru "s one strane Drine".

- Da budem iskren, znam da je pesma "Škola te tvoja zove" obeležila školske uspomene mnogih generacija, ali isto tako znam da se meni nikad nije svidela. Kada mi je Časlav pokazao pesmu, upitao sam se - šta je ovo dragi Bože? - priča Zijad Isić za Muzičku apoteku.

- Nije mi se svideo ni taj orijentalni uvod, ni sedmoosminska melodija. Mnogo je to za jednog sevdaliju i dvojkaša. Zato smo tu pesmu stavili na "B" stranu singlice, bez nekih velikih očekivanja. A onda je usledilo pravo čudo i ze mene i za Časlava - pesma je postala radijski megahit u željama i čestitkama slušalaca, naročito na Radio Podrinju.

Zijad Zijo Isić je ugledao ovaj svet 17. septembra 1953. godine u Dobrunu kraj Višegrada. U tom malom božjem raju sve je pevalo od lepote, pa i mali Zijo.

- Blizina Drine i Višegrada, granica Srbije i Bosne, sva ta lepota koju samo dragi Bog može da naslika - sve je to izoštrilo i moja čula i moj sluh. Pevao sam i od muke i od sreće, a kad sam zapevao na Uvcu, proneo se glas o jednom "bosančerosu" koji rastura.

- Tako me pokupio harmonikaš Rajko Ilić i odveo kod Časlava Čaleta Đokovića. Sećam se, Čale je stanovao pod kiriju na samom ulazu u Čačak. Čim sam ušao u kuću, odvalio sam nekoliko sevdalinki. Kad sam zakucao "Ah, meraka u večeri rane", Čale je usklikno: "Ene, 'leb te *ebo, hajde još neku." Čale se oduševio mojim pevanjem, ponudio mi pesme za ploču. Iskreno, nisam bio oduševljen ponuđenim pesmama. Bila je tu i "Kraj džamije Alajbega" koju je snimio Ranko Stojanić. Čale je tada pravio uglavnom neke ženske pesme, a ja sam pevao u kafani nešto sasvim drugo.

Usledili su Zijini kafanski dani. Nošen popularnošću pesme "Škola te tvoja zove" proveo je jedanaest godina u Čačku i okolini.

- Shvatio sam da od jedne tezge mogu da zaradim mesečnu platu, pa sam napustio i posao i akademiju. Moja stara se naljutila pa mi veli: "Ne'š se mojim vratima zatvarati." A ja joj rekoh: "Ma nabaviću ja vrata u Priboju."

- Ubrzo sam sreo i čuvene čačanske "Spasojevce" (Rodoljuba, Momčila i Raška Spasojevića). Dugo sam pevao u bašti hotela "Prvi maj" u Čačku. O, moj dragi Bože, ja pevam, a hiljadu i po ljudi me sluša! Pevao sam i na spratu Autobuske stanice u Čačku. Pevao sam i programsku muziku: stare gradske pesme i romanse, kako ih ja zovem one "mrtvačke". Pevao sam dobro, publika me volela, žao mi samo što nisam imao priliku da pevam i snimam ono što volim.

Usledile su ratne devedesete, Zijad je izgubio svoju državu. Izgubio je i tu jedinu ploču koju je snimio u životu.

- Obradovao sam se kad mi je zet pre nekoliko godina, negde u Beogradu, nabavio tu moju jedinu ploču. Doduše, bez omota, onako golu, tek toliko da mi probudi lepe uspomene.

- Izgubio sam i pevačku kondiciju. Da mi daju državu, ne bih izdržao da pevam sat vremena. U ovim godinama mnogo bolje slušam i slikam nego što pevam.

Zijad Isić je prava umetnička duša. Mikrofon je zamenio slikarskim platnom i četkicom. Od prodaje slika životari, a od lepih uspomena živi.

- Po diplomi sam hemičar. Radio sam tri godine u fabrici boja i lakova "Terpentin", pa sam upisao Akademiju likovnih umetnosti. Veoma često odem do Užica i Zlatibora da nabavim platno za slikanje.

Posle svih ratnih belaja, krajem prošlog veka, snimio je Zijo i jednu kasetu sa osam pesama Časlava Đokovića ("Treba mi žena kao ti", "Ja sam tvoja ljubav prava", "Gori vatra u grudima mojim", "Anđelija", "Setna pesma", "Ruši nam se zamak sreće", "O, kakva žena", "Noćas meni do društva nije").

- Snimio sam tu moju jedinu kasetu za produkciju "Jugomelos" iz Kraljeva. Kasetu sam sačuvao, ali tih pesama nema čak i na Jutjubu. Pokojni vlasnik Melosa Zoran Jovanović mi je nudio da sve te pesme prebacimo na CD i podelimo radio stanicama, ali ja nisam imao osećaja da dolazi novo digitalno doba koje briše sve nosače zvuka.

(Goran Milošević)