Radiša Ranković Dila, ekskluzivno: "Najeo sam se lepog 'leba i od pevanja i od stolarije"

"Svestan sam da je ova pesma moj najveći hit, da publika i kolege znaju za pesmu a ne znaju za mene. Svestan sam da sam mogao da napravim daleko veću karijeru i popularnost. Oduvek mi je bilo najvažnije da snimim dobru pesmu, da je lepo otpevam, a slikanje sam prepuštao mlađim kolegama"

Kada je 1993. godine snimio pesmu maestra Mirka Glišića "Pružići ti priliku", Radiša Ranković Dila nije bio svestan kakva mu se prilika ukazala. Tek posle nekoliko decenija bogate tezgaroške i diskografske karijere, sve češće čuje komentare: "Eh, da je meni ovakva pesma."

Preporučujemo

"Zašto si me ostavila

ne mogu da shvatim,

da li da ti oprostim

da li da te vratim.

Pružiću ti priliku

da ispraviš grešku,

ako to ne učiniš

čekaj kaznu tešku.

Kol'ko si me naljutila

dušo nisi svesna,

srce će mi pući,

hej, duša mi je tesna.

Sada si se pokajala,

grliš me i moliš,

hoćeš da mi dokažeš

da me stvarno voliš."

(Mirko Glišić - B. Jovanović)

- Svestan sam da je ova pesma moj najveći hit, da publika i kolege znaju za pesmu a ne znaju za mene. Svestan sam da sam mogao da napravim daleko veću karijeru i popularnost. Oduvek mi je bilo najvažnije da snimim dobru pesmu, da je lepo otpevam, a slikanje sam prepuštao mlađim kolegama.

- Radostan sam što sam snimio još lepih pesama koje će se tek slušati. Popularnost bude i prođe, a dobra pesma ostaje za sva vremena. I dobar glas koji me prati sve ove godine. Ja sam mnogo više poštovan nego popularan. I kad sam počeo da sarađujem sa Borom Dugićem, Bora je dolazio na tezge u Požarevac a ja sam išao u u Beograd samo zbog snimanja. Moja saradnja sa Borim Dugićem počela je još u ansamblu maestra Gordana Tašića. Na moj predlog Bora Dugić je postao solista na fruli u našem ansamblu, i tako pet godina.

Radiša Ranković Dila je rođen 21. oktobra 1953. u Bubušincu kod Požarevca u raspevanoj kući. Rano je počeo da peva na seoskim igrankama, a kad se zamomčio nastupao je u požarevačkom Domu omladine kao solista Gradskog anasmbla narodnih pesama i igara. Prvu singl ploču snima 1978. sa pesmama "Kosa kosi po suncu i rosi" i "Ja sam momak vragolan" sa ekipom iz ansambla Šabana Bajramovića.

- Kad sam počeo da snimam, bio sam jedan od najtraženijih pevača na najbogatijim stiškim svadbama. I pre nego što su kod nas zavladali mobilni telefoni i kompjuteri, kolege su me zvale "pevač sa kompjuterom u glavi". Znao sam u svako doba dana i noći preko tri hiljade pesama.

- Za mene je bilo najnormalnije da pesme koje narod traži znam napamet. Kao što profesor predaje svojim učenicima "iz glave", tako sam i ja pevao svojoj publici, nikad iz sveske ili ne daj bože sa mobilnog.

Od 1993. do 2012. godine snimio je Dila nekoliko albuma sa desetinama malo skupljih pesama: "Pružiću ti priliku", "Zima došla, zabeleo sneg", "Prva ljubav zaborava nema", "Ja moram ići iz ovog grada", "Ti, ti, šta si meni učinila", "Još mirišu stari bagremari", "Radi sine ti pišteno", "Devojačka stena", "Kraj mene je druga žena"...

Radiša Ranković Dila je ostao veran pravoj narodnoj pesmi, tradicionalnoj šumadijskoj dvojci. Ostao je veran i svom rodnom selu kraj Požarevca.

- Ja sam profesionalni stolar. Predavao sam praktičnu nastavu učenicima stolarske struke u obrazovmom centru "Žika Lazarević" u Požarevcu. Naravno, osim zanatskih prepoznavao sam i vokalne kvalitete mojih učenika. Jedan od mojih najboljih i najdražij učenika je Ljuba Lukić. Ako ništa drugo, makar sam im pomogao da zavole pravu narodnu muziku.

- Posle smrti supruge Gordane povukao sam se iz javnosti i našao mir u mojoj stolarskoj radionici u Babušincu. Bavim se izradom novog i restauracijom stilskog i starog nameštaja, i to uglavnom svojim kolegama i prijateljima. Radujem se što su i moja kći Sanja i sin Saša osnovali svoje porodice i podarili mi četvoro unučadi.

Dila je godinama bio jedan od najpolupalrnijih pevača na veseljima u okolini Požarevca. Uz Dilu su kao pojačanje nastupali i Bora Dugić, Aca Šišić, Boki Milošević, Moma Stanojević i desetine drugih velikana.

- Bile su to godine kad je dvojka bila zakon i kad su svadbe oko Požarevca bile stvar prestiža, i nas muzikanta i domaćina. I danas se pitam kako sam uspeo da zadovoljim tolike domaćine i goste, a da sačuvam posao u državnoj službi. Najeo sam se lepog 'leba i od stolarije i od pevanja. Doduše, u penziju sam otišao kao stolar a ne kao pevač.

(Goran Milošević)