Životna priča Darka Perića: "Mikrofon sam zamenio volanom, nisam se pokajao što sam batalio pevanje"

Šmeker i nada PGP-a

"Na dan tvog venčanja padala je kiša

kao da je jesen plakala za nama,

Preporučujemo

kada ti je moja sestra cveće dala,

kažu da si cveće zalila suzama.

Plakala si sa jesenjom kišom

dok si moje uzimala cveće,

nisu znali šta di duša krije,

mislili su da plačeš od sreće.

Ne imadoh snage na svadbu da dođem

i da vidim tebe pod venčanim velom,

nisam mog'o drugom sreću da poželim

kad se ta ja hteo kraj sebe u belom.

Šta je tboje srce podnelo tvog dana,

o svome sam bolu i ja znao mila,

u bolje smo dane zalud verovali,

sudbina nam nije naklonjena bila."

(Časlav Đoković - Novica Trifunović - arr. Tomica Miljić)

Da je lepota često đavolja rabota i da je estrada carsrtvo najvećih poroka, iskusio je pre skoro 40 godina i Darko Perić - najlepši srcelomac među narodnjacima, velika nada PGP-a, lepo vaspitan momak kome je i Kvaka prorekao veliku karijeru. U ekskluzivnom intervjuu za Muzičku apoteku priča o kafanama i ženama kojima je podario svoju mladost i lepotu, o pesmama koje su mu obeležile karijeru i o razlozima zašto je batalio pevanje i estradu.

- Rođen sam u Kragujevcu, otac mi je iz Čumića, majka iz Jabučja. Otkad znam za sebe živim u Rekovcu i ne mislim da menjam zadnju poštu. Pevušio sam odmalena, moji roditelji nisu ni bili svesni moje muzikalnosti.

- Moj otac je mnogo dobro pevao. Znalo se - gde je moj otac, eto ti veselja. Otac je odlično pevao sevdah i neke sentiše iz mog kraja. Jedna od prvih pesama koja mi se urezala u pamćenje je "A noć je pusta duga, ubila je tuga, da l' hoće bar u snove da mi te dozove."

Na takmičenju za "Prvi glas Levča" početkom 80-ih u Tečiću lepuškasti i raspevani Darko Perić prvi put se latio mikrofona.

- Na nagovor starijeg druga Miće Rašića naučio sam pesmu "Topla zima, plava žena". Posle mog pevanja primetio sam samo da je onaj narod u sali ustao sa klupa. Mislim da od silne treme nisam ni čuo aplauze publike. Tek kad se završilo takmičenje, setio sam se da se nisam javio roditeljima. Uzeo sam onu nagradu, neku diplomu i javio se roditeljima. Sećniji sam bio što sam prošao bez batina nego što sam pobedio.

Na takmičenju pevača amatera "Raspevana jesen" 1986. godine u organizaciji Radio Šapca Darko Perić je napravio odlučujući korak prema snimanju prve ploče - plasirao se u 12 najboljih u konkurenciji hiljada prijavljenih pevača amatera sa teritorije biše Juge.

- To je bio ogroman uspeh. Primera radi, te godine Mira Škorić nije uspela da se plasira u finale. Ulazak u prvih 12 na "Raspevanoj jeseni" omogućio mi je nastupe u najpoznatijim kafanama u Šapcu i okolini. "Kod Šumara", "Kod Vuka", "Ludnica", "Srbija" u Varni - sve su to prestižne kafane u kojima su ljudi dolazili zbog mene. Sećam se, jedne večeri kao pojačanje u "Srbiji" pridružio nam se i legendarni Kvaka. Baš kad sam se zagrevao uz pesmu "Tako, tako, samo tako", Kvaka je seo za prvi sto i sedam puta me vratio na bis.

- Kad sam završio nastup, seo sam kod Kvake i čuo najveći kompliment u životu: "TI ne treba da ideš u Beograd, Beograd će doći po tebe."

Usledio je i treći festival na kome će Darko Perić načiniti odlučujući korak za snimanje prve ploče - festival "Mlava peva julu" u Petrovcu na Mlavi.

- Za veče sam zarađivao koliko i moj otac kao šef benzinsle pumpe "INA" za mesec dana. Festivali i diskografija me nisu zanimali, ali sam ipak otišao na festivala na insistiranje mog kuma Slobodana. Posle desetak dana selektiranja došao je red na mene. Prvo sam primetio jednog drskog nosonju koji psuje i viče na pevače. Kasnije sam saznao da je to čuveni hitmejker Doca Ivanković, siva eminencija PGP-a.

- Kad su me prozvali, mislio sam da se ne javim, ali moj kum me podiže i izvede na binu. Nastupio sam sa pesmama "Kraj potoka bistre vode" i "Diana ljubavi". Posle otpevane prve pesme čuo sam Docin komentar: "Ovaj dečko je prošao u 12." U finalu sam osvojio prvu nagradu publike i drugu nagradu stručnog žirija. Doca je rekao mojim roditeljima da mi treba vremena da se iskalim u kafanama, ali da PGP računa na mene kao veliku nadu.

Tako je i bilo. Usledila je munjevita diskografska karijera Darka Perića (četiri albuma za četiri godine). Od 1987. do 1991. godine snimio je četiri albuma u izdanju PGP-a sa nekoliko večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Na dan tvog venčanja", "U laži su kratke noge", "Ti si ruža a ja trn", "Nema te više u mojoj duši", "Kad bi se poljupci u pismima slali", "Mene lažu da ću naći utehu za sebe", "Ne volim beli veo", "Što smo više tuđi, za tobom sam luđi", "Pukni časo"...

- Doca Ivanković je moj muzički otac. On mi je otvarao sva vrata, a moje je bilo samo da navežbam pesme. Doca je zvao moje roditelje, obaveštavao ih o datumu snimanja, dok sam ja spavao posle neprospavanih kafanskih noći.

Bile su to godine Darka Perića. Svojom apolonskom lepotom, komercijalnom bojom glasa, širokim repertoarom i manirima postao je jedan od najtraženijih kafanskih i šatorskih pevača.

- Bio sam ozbiljna zvezda, naročito u Šumadiji i Šapcu. Zimi sam bio rasprodat u kafani ("Mezulana", "Izvor", "Karađorđe", "Trnava", "Straževica"), a leti pod šatrom (svadbe, vašari, ispraćaji). Dobijao sam džakove pisama, sve je to čuvala moja majka, a ja ni na jedno nisam odgovorio.

- Sećam se, dok sam pevao "Obriši mi vetre suze", od stotinak prisutnih devojaka i žena nisam video nijednu da nije plakala. Ljudi su tada bili željni muzike, a kafane su bile pune. Skoro svaka kafana je imala muziku, a ljudi su dolazili u kafanu da izleče dušu.

Darko Perić je ostao u senci svojih hitova. Darkove pesme potpisuju najveći autori i šefovi ansambala: Doca Ivanković, Novica Trifunović, Časlav Đoković, Mijat Božović, Rade Vučković Niški, Tomica Miljić, Mirko Kodić, Zoran Đorđević Sanduče, Boban Prodanović.

- I sad se naježim kad pomislim kakvi su me majstori praltili. Primera radi, kad svira moj Kragujevčanin Zoran Đorđević Sanduče, imao sam utisak da me prati nekoliko harmonikaša. Na jednom vašaru u Bumbarevom brdu penjem se na binu i rutinski kažem majstoru: "Nek' te drugi ljubi kao što sam ja." Nekoliko minuta me "kulirao", a onda smo je "zategli". Ceo šator je skočio, skočio je i jedan tršavi sa ogromnom glavom i dobacio: "Nisam čuo da je neko lepše otpevao moju pesmu." Bio je to Rifat Tepić. Prvi put sam ga video, izvadio je nekoliko novčanica od sto maraka i zakitio svirca.

Teško je naći pevača u istoriji narodne muzike koji se sa takvim filozofskim mirom odrekao slave i popularnosti. 1994. godine usledio je pravi šok i za kolege i za obožavateljke - Darko Perić je mikrofon zamenio volanom!

- Posle snimljenog četvrtog albuma direkror PGP-a mi je ponudio da snimim četiri video spota. Sećam ae, prvi put sam video motore na četiri točka i neke besne čamce koje voze kaskaderi. Snimio sam za to vreme visokobudžetne, prave filmske spotove. Kad smo snimili, Doca mi je rekao da se nasadim ispred televizora i da očekujem sebe uoči dnevnika.

- Dnevnik počinje, spiker čita sa onih listića, a u jednom momentu vidim ruku koja pruža papir. Spiker uzima taj pair i čita: "Stiže nam i najnovija vest. Zbog rata u Hrvatskoj, ukidaju se sve muzičko-zabavne emisije." Ja gledam i plačem. Jednostavno, shvatio sam da sam rođen u pogrešno vreme. Sreća je odabrala neke druge. Ostalo mi je da biram: da budem slobodan čovek ili slugeranja jednog mračnog režima.

- Život nije što i poljem preći. Nisam dozvolio da me drugi prevedu preko tog polja. Od 1994. godine, kad sam batalio pevanje, otišao sam za Italiju i postao vozač teških kamiona - hladnjače, auto vozovi. Imam preko četiri miliona pređenih kilometara, a u bivšoj Jugi se išlo u penziju sa milion kilometara.

- Izgleda da je i moj temperament uticao na moje mesto na estradi. Neke sam odluke doneo oštro i na prvu, ali se nikad nisam pokajao što sam batalio pevanje. Ostvario sam svoju životnu misiju na planu braka i porodice. Moji sinovi su završili državne fakultete sa prosečnom ocenom blizu deset. Miloš je lekar, Vojislav je magistar farmacije, a ja sam još malo pa deda.

(Goran Milošević)