Gedža peva Bucine sentiše: "Kada umre pesma što je ljubav peva"

"Kad sam počeo da snimam sa Bucom, već sam imao pedigre jakog kafanskog i svadbarskog pevača. Rano sam ostao bez oca, nasledio tri saksije zemlje, pa sam potražio spas i utehu u pesmi. Imao sam 14 godina kada sam pobedio na takmičenju za "Prvi glas Valjeva"

Ova filozofija života u dvanaestercu propevala je na singlu Nikole Uroševića Gedže iz 1972. godine. "Zašto smo se u životu sreli" je jedna od dvadesetak pesama Buce Jovanovića koje je na malim i velikim pločama snimio legendarni pevač srpskih patriotskih pesama. Gedža peva Bucine pesme! - e, to je već raritet i iznenađenje za mnoge.

Preporučujemo

"Kada umre pesma što je ljubav peva

i sa lica osmeh u nepovrat ode,

zažaliće srce za danima prošlim

kao žedan putnik za kap bistre vode.

Gde je ono što tražismo draga?

Gde su dani što ih srce želi?

Kad nemasmo u ljubavi sreće,

zašto smo se u životu sreli?

Kada kamen sudbe opeče ti srce,

ostavi ga tako bez ijedne nade,

ono jadno tužno negde traži sreću,

dok se starost pusta tad polako krade.

Gde je ono što tražimo ljudi?

Gde je ono što životu treba?

Prava ljubav i večita sreća,

kažite mi zvezdice sa neba?

Eto tako ljudi život nosi vreme,

sreća ako dođe ona kratko traje,

a kad sve prohuji, bez povratka ludo,

sudbina se često nad životom kaje."

(Buca Jovanović - Vlada Grujić)

- Kad sam počeo da snimam sa Bucom, već sam imao pedigre jakog kafanskog i svadbarskog pevača. Rano sam ostao bez oca, nasledio tri saksije zemlje, pa sam potražio spas i utehu u pesmi. Imao sam 14 godina kada sam pobedio na takmičenju za "Prvi glas Valjeva".

- Četiri godine sam proveo u "Abraševiću", završio za metalostrugara. Ali kad mi je "Pera Lažov" ponudio da pevam u njegovoj kafani za deset puta veće pare od moje plate, nisam se dvoumio. Petnaestak godina sam "vladao" u trouglu Valjevo - Šabac - Lazarevac. Domaćini su zakazivali svadbe kad sam ja slobodan, a tek vašari...

Aber o gorostasnom i grlatom Valjevcu stigao je i do oca srceparajuće pesme. Fatalan susret sa Bucom Jovanovićem desio se u Lazarevcu.

- U stvari, nisam ja jurio Bucu nego je Buca mene došao da sluša u hotelu "Vis" u Lazarevcu. Sećam se, otišao sam u toalet i zapevušio "volećeš i ti nekada, duša će grehe da ti plaća, pitaćeš zašto se ljubav za ljubav ne vraća." Kad sam izašao, Buca je već počeo da svira to što sam ja pevao u toaletu. A onda sam zapevao "Lepu Janu" i ostale aktuelne Bucine hitove iz 60-ih. Kad sam "zakovao" jednu turu, priđe mi Buca i kaže: "11. januara u tri sata snimamo. Dođi prekosutra kod mene da vežbano pesme."

- Laka mu zemlja i puno mu hvala! Mnogo smo se voleli i poštovali. Buca je svom sinu iz drugog braka dao ime Nikola - sa oduševljenjem priča Gedža o svom prvom kompozitoru.

Tako je 1970. godine i Nikola Urošecić Gedža ušao u krug odabranih Bucinih pevača, rame uz rame sa Kvakom, Šabanom, Vidom.

- Moja prva ploča sa Bucom Jovanovićem pojavila se početkom 1970. I danas volim da čujem moju prvu snimljenu pesmu "U mom selu najbolji sam momak". Za omot ploče slikao sam se ispred "Šumatovca", i to pored moje nove limuzine "fiat 850".

- Moja prva ploča prodata je u srebrnom tiražu od 50.000 primeraka, što je bio veliki uspeh za jednog početnika. Kad sam video prvi put moju ploču u izlogu prodavnice ploča, mislim da sam porastao makar desetak centimetara.

Od 1970. do 1977. godine snimio je Gedža osam singlova sa 16 pesama uz Bucinu harmoniku i ansambl: "Ja sam pravi momak", "Idi bez suza", "Ljubavi nema više", "Zašto smo se u životu sreli", "Ako još imaš srca", "Noć rastanka", "Ako nisi drug kod bola", "Duga je priča", "Šta mi vredi što sam s drugom", "Da li znate", "Venčasmo se bez vašega znanja", "Zaboravi da postoji ona", "Drugovi moji, drugovi", "Ne pitaj me moj jarane", "Povedi kolo Miloje", "Kad bi naša ljubav prestala".

- Tekstovi Bucinih pesama su toliko lepi, da i kad ih izvučeš iz melodije zvuče kao ozbiljna poezija. A tek kad te stihove Buca iskomponuje, pa kad ih otpevuši na harmonici, pa kad ih aranžira i snimi u studiju sa 20-ak muzičara, shvatiš kakav je genije u pitanju.

(Goran Milošević)