Snimali je i pre Šabana, a Šaban je zakovao u hit: 30 godina pesme "U nadanju živi se i mre"

"To je svakako moja najlepša i najsnimanija pesma, koja je tek u Šabanovoj verziji dobila na slušanosti. Šaban je tu pesmu maestralno i komponovao i otpevao uz aranžman i ansambl Miće Nikolića", priča Mića Gavrilović, Šabanov prijatelj i tekstopisac

Ovu pesmu su snimali i pre Šabana, komponovali je dobri kompozitori, pevali je dobri pevači. Ipak, tek u Šabanovoj verziji ova pesama je postala hit sa snagom evergrina.

Preporučujemo

"Još u gori jeleni se čuju,

zlatno polje njiše se i klasa,

slavuji se u lugu miluju,

a od tebe ni traga ni glasa.

Kad bih mog'o,

a znam da ne mogu,

život teče, u nadi je sve,

u nadanju živi se i mre.

Još se sunce na počinak sprema,

suton pada od klasa do klasa,

na prozoru još svitanje drema,

a od tebe ni traga ni glasa.

Još u bašti miriše mi sreća,

moj se život k'o more talasa,

ostala si u srcu najveća,

a od tebe ni traga ni glasa."

(Šaban Šaulić - Mića Gavrilović)

- To je svakako moja najlepša i najsnimanija pesma, koja je tek u Šabanovoj verziji dobila na slušanosti. Šaban je tu pesmu maestralno i komponovao i otpevao uz aranžman i ansambl Miće Nikolića - priča Mića Gavrilović, Šabanov prijatelj i tekstopisac.

- Naježim se i kad samo pomislim kakvi su asovi svirali ovu pesmu: Mirko Kodić - harmonika, Perica Vasić - violina, Joza Boček - gitara, Jane Jonuzović - udaraljke. Uz sve to i Verica Šerifović je pevala prateći vokal.

Pesma "U nadanju živi se i mre" snimljena je na Šabanovom albumu iz 1994. godine. Bez obzira što je snimljena u jeku najkrvavijih sukoba na prostorima bivše Juge, ušla je u kategoriju Šabanovih evergrina.

- Sedeli smo u nekoj kafani (a mnogo smo puta sedeli i presedeli od večeras do sutra uveče), Šaban mi je zataražio neku lepu pesmu za sledeću ploču. Kad sam mu odrecitovao stihove, samo mi je rekao da mu to napišem. Posle nekoliko dana zove me Šaban i pušta mi preko telefona pesmu i kaže: "Ja sam ovo snimio." Kad sam čuo, počele su noge da mi klecaju.

- I u ovom slučaju se pokazalo koliko je Šaban veliki, koliko i najlepši stihovi mogu da budu nezapaženi bez pravog kompozitora i pevača. Šaban je bio pravi majstor da kreira ukus publike i još veći majstor da promaši naslov pesme. Doduše, možda mu je još poneko sugerisao u vezi naslova, ali da je mogao da izvuče i lepši naslov i iz ove i mnogih drugih pesama - to je sigurno.

1984. godine, deset godina pre Šabanove verzije, Hasiba Agić je na melodiju Buce Jovanovića snimila pesmu "Od tebe ni traga ni glasa". Pesma je snimljena bez refrena i sa bitno drugačijom trećom strofom:

"Još se poljem širi miris cveća,

u čekanju prođe moja sreća,

zelen gorom lišće se talasa,

al' od tebe ni traga ni glasa."

1986. godine Stojanka Stefanović je snimila sličnu pesmu na melodiju Timeta Petrova pod naslovom "Željna ljubavi". Strofe su iste kao u Šabanovoj verziji, a refren je potpuno drugačiji:

"O, kako sam željna ljubavi i tebe,

srce gori od čežnje i bola,

a od tebe nema, nema, nema odgovora."

- Da budem iskren, ne znam za tu verziju Stojanke Stefanović. Ali sama činjenica da je praktično jedan isti tekst snimljen u tri verzije govori o kvalitetu. Imam razloga da se ponosim svim tim pesmama koje sam napisao za Bucu i Šabana. Nije to neki veliki opus (30-ak snimljenih pesama), nisam ja napisao nešto za Nobelovu nagradu, ali to što sam napisao ima težinu, naročito kad su sentiši u pitanju.

- Najlepše trenutke sam doživeo upravo sa Šabanom - druženje, prijateljstvo, priča, pecanje, pevanje. Slušati Šabana kad peva za astalom, bez instrumenta, je nešto što ne može da se opiše. Popuši tri kutije cigareta, popije ko zna koliko pića, a ujutru peva falset. Što bi rekli mangupi, Šaban nije bio genije, on je bio evgenije. Tako veliki, a tako jednostavan. Znao je sa vrata da usklikne moje ime, isparčano na slogove: Mili - vo - je!

- Sve te pesme su imale neku lepu temicu, prolazile su kod publike. Ja nisam pisao jeftine pesme tipa "drž' ga nane, skin'o se u levu patiku". Pisao sam pesme koje su, što kaže Šaban, ujedale za džigericu. Srećan sam što sam živeo sa ljudima koji su bili srećni i sa malo. Sto kaže Rade Vučković: "znam šta znači nema, navik'o sam tako, i sve što sad imam - uvek mi je dosta".

(Goran Milošević)