Pola veka pesme "Slavica je njeno ime": Laki piše nastavak svog večitog hita

"Slavica" je jedna od najpopularnijih pesama iz opusa legendarnog Gvozdena Radičevića. Pratila ga je kroz čitavu karijeru, a i danas se peva istim žarom.

"Jedne noći šetao sam gradom

sa devojkom koju sada tražim,

Preporučujemo

lepotom je osvojila mene,

sad je nema čime bol da blažim.

Otišla je jednog dana,

ne znam kuda, ne znam s kime,

kažite mi gde je ona,

Slavica je njeno ime.

Imala je dugu divnu kosu,

blagi osmeh k'o pupoljak ruže,

da je nisam sreo one noći

ne bih sada bio sam i tužan.

Zato sada sam po gradu lutam,

tražim oči što toplinom zrače,

jer bez njenog osmeha i čari

puste noći ništa mi ne znače."

(Gvozden Radičević - Branislav Cvetinović Laki)

Lakijevi stihovani ljubavni romani propevali su početkom 70-ih, baš kada je iz rodnog Dragojevca kod Šapca došao u Beograd. Kao rođeni pesnik i kao vrhunski ugostitelj upoznao je najbolje kompozitore i buduće pevače svojih pesama. Upoznao je i lepoticu Slavicu i pevačku ikonu Gvozdena Radičevića.

- Kad sam na jednoj slavi prvi put upoznao Gbozdena, pokazao sam mu moje stihove. Pažljivo ih je pročitao i rekao: "Nosi ti ovo Buci Jovanoviću, pa ako ti Buca prihvati i jednu pesmu, znaj da vrediš." Kad mi je Buca prihvatio nekoliko pesama, raspisao sam se i opevao sve što sam voleo - priča pesnik Brana Cvetinović Laki za Muzičku apoteku.

Gvozden je 1973. godine snimio tri Lakijeve pesme: "Slavica", "Zauvek si otišao oče", "Ti si deo mog života" i objavio na svom singlu u izdanju PGP-a.

- Slavica je bila vesela devojka iz Višnjice. Upoznali smo se u "Beograđanki", planula je ljubav i šetnje Beogradom. Imala je, baš kao što sam i napisao u pesmi, dugu divnu kosu, nosila miniće i vruće pantalonice. Bila je lepša od Brižit Bardo, u filmu je mnogo toga namešteno a ovo je bila čista priroda. Ta slika mi je i danas pred očima: Slavica i ja prolazimo Makedonskom ulicom, autobus zastane, a vozač dobaci: "Mala, zaustavio sam autobus samo da ti kažem koliko si lepa."

- Naša idila je bila kratka, baš kao Slavičine suknje i pantalone. Zato sam i rešio da je ovekovečim u pesmi. Baš kad sam je napisao, Gvozden je prekinuo saradnju sa Bucom i počeo samom sebi da komponuje. Drago mi je da je pesma o mojoj Slavici postala himna svih naših Slavica i kratkih ljubavnih idila.

"Slavica" je jedna od najpopularnijih pesama iz opusa legendarnog Gvozdena Radičevića. Pratila ga je kroz čitavu karijeru, a i danas se peva istim žarom.

- Pre neku godinu sretnem se sa valjevskom pevačkom legendom Milanom Simićem. "Ti nisi ni svestan koliko ti dugujem" - reče mi Milan na moje iznenađenje i nastavi - "ozidao sam kuću na toj tvojoj Slavici."

- I danas mi kažu ispisnici kako nisi imali nikakvu Slavicu, a prepoznaju se u ovoj pesmi. Neki mi kažu da je pesma o Slavici lepa i kad se odrecituje. Sve je to tačno, ali pesma koja se recituje služi za jednokratnu upotrebu u užem krugu ljudi, a kad se otpeva traje mnogo duže.

"Slavica" je snimljena u vreme bujanja slobodne ljubavi i u vreme bujanja najlepših narodnih pesama. Pesma o Slavici, upravo ovih dana, doživljava i svoj nastavak. Nedostaju još samo kompozitor i pevač.

- Gospodin Gvozden Radičević je moju "Slavicu" komponovao, otpevao, snimio i napravio večiti hit. Gvozden je bio redak gospodin u estradnom svetu, markantne boje glasa i svetskih manira. Pevao je lako i odmereno, izgradio svoj stil, dospeo u sam estradni vrh. Povukao se brzo i na vreme, nije doživeo blamažu svojih starijih kolega koji bi da pevaju uživo a ne mogu ni da pričaju.

- Slavicu sam pretočio u još jednu pesmu. Posle pola veka napisao sam još jednu posvetu našoj ljubavi:

"Sedamdeset neka beše,

kad sam im'o dva'es leta,

zaljubih se u Slavicu

Makedonskom što se šeta.

Gledali nas prolaznici

i svi kažu divan par,

lepa će nam deca biti,

ona crna a ja plav.

Volim moju Cigančicu,

lepa joj i duga kosa,

sandale ću da joj kupim

da ne ide više bosa.

Na jesen će svadba biti,

pevaće se dva-tri dana,

sviraće nam Piromanci,

nema svadbe bez Cigana."

(Goran Milošević)