Spasoje Dukić i zanošenje koje pleni: Sećanje na prvog pevača nekih večitih pesama

Vreme čitanja: oko 3 min.

Spasoje Spale Dukić preminuo je polovinom septembra 2012

Foto: Promo

"Prolazi nam mladost sve leto za letom,

mi neoženjeni ostadosmo, eto.

Varali smo cure mi u selu svakom,

za nama su mlade trčale sokakom.

Ne možemo više, svi nas već poznaju,

celo selo priča ti momci varaju.

Behar nam je pao evo već po kosi,

opet su nam drage, đavo da ih nosi."

(narodna)

Ovu uveliko onarođenu pesmu svirački i pevački je zakucao legendarni Novica Negovanović. Ipak, petnaestak godina pre Novice, "Momačku pesmu" je snimio Spasoje Spale Dukić, jedan od prvih šumadijskih pevača koji je stekao jugoslovensku popularnost.

- Spasoje Dukić je veoma zaslužan za moju karijeru. Kad sam 1966. pobedio u Sokobanji i postao Prva harmonika Jugoslavije, prolazili su dani, nedelje i meseci bez ikakvog dešavannja. I tek godinu dana posle moje pobede u Sokobabanji pozvao me Spale da sviram na njegovoj ploči, i to na čuvenoj "Momačkoj pesmi". I ne samo to, na Spasojevo insistiranje, na omotu te ploče našla se i moja sličica u crno-beloj tehnici.

- Nastavili smo saradnju i kasnije, Spasoje je bio jedan od prvih pevača koji je snimao moje autorske pesme. Početkom 70-ih snimio je moju pesmu "Bolje da se sreli nismo", koju smo kasnije snimili i ja i Lepa. I svoju poslednju ploču snimio je sa mojom pesmom "Početak je ostao iza nas daleko" - pričao je Novica Negovanović.

Spasoje Dukić, za prijatelje Spale, rođen je 9. januara 1938. u selu Gornji Dubac kod Guče, u prestonici trube. Za razliku od ostalih zemlajaka Spasoje se nije latio trube nego mikrofona. Rano je zapevao na mobama i komišanjima, igrankama i prelima, svadbama i vašarima, pobedio na takmičenju "Mikrofon je vaš" u Kraljevu.

- Kad su počele da stižu i prve pare od pevanja, Spasojev otac je primetio: "Drugi kukaju za pare, a moj sin peva za pare" - kaže Veroljub Dukić, Spasojev sinovac i nastavljač pevačke loze Dukića.

Sa Draganom Aleksićem iz Mrčajevaca, najmaštovitijim harmonikašem tog doba, snimio je ploču i pesmu svog života "Oj livado, oj zelena". Ta pesma je kasnije snimana u desetinama verzija, ali ostaće zapisano da je Spasoje Dukić prvi snimio i otpevao sa puno seljačke egzotike i naive, sa veoma arhaičnom dikcijom, sa dosta "zanošenja" i pomeranja akcenta.

- Spasoje je snimao 60-ih godina prošlog veka kad nije bilo producenata u studiju ni školovanih muzičkih urednika po diskografskim kućama. Dve harmonike, gitara, bas i Spasojev glas, i na "tri, četiri" kreće snimanje. Tada je melodija bila svetinja, a akcenat kako izleti tako i ostaje na snimku. Svirao sam Spasoju na njegovoj prvoj ploči sa pesamama Radeta Bogićevića, a pratio sam ga i na koncertima i narodnim veseljima - priča legendarni harmonikaš Veljo Popović.

Pitanje je gde bi mu bio kraj da je i na pločama pevao onako kako je pevao na narodnim veseljima. I ovako, Spasoje Dukić je posle Nestora Gabrića i Gvozdena Radičevića treći šumadijski pevač koji je osetio slast popularnosti. 1968. i 1969. godine Spasoje bio je jedan od prvih šumadijskih pevača koji se pojavio na čuvenom Ilidžanskom festivalu. "Gora je podigla orle i javore, a majke brđanke sinove gorštake" - zagrmeo je Spale kraj Vrela Bosne.

Diskografska karijera Spasoja Dukića trajala je od 1965. do 1977. Snimio je desetak singlica sa nekoliko vecčitih pesama: "Oj livado, oj zelena", "Momačka pesma", "Bolje da se sreli nismo", "U selu beše Ciganka stara", "Slavuj peva u zoru", "Šumadijo, naš đerdane", "Ej, da mi je rujnom zorom", "Sreli smo se, bilo je to davno"... Sve su to pesme koje je Spasoje prvi snimio, a kasnije su presnimavane mnogo puta.

- Bio je fatalno zaljubljen u Mirjanu Bajraktarević. Snimio joj je i pesmu "Imam Miru devojku". Posle Mirine tragične pogibije i Spasojeva karijera je krenula silaznom putanjom. Prešao je u Beograd, pevao u "Lionu", "Diližansi", na bogatim svadbama na periferiji. Mučio je muku sa polipima i sinusima, povukao se i ostao neženja - ističe Veroljub Dukić.

Spasoje Spale Dukić preminuo je polovinom septembra 2012.

(Goran Milošević)