100 godina od rođenja Radojke Živković: Nedžad Salković o prvoj dami harmonike
"Sećanje na Radojku je istovremeno i sećanje na Tineta, jer njih dvoje su nezamislivi jedno bez drugoga. Sećanje na Radojku je i sećanje na moje najberićetnije dane, na dane rahatluka i bonluka u Jugoslaviji u kojoj se živelo najlepše, najlagodnije, najslobodnije i najopuštenije na svetu"
Ovo je samo jedna od nekoliko desetina pesama iz opusa princa sevdaha koju potpisuje legendarna Radojka Živković. O prvoj dami harmonike za Muzičku apoteku govori njen Nedžád (sa dugouzlaznim akcentom na drugom slogu, kako ga je Radojka od milja zvala) i to baš na sto godina od njenog rođenja.
"Pred dućanom u čaršiji
kujundžija sjedi
,okupio mlade momke
pa im besjedi.
Rahat bijah dok sam mlađan bio,
vino pio, djevojke ljubio,
radio sam što mi srcu drago
,nikom nisam račune polag'o.
Žuti duhan iz čibuka
kujundžija puši,
a momcima mladim kaže
šta mu je na duši.
Baš sa kahvom mladi momc
ikujundžiju služe,
prevrnu se ibrik zlatni
zbog besjede tužne."
(Radojka Živković - Ruždija Krupa)
- Sećanje na Radojku je istovremeno i sećanje na Tineta, jer njih dvoje su nezamislivi jedno bez drugoga. Sećanje na Radojku je i sećanje na moje najberićetnije dane, na dane rahatluka i bonluka u Jugoslaviji u kojoj se živelo najlepše, najlagodnije, najslobodnije i najopuštenije na svetu.
- Bio sam zaposlen u "Elektro Tuzli" i povremeno sam odlazio na snimanja i turneje. Posle jednog koncerta prilazi mi menadžer Hasko Haverić i pokazuje dopisnicu Radojke i Tineta Živkovića sledeće sadržine: "Pregovaraj sa Nedžadom. Zainteresovani smo da bude vodeći pevač naše ekipe". Posle neprospavane noći, otišao sam na probu Radojkinog i Tinetovog anasambla i bio sam primljen kao njihov vodeći pevač.
Tako je Nedžad na samom početku karijere postao solista "Beogradske estrade" koja je i u komunističkom sistemu radila na evropskom i tržišnom nivou.
- To mogu da potvrdim i ja i svaki moj kolega koji je bio u našoj ekipi. Sa Radojkom i Tinetom i sa "Beogradskom estradom" mogli su da pevaju samo oni najbolji. Nikad neću zaboraviti te maratonske koncerte.
- U hoteslkoj sali u Bačkoj Palanci nastupali smo od osam uveče do ponoći. Posle nastupa prilazi nam simpatičan čovek sa vidnim hendikepom u hodu i traži autogram. Bio je to Bora Spužić Kvaka. Ubrzo je i Kvaka postao postao pevač u Radojkinoj ekipi i megazvezda. Sećam se, na koncetu "Pod Bijelim brijegom u Mostaru" preko celog stadoona Kvaku je dočekao transparent "Kvale mi te volimo".
Muzički sastav Radojke i Tineta Živkovića apsolutno je obeležio Nedžadovu karijeru, i matematički i profesionalno i ljudski.
- Radojka i Tine su ne samo moje kolege na sceni nego i muzički roditelji. Pored njihova dva sina, Slobodana i Zorana, ja sam imao status njigovog trećeg deteta. Spavao sam i jeo u njihovoj kući kao u svojoj. A kad sam se oženio i dobio decu, Tine me je nagovorio da gradim novu kuću. Obezbedio mi je i projektanta u pola cene, a kad sam ispraznio džepove, podigao je pare iz banke i pomogao mi oko uvođenja grejanja.
- Kad smo krenuli sa koncertima, verujte mi, trebalo je da prođe jedno par godina da shavatim da ja to ne sanjam. Bila je to najlepša java u mokoj karijeri - s moje leve strane Radojka a sa desne Tine.
Nedžad je pevao baš onako kako je Radojka svirala: umilno, pitko, odmereno, sa merom i merakom. Uz Radojku i Nedžada sve je potaman, ničeg suvišnog. Snimili su pedesetak pesama, što izvornih, što Radojkinih novokomponovanih u sevdalijskom ruhu: "Kad ja pođoh na Bembašu", "Evo ovu rumen ružu", "Kolika je Jahorina planina", "Srdo moja", "Snijeg pade, drumi zapadoše", "Kiša pada, trava raste", "Od kako je Banjaluka postala", "Čudila se aman ja", "S one strane Plive", "Put putuje Latif-aga", "Na astalu gori svijeća", "Sećaš li se kad si lani", "Kona na bunaru", "Kujundžija besjedio", "Sretan i bez nje", "Smeđe su joj kose po plećima pale", "Bijela zima proljeću inati", "Voljeni grade moj", "Gdje sam piš'o, gdje sam zaš'o"...
- Kad god dođem u Beograd, pre svega drugog obiđem grobove Rafojke I Tineta. Žao mi je što ti velikani nisu ispoštovani od strane države Srbije. I umetnici mnogo manjeg kalibra dobili su kojekakve aleje, ulice, spomenike, a Radojka i Tine su muzičke ikone srpskog naroda.
- Iz poštovanja prema Radojki, posle svih ovih naših belaja, presnimio sam njenu pesmu "Nek' sećanju nema traga". Osetio sam obavezu da je sninim u njenom aranžmanu, pozvao telefonom i pustio da je odsluša. Čuo sam samo njen jecaj i reči koje me snaže: "Nedžáde, oduvek si bio onaj pravi."
U četvrtak 24. avgusta nizom manifestacija biće obeleženo 100 godina od rođenja ikone harmonike. U sali Bioskopa u Kruševcu sa početkom od 19 časova na svečanoj akademiji u Radojkinu čast nastupiće Ljubiša Pavković, Snežana Đurišić, Aca Sofronijević, Ringo Hamidović, Grujica Nikolić, Dragana Stevović i drugi.
(Goran Milošević)