Rajko Jovičić, prvi pevač legendarne "Lepe vodeničarke": Sećanje na šumadijskog sevdaliju
"Rajko je pevao ležerno i lenjo, a opet slatko i prelepo"
Ovo je, po mnogima, najpevanija i najsnimanija pesma iz "vodeničkog ciklusa" narodne muzike. "Lepa vodeničarka" iz 1968. godine je spomenik i sveća potočarama i pomeljarama i najlepše sećanje na njenog prvog pevača Rajka Jovičića. Onako kako je živeo, tako je i otpevao "Vodeničarku" - ležerno, meraklijski, sporohodno.
"Na potoku usred gaja
vodenica melje stara,
tiho voda jazom huji,
vodeničko kolo bruji.
Od jutra do mraka
puna je momaka
jer tu brašno melje
i ušur uzima lepa vodeničarka.
Devojčica brašno melje,
od brašna joj lice belje,
svakim danom sve je više
momčadije što uzdiše.
Okreće se kolo,
taka, tika, taka,
svakom pomeljaru
zapela za oko
lepa vodeničarka.
Vodenica čeketala,
čeketala pa prestala,
udade se lepa cura
sa mirazom od ušura.
Sad pevaju ptice
oko vodenice
jer nema momaka
ode im zauveklepa vodeničarka."
(Dobrivoje Ivanković)
Rajko Jovičić je rođen 20. aprila 1940. godine u selu Bosuta kod Aranđelovca od oca Veselina i majke Radojke.
- Rajko je moj dragi komšija (deli nas samo reka Kačer) i jedan od prvih pevačkih uzora. Bio je pravi gospodin i u pesmi i u životu. Pevao je malo lenjo, bez suvišnih trilera. I najpopularniji radijski pevači su pričali da niko ne peva kao Rajko.
- Od Rajka sam naučio prve pesme, od Rajka sam naučio i da sviruckam harmoniku. Od Rajka sam naučio i tu "Lepu vodeničarku", jednu od mojih najomiljenijih pesama - priča narodnjački klasik Cvele Radovanović.
Od početka 50-ih Rajko Jovičić je živeo u Inđiji, a od 1961. godine nastanio se u Aranđelovcu gde je živeo sve do iznenadne smrti.
- Rajkov otac Veselin je bio veoma sposoban čovek. Obrađivao je neku zemlju u Inđiji, gajio stoku i konje, a Rajko je to iskoristio da nauči hiljade vojvođanskih pesama.
Još od rane mladosti zavoleo je harmoniku i narodnu muziku. Naučio je da svira i peva veliki broj narodnih pesama, postao jedan od najtraženijih i repertoarski najpotkovanijih pevača na harmonici u Šumadiji i Vojvodini.
- Rajko je pevao ležerno i lenjo, a opet slatko i prelepo. Pevao je u najpoznatijim kafanama u Šumadiji, a naročito u "Pokajnici" pored Velike Plane i u "Mezulani" kod Batočine. Kad Rajko peva u "Zelengori" u Aranđelovcu, obustavi se saobraćaj u celom gradu, a u samoj kafani nema mesta još od podne.
Posle brojnih nastupa u renomiranim kafanama i hotelima, Rajko Jovičić upoznaje producenta Jugotona Pavla Stanojevića i počinje da snima prve pesme. Nije snimio nijednu izvornu pesmu, a sve što je snimio liči na izvorno. Nije bio solista Radio Beograda, a svaki Rajkov snimak podseća na Carevčevu arhivu.
Od 1966. do 1981. godine kao ekskluzivac Jugotona snimio je 14 singlova sa desetinama šumadijskih pesama: "Lepa vodeničarka", "Seoska ćuprija", "Mila majko ne ženi me sada", "Armija zove, sutra ću poći", "Danas ženim sina", "Ljubav moja te zove", "Voleo bih da te sretnem", "Zašto, zašto", "Otišla si, e pa neka" (prva verzija legendarnog hita koji je proslavio Ljuba Đurović), "Ne mogu bez tebe", "Moja draga, moj gavrane"...
Rajko je bio jedan od najomiljenijih šumadijskih pevača svog doba, naročito u Aranđelovcu i okolini. Bio je jedan od prvih i udarnih pevača Miodraga Todorovića Krnjevca i njegovog tekstopisca Pante Radivojevića. Snimao je i pesme Doce Ivankovića, Novice Negovanovića, Dragoslava Živanovića Troše, Živadina Jovanovića, Mileta Stojanovića Lovca, Rajka Markovića, Mihajla Okulića. -
Na pločama je snimao isključivo šumadijske pesme, a bio je pravi doktor za sevdah. Zaim Imamović je dolazio u Srbiju da bi slušao kako Rajko Jovičić peva njegove pesme. Kad Rajko peva - napuni zvučnik - ističe Cvele Radovanović.
Rajko Jovičić, prvi pevač legendarne "Lepe vodeničarke", preminuo je 14. avgusta 2000. godine.
(Goran Milošević)