Aca Trandafilović - stolar, daktilograf, padobranac, radnik na šalteru i prvi pevač legendarnih pesama

Ovaj svestrani umetnik, vrhunski kafanski i radio pevač, pevao je stare gradske pesme i romanse, sevdalinke, šumadijske, meksikanske i grčke pesme, bez dana muzičke škole

"Zorice, Zorule,

najlepše devojče,

Preporučujemo

ne mogu da živim bez tebe,

Zoki, Zorule.

Ne spremaj darove,

ne spremaj dukate,

ti si mi bogatstvo najveće,

Zoki, Zorule.

Prošla je godina

otkad si otišla,

vrati se da srce ne vene,

Zoki, Zorule."

(Dragan Toković)

- "Zorice, Zorule" je svakako moja pevačka lična karta, moj prvenac i moj ponos. Danas je to uveliko onarođena pesma sjajnog pesnika i kompozitora Dragana Tokovića. Eto, pesma je ušla u narod kao izvorna, a nije prodata kao zlatna ploča. Ja, u stvari, nemam nijednu zlatnu ploču, ali imam zlatnu publiku - pričao je Aca Trandafilović (1930 - 1986) u radio emisiji "Sabor" Studija B.

Aleksandar Aca Trandafilović, za prijatelje Aca Tranda, rođen je u Kalni kod Zaječara. Školovao se za stolara, stekao desetine diploma, dogurao i do soliste Radio Beograda i pevača najelitnijih kafana.

- Moji koreni su "negde dole", neka mešavina Srbina, Bugarina, Grka, Rumuna. "Trandafil" na grčkom znači "hiljadu ruža", a koliko znam i na rumunskom ima slično značenje. Moj otac je bio muzičar, svirao je gajde, frulu, "duduče", jedan veliki instrument, veći od frule. Jako mi je žao što, kad sam postao pevač, nisam imao prilike da zapevam ocu. Jako rano je umro, sa sumnjom je gledao u pevače.

- Moja pevačka karijera počela je odmah posle oslobođenja, 1946. godine, u Nižoj industrijskoj školi u Zaječaru gde sam učio za stolara. Pevajući na školskoj priredbi, zapazio me direktor muzičke škole i ujedno predsednuk kulturno-umetničkog društva u Zaječaru. Bio sam vredan omladinac, učesnik svih radnih akcija, skojevac...

-Završio sam zanat, dobio diplomu, postao sekretar "Narodne tehnike". Pošto sam bio napredan omladinac, Gradski komitet me pošalje u Beograd, u školu ua direktore i knjigovođe, odsek personalnih referenata. Završio sam i daktilografiju, postao daktilograf prve klase i personalac sa dve diplome.

- Bavio sam se jedriličarstvom, modelarstvom i padobranstvom u klubu "Krila Timoka". Od prvog skoka sam oslabio dve kile. Ja bih to svima preporučio kao recept za mršavljenje. Da, skakao sam iz aviona i, kao što vidite, ostao živ. Padobranac jednom greši u životu.

Ovaj svestrani majstor i ljubitelj prirode doleteo je i na radio talase. Prvo na Radio Zaječar, pa na Radio Niš, pa na Radio Beograd.

- 1959. godine dolazim na Radio Beograd. I na radiju sam svaštario: bio tehnički sekretar, pa daktilograf, pa kartotekar zabavne muzike. Vodio sam i šalter za pozdrave, želje i čestitke slušalaca. Pet godina sam radio na tom šalteru i primao uplate.

- Sećam se, ljudi dođu na šalter, prepoznaju me kao pevača i kažu: "Je l' može ona tvoja pesma?" Meni bilo neprijatno, pa sam ih odbijao. Druga neprijatnost je bila kad me kolege pitaju: "A kad ćemo mi da zapevamo?" Ili, recimo, dođe čovek i ne zna šta bi poželeo, ja mu otpevam nešto, a on se tresne po čelu i kaže: "To je ta!"

- I kad bih se ponovo rodio bio bih pevač. To je vesela profesija, puna susreta sa narodom, lepog druženja sa kolegama i publikom. Pevao sam mnogo više humanitarno nego za pare, ispratio mnoge vojnike u kasarne, održao besplatne koncerte za škole, fakultete, fabrike, staračke domove. Plakao sam zajedno sa bolesnom decom i starcima, smejao se do suza provalama kolega.

- Kad smo se vraćali sa jednog koncerta i prošli pored nekog dalekovoda, jedna koleginica je pitala šta je to. Mi kažemo 'dalekovod', a koleginica će 'Bože, mogla sam umreti, a ne bih znala da kroz ovako tanku žicu prolazi voda'.

Ovaj svestrani umetnik, vrhunski kafanski i radio pevač, pevao je stare gradske pesme i romanse, sevdalinke, šumadijske, meksikanske i grčke pesme, bez dana muzičke škole. Snimio je dvadesetak singlova i dva LP-ija sa desetinama večitih pesama: "Nek' sećanju nema traga", "Idem kući, a već zora", "Fijaker stari", "Kad te vidim na sokaku", "Sedam sati kuca", "Šumadijo, šumovita", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Sinoć sam pio iz bokala", "Po gradini mesečina", "U tom Somboru", "Milkina kuća na kraju", "Četir konja debela", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Oprosti mi nano", "Rule Rulence", "Pesma o Hajduk Veljku"...

- Imao sam i mnogo festivalskih pesama i nagrada. Jako dobro sam prošao na Beogradskom saboru sa pesmom "Nek' sećanju nema traga". Bio je to možda i jedini festival gde je druga nagrada u stvari bila prva, jer prva nikom nije ni dodeljena.

1967. godine Jugoton je objavio jedinstvenu singlicu sa četiri pesme: "Donesi vina krčmarice", "Još litar jedan", "Kad se setim mila dušo", "Vinogradarsko kolo". Na omotu singlice pisalo je i ovo: "Vinske pesme peva Aca Trandafilović".

- Sećam se jednog divnog druženja krajem 70-ih u emisiji TV Beograd. Pevali smo i svirali uživo u čast Vuleta Jevtića. Tada nam je Vule, onako astalski, zakovao pesmu "Još litar jedan". I dok sam se sav pretvorio u uši, prišao mi je Aca Trandafilović i šapnuo: "Samo da znaš, ovo je čika Vuletova pesma, a i ja sam je snimio" - pričao je Novica Negovanović.

Za svog kratkog veka (56 godina) ostavio je 40 godina staža u državnoj službi i 40 godina staža na estradi. Ostavio je i pesme koje svi znaju, a neki kažu da nisu komercijalne.

- Snimio sam dosta pesama, sviruckao gitaru, a nemam nikakvo muzičko obrazovanje. Smatram da je to veliki nedostatak i meni i mnogim pevačima. Da sam neka vlast ne bih dopustio nijednom pevaču da peva ako nema makar nižu muzičku školu.

- Ipak, i bez muzičke škole, pevao sam rame uz rame sa Vuletom Jevtićem, Cunetom, Miletom i ostalim radio pevačima.

(Goran Milošević)