Nada Obrić o pesmama punim bola: Baladice koje su izazivale delirijum kod publike i zavist kolega

Vreme čitanja: oko 4 min.

Možda ste zatečeni ženskim tekstom ove legendarne pesme

Foto: Promo

"Imala, imala sam ljubav jednu,

imala, imala sam i života vrednu.

Sada imam samo gorku uspomenu,

sada imam samo gorku uspomenu

i ranu staru.

Imala, imala sam, nisam znala,

ljubila, ljubila sam, svemu verovala.

Sada imam samo gorku uspomenu,

sada imam samo gorku uspomenu

i ranu staru.

Razbole, razbole se duša cela,

izgubih ono što sam od života htela.

Sada imam samo gorku uspomenu,

sada imam samo gorku uspomenu

i ranu staru."

Možda ste zatečeni ženskim tekstom ove legendarne pesme. Ali, tek toliko da se zna - prvu verziju pesme "Imala sam" snimila je Nada Obrić, nekoliko godina pre Kebe.

- Snimila sam je 1989. godine, uoči krvavih ratova u bivšoj Jugi, i to na mojoj poslednjoj ploči za Jugoton. Naravno, i ostale pesme sa tog sjajnog albuma su neopravdano loše prošle i ostale u nekom bunkeru. Iskreno, mnogo volim pesmu "Imala sam", mislim da vrhunski zvuči i u mojoj interpretaciji. I taman sam htela da je ponovo snimim na mom CD-u, čujem Kebu kako je promoviše na televiziji. Keba je to marketinški mnogo dobro uradio, imao je i podršku od FK Crvena Zvezda koja je tada bila u zanosu evropske titule - pričala je Nada Obrić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Priznajem, bila sam tužna u tom trenutku. Naravno, Asim Sarvan, pisac i kompozitor pesme, može da je da kome god hoće. Mene je pogodilo to odsustvo kolegijalnosti. Svesna sam da izvođačka prava nikad neće biti regulisana tako da svi budemo zadovoljni. Bilo kako bilo, mislim da je osnovni red da kolega pita stariju koleginicu da li mu ta pesma nešto znači. Kao što ima mnogo pesama koje su snimile moje kolege, a nije mi palo na pamet da ih presnimim.

Nada Obrić je pravi specijalista za urbane laganice. Snimila je stotine narodnjačkih sentiša sa snagom evergrina.

- Čak i pesme koje su bile nuđene i namenjene nekim drugim kolegama, nekim čudnim putevima sudbine došle su kod mene. Pesmu "Bolna ti ležim" Dragan Stojković Bosanac je nudio Sneži Đurišić i Zoranu Kaleziću. Bilo je dovoljno da mi na koncertu na Kalemegdanu odsvira samo jednu strofu i da se bespovratno i neizlečivo zaljubim u tu pesmu.

- Sigurna sam da ništa nije slučajno, pa i "Bolna ti ležim" u mom repertoaru. Iako sam je dobila kao otpadak, posle odbijnja mojih kolega, "Bolna ti ležim" je sastavni deo mene, baš kao i većina mojih snimljenih pesama. U svakoj pesmi ima malo i mene i moje životne priče.

"Bolna ti ležim" peva se nesmanjenom žestinom punih 40 godima. A premijera je bila na prestižnom "Mesamu" 1985. u Sava centru.

- Jovan Ristić, čuveni Rica, bio je direktor festivala. Protokol je podrazumevao da prerhodni izvođač uruči mikrofon sledećem. Ja sam zahtevala da mi se mikrofon pričvrsti za stalak, budući da imam pesmu uz koju ne želim da mlataram rukama. Rica je, kao i uvek, sa puno autoriteta to odbio, pa mi je prišao da proveri da li sam u redu kad se usudih da tako nešto tražim od njega.

- Bila sam odlučna, čak sam mu rekla da frekvencija njegovog glasa iritira moje uši. Postavila sam uslov - ili ću nastipiti u takvom ambijentu ili se neću pojaviti. Upornost se isplatila - dobila sam gran-pri festivala.

" Bolna ti ležim" u Nadinoj interpretaciji je redak primer narodnjačke balade koja izaziva delirijum u publici.

- Čak i na "Poselu na Kalemegdanu", gde su se pevale uglavnom brze i ritmične pesme, izazivala je oduševljenje publike. Zamislite taj otvoren prostor, trideset hiljada ljudi, a ja pevam "Bolna ti ležim". Otpevam je na početku i umirim publiku, a onda je pevam i na bis!

Samo sa maestrom Draganom Stojkovićem Bosancem snimila je Nada tri megahita u čijem je naslovu reč "bol": "Bolna ti ležim", "700 dana bolujem", "Još me boli jedna stara rana".

- Bosanac je moj najbliži i najdugotrajniji saradnik. Ogromnu većinu mojih hitova svirao je, aranžirao, komponovao i producirao Bosanac. Čak smo i na mom poslednjem albumu sve radili sa živim instrumentima.

- Sve mi je traženija i pesma "Da l' su godine". Kad vam kolege muzikanti, onako na prvu, kažu da je to pesmetina, onda shvatite da tu ima nečeg vrednog i univerzalnog. To je pesma Miše Mijatovića koja je čudnim putem došla do mene i koja je u tom momentu bila moja životna priča. Pokazalo se da sam imala puno života u tim godinama, i to baš kad sam najviše bolovala i patila zbog nezasitosti koleginica.

- Vrhunac bezobrazluka je jedna mlada koleginica koja me pozovala telefonom da mi javi kako mi je presnimila pesmu "Dugo te, dugo, očekujem". Pitala sam je: "Ako ste već sve to uradili, a što me tek sad zovete. Koliko znam, ja još nisam umrla." Na sve to će mlada koleginica: "Vi treba da ste srećni šo sam od tolikih pesama izabrala vašu." Ostalo mi je samo da je pitam: "Izvinite, da li ja razgovaram sa Tinom Tarner?" A onda sledi novi šok - voditeljka u gledanoj TV emisiji najavljuje koleginicu i kaže: "Ovu pesmu je nekad pevala Nada Obrić."

(Goran Milošević)