Pesnik Đuro Boljanović o pesmi "Srećan sine put": Ubitačan sentiš najneobičnije rime i metrike

"Ja sam najmlađi sin moje majke Đurđe. Znam koliko je patila zbog svih nedaća koje su me pratile, pa i kad na fudbalu povredim kolenu i ruku. Znam i koliko mi je mojih ispisnika reklo: "Đuro, kao da si opisao moju majku" , pričao je pesnik Đuro Boljanović (1940 - 2021), inače dugogodišnji inženjer zašite na radu u kompaniji "Politika"

"Srećan sine put" je možda i najpotresnija pesma iz čitavog ciklusa pesama o majci legendarnog sevdalije i jedna od desetak pesama koje je na stihove Đura Boljanovića snimio Meho Puzić.

Preporučujemo

"Pusta tama nebo krije,

vetar duva, kiša lije,

teška neka noć.

Na prozoru majka stara,

gleda nebo munja para,

čeka da l' ću doć.

Kad sam hteo putnik biti,

nije mogla suze skriti

dok joj ljubim skut.

Blagoslov su ruke dale,

al' usne su zadrhtale,

srećan sine put.

Na životnoj dugoj stazi

cveće se i trnje gazi,

pazi, još si mlad!

Još je nešto reći htela,

al' iz oka suza vrela

kanula je tad."

(Meho Puzić - Đuro Boljanović)

- Ja sam najmlađi sin moje majke Đurđe. Znam koliko je patila zbog svih nedaća koje su me pratile, pa i kad na fudbalu povredim kolenu i ruku. Znam i koliko mi je mojih ispisnika reklo: "Đuro, kao da si opisao moju majku" - pričao je pesnik Đuro Boljanović (1940 - 2021), inače dugogodišnji inženjer zašite na radu u kompaniji "Politika".

- Trebao je samo impuls pa da sva moja zahvalnost proključa. Na moju sreću, po dolasku u Beograd upoznao sam Mehu Puzića. Čuo sam reklamu za neki "Jesenji festival" na kome je nastupio i moj ljubimac Meho Puzić. Tokom susreta Meho mi je ispričao koliko je vezan za majku i da skoro na svakoj svojoj ploči ima neku pesmu o majci.

1972. godine na singlici Meha Puzića snimljena je i pesma "Srećan sine put" uz maestralnu harmoniku i aranžman Jovice Petkovića.

- Pričao mi je Meho kako je na nekim dalekim meridijanima zamišljao svoju majku kako stoji na prozoru i čezne za sinom. A kad je pesma snimljena i kad je ušla u narod, Meho mi je rekao: "E, vala, da sam ti poručio i platio unapred, ne bi mi ovako napisao."

Prvi put u istoriji narodnjačke diskografije pojavljuje se pesma sa šest stihova u svakoj strofi, bez ponavljajućeg refrena, sa potpuno neobičnom rimom i metrikom. Na početku strofe rimuju se prva dva stiha u osmercu, a onda se rimuju treći i šesti stih u petercu, pa opet četvrti i peti stih u osmercu!

- I danas me pitaju kolege odakle mi ovakve strofe i ovakva forma poezije. Ni sam ne znam odakle mi, a da znam, mnogi bi posumnjali da sam od nekoga preuzeo.

Saradnja Meha Puzića i Đura Boljanovića rezultirala je sa desetak pesama: "Žena prijatelja mog", "Što mi pružaš ruku na rastnaku", "Srećan sine put", "Sudbino moja", "Svud se dičim što na baba ličim", "Moliću je da se vrati", "Ništa ljepše od ovih godina", "Misli svako da je meni lako", "Ti si meni nekad bila sve".

- Meho je odmah prepoznao moje hercegovačke gene. Kad Hercegovac ode iz svog krša on mora da uspe, jer zna šta ga čeka ako ne uspe. Tako sam i ja kod Meha uspeo već sa prvim pesmama.

- Kad se Meho okuražio posle prvih uspeha sa mojim stihovima, došao je kod mene i stavio mi u zadatak da mu napišem pesmu na temu kad se čovek zaljubi u ženu svoga prijatelja. Odmah sam se setio moga prijatelja iz vojske Renata, čija je žena bila prvak evrope u veslanju. Dolazila je svaki vikend sa tek rođenim sinom da obiđe muža. Kad god bi došla mužu u posetu, obavezno je izvlačila i mene iz kasarne.

- "Žena prijatelja mog" je posveta toj divnoj ženi koju sam voleo kao rođenu sestru. Zato mi je i bilo krivo kad sam čuo da je Aca Lukas presnimio tu pesmu. Presnimio, a nije me pitao. Doduše, bilo je to još u prošlom veku. Ja tada nisam ni znao za Acu Lukasa, a siguran sam da i on nije znao za mene - pričao je Đuro Boljanović u Muzičkoj apoteci.

(Goran Milošević)