U susret "Vukasovim danima" u Čačku: Kad Vukas komponuje a Grada napiše

"Ja i tata k'o dva brata" je tipična veselo-šeretska pesma. Posvetio sam je svom ocu, premda ga nisam nazvao imenom. Kad sam je pisao, moj otac je imao 50-ak godina, a danas se u toj pesmi prepoznaju i mnogi drugi očevi", kaže tekstopisac Grada Jovanović

Predrag Vuković Vukas (1941 - 2006) je bio retko muzikalan čovek: komponovao, pisao stihove, producirao, svirao nekoliko instrumenata. Jednom od najvećih hitmejkera narodne muzike odužiće se 13. jula i Grad Čačak i nekoliko vrhunskih pevača i svirača. Tim povodom za Muzičku apoteku priča Gradimir Grada Jovanović, jedan od retkih tekstopisca čijim stihovima je Vukas ukazao poverenje.

Preporučujemo

"Otac mi je zdrava duha,

on za život ima sluha,

bez ijedne sede vlasi

pedeseto leto gazi.

Ja i tata k'o dva brata

,sokoli smo istog jata,

i za njega i za mene

slabost jesu lepe žene.

Otac mi je pun meraka,

još mu zlata vredi svaka,

meka srca, tvrda dlana,

sve je mlađi svakog dana.

Idu dani, brzo gaze,

ja očeve sledim staze,

na ponekoj trn me čeka,

al' zbog žena - neka, neka."

(Predrag Vuković Vukas - Grada Jovanović)

- "Ja i tata k'o dva brata" je tipična veselo-šeretska pesma. Posvetio sam je svom ocu, premda ga nisam nazvao imenom. Kad sam je pisao, moj otac je imao 50-ak godina, a danas se u toj pesmi prepoznaju i mnogi drugi očevi - kaže tekstopisac Grada Jovanović.

- Želja mi je bila da moj otac za života čuje kako sam ga opevao i ovekovečio. Vukas je svojom briljantnom melodijom pronašao onog pravog, možda i najvećeg šumadijskog pevača Radišu Uroševića.

Vukas je jedan od najplodnijih pesnika i kompozitora narodne muzike svih vremena. Sama činjenica da je uglavnom pisao i melodije i tekstove za svoje pesme, još više govori o težini Gradinih stihova.

- Vukasa sam upoznao preko njegovih pesama. Osetio sam tu narodsku komponentu u njegivim stihovima. I Vukas je znao da su najbistrije i najčistije baš te narodne kovanice i reči koje u narodu žive.

- A onda sam Vukasa upoznao i u studiju. Bio je to retko srčan čovek, veliki pesnik i surovi profesionalac. Vukas je perfekcionista kakvog nisam upoznao, ne samo u muzici. Doći do Vukasa, čekati u redu ispred njegove umetničke radionice samo da ti pročita pesmu. A još da ti uzme pesmu na snimanje, pa to je bila skoro nemoguća misija.

I pored najstrožih kriterijuma, Vukas je komponovao desetak pesama na Gradine stihove: "Hej, poštaru", "Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje" (Živko Savić), "Srce moje stražar nije", "Sanjao sam našu svadbu" (Sloba Živanović), "Ja i tata k"o dva brata" (Radiša Urošević), "Pružiću ti zadnju šansu" (Toma Čolović), "Ja ti neću na put stati" (Miloš Milošević).

Pisao je Grada i mnogo pre nego što je upoznao Vukasa. Pisao je i za mnoge druge kompozitore (Acu Stepića, Obrena Pjevovića, Časlava Đokovića, Betulu), dobio i blagoslov jednog Dobrice Erića.

- Čini mi se da sam još kao klinac imao tu potrebu da nešto napišem. Prepoznavao sam u svakom deliću prirode i u svakom čoveku nešto lepo. Tu lepotu sam želeo nekako da zabeležim u sećanju, bez ambicija da budem pesnik. Nisam ja tada znao ni šta je to rima ni šta je to metrika, mada sam voleo poeziju, naročito epsku.

- Kad sam dovoljno porastao, osetio sam potrebu da odem kod mog slavnog komšije Dobrice Erića. Čim je bacio pogled i na mene i na moje stihove, rekao je: "Sinko, ti si zasad neispeglana čoja, ali jednog dana bićeš svila i kadifa." Hvala Dobrici što je u meni video anđeosku dušu koja će svojim stihovima moći da ostavi traga u srpskom rodu.

Gradine pesme slikane rečima prihvatio je poslovično strog i selektivan Predrag Vuković Vukas.

- Vukas je pisao i tražio pesme koje imaju priču i koje odmah ulaze u dušu, odmah stvaraju sliku, odmah podižu adrenalin, u kojima se piblika odmah pronalazi. Tako sam se jednog dana okuražio da odem i kod Vukasa na potvrdu, baš kao nekad kod Dobrice.

- Pozvonim kod Vukasa u Amidžinu 3 u Čačku. Popeh se na sprat u jednu malu sobu u drvenoj lamperiji sa malim milionom razbacanih papira. Vukasova supruga Slavica me ljubazno primi, misleći da sam pevač koji je došao da traži pesmu. A ja, u stvari, došao da nudim pesme velikom kantautoru. Vukas je odmah bacio pigled na moje stihove i rekao: "Slušaj, momče, mene ne zanima kvantitet, već kavalitet." Tada je odabrao dve moje pesme, a ja sam hteo da poletim od sreće.

Prisustvovao je Grada mnogim snimanjima i uvežbavanjima pesama, tim porođajnim mukama Vukasovih pevača.

- Prisustvovao sam uvežbavanju pesme - Vukas sa gitarom pokazuje jedno, a Boris Lazović na harmonici svira nešto drugo. I tako nekoliko purta - Vukas u klin, Boris u ploču. Odjednom se Vukas namršti, diže gitaru s obe ruke, sruči je sebi na glavu i polomi u paramparčad. Uspeo je samo da izusti: "Sad se spakuj i idi kući dok ne uvežbaš, a ja ne nabavim novu gitaru."

U čast Predraga Vukovića Vukasa 13. jula na Gradskom trgu u Čačku biće održan koncert "Vukasovi dani". U programu učestvuju: Miroslav Ilić, Radiša Urošević, Aca Ilić, Ana Bekuta, Lepa Lukić, Sneža Đurišić, Vera Matović, Goca Lazarević, ansambl Vlade Panovića.

(Goran Milošević)