76. rođendan Mladena Tomića: "Da sam se posvetio karijeri kao ženama, bio bih na estradnom vrhu"

Snimao je pesme velikih hitmejkera (Nazif Gljiva, Dragan Stojković Bosanac, Bora Višnjički, Ibro Mangafić, Mića Nikolić, Doca Ivanković, Damjan Babić, Blagoje Košanin, Mijat Božović) za skoro sve najznačajnije diskografske kuće u buvšoj Jugi

"Ako me voliš, ako me ljubiš,

ne ostavljaj me, nemoj drugom poć,

Preporučujemo

samo tebe draga volim,

samo tebe draga ljubim,

ti si radost moga sna.

Gordana, ljubljena,

tebi pjevam ja,

ljubav je stvorena

jedino za nas.

Kako si mene ljubila nekad,

besane noći divne bjehu te,

dala si mi sebe tada,

dao sam ti sebe tada,

cio svijet je bio naš.

Neka te sreća na putu prati,

nek' ti s drugim ljepše bude sve,

zavorav nek' prošlost briše

kada sa mnom nisi više,

kada drugog ljubiš ti."

(Irfan Ajanović)

Ova naizgled dečja pesmica sa neobičnom metrikom i rimom obeležila je karijeru jednog večitog dečkića narodne muzike. 1970. godine na Ilidžanskom festivalu Mladem Tomić je otpevao "Gordanu" i postao jugoslovenska zvezda.

- Dok sam pevao "Gordanu" gorela je Ilidža od moje raje i mojih navijača sa šerpama, kantama, čašama i tanjirima. Po reakciji publike nije bilo dileme ko treba da pobedi, ali žiri je odlučio drukčije - priča Mladen Tomić.

- A kad je to bilo po pravdi? I kad je "Ilidža" bila na vrhuncu, bilo je klanova i nameštaljki. Svaki član žirija obično je imao neku svoju pesmu i nekog svog pevača. "Gordana" i ja ne osvojismo nijednu nagradu, ali trajemo i posle pola veka.

Mladen Tomić je rođen 22. juna 1947. godine u siromašnoj višečlanoj porodici u Stupu kraj Sarajeva. Svoju muzikalnost otkrio je jednog jutra dok je čuvao krave.

- Sa prvim zracima sunca, negde oko pet ujutru, moje pevuckanje i sviruckanje u sviralče zaparalo je uši profesoru muzike Stanku Kihalu. Prišao mi je kao svom detetu i posavetovao da upišem muzičku školu.

- Sviralče sam zamenio oboom, preozbiljnim instrumentom za jednog narodnjaka. Nekako sam izdržao dve godine u muzičkoj, a onda sam sreću potražio u kafani.

Sa četrnaest godina počeo je da peva po sarajevskim kafanama ("Kod Bude", "Topola", "Kristal", "Romanija") i da upoznaje svoje pevačke uzore i idole.

- Imao sam i gde da pevam, a imao sam i od koga da učim. Pevanje sam učio od Safeta i Bilkića, a šmekeraj od Tozovca. Bio sam klinac kad je Toza pevao i svirao na jednoj ilidžanskoj terasi. Znao sam da se prikradem i da iz nekog šipražja posmatram kako Toza peva i kako ga žene vole.

- Kasnije sam upijao Vidu, Tomu, Kvaku, Šerbu. Počinjao sam da pevam zajedno sa Hašimom Kučukom Hokijem i harmonikašem Besimom Bajraktarevićem. Svašta sam video i doživeo u kafani, ali jednu scenu nikad neću zaboraviti: da bi dokazao koliko voli jednu ženu, Besim je na pauzi svirke otišao u kuhinju, samom sebi odsekao prst i odneo ga na tacni svojoj voljenoj.

U KUD-u "Ivo Lola Ribar" upoznaje Spasu Beraka, klarinetistu Radio Sarajeva, koji mu priprema prvu ploču 1968. Godinu dana kasnije ostvaruje debitantski nastup na Ilidžanskom festivalu sa pesmom "Sviraj Cigane pesme odavne" koju peva u alternaciii sa Kvakom.

- Da se razumemo, ja sam lepo živeo od kafana i prodaje ploča. Ali, poželeh da upozam sveta, da proširim vidike, da naučim jezike. Zbog nekih lepih i bogatih dama žrtvovao sam karijeru. Ja, seljače sa Stupa, dogurah do barunica i grofica, pravih dvorskih dama!

- Zbog jedne Lize, 18 godina starije od mene, pustio sam brkove da bih izgledao stariji. Mojoj Lizi u čast, za vreme Olimpijade u Sarajevu, otvorio sam i lokal "Mona Liza". A onda se zaratilo, ostadoh i bez kuće i bez lokala u Sarajevu. Postadoh izbeglica iz svog rodnog grada.

Snimao je pesme velikih hitmejkera (Nazif Gljiva, Dragan Stojković Bosanac, Bora Višnjički, Ibro Mangafić, Mića Nikolić, Doca Ivanković, Damjan Babić, Blagoje Košanin, Mijat Božović) za skoro sve najznačajnije diskografske kuće u buvšoj Jugi (Jugoton, Diskoton, Suzi, PGP, Jugodisk). Snimio je sedamnaest singlova, četiri LP-ija i nekoliko CD-a sa desetinama večitih i potencijalnih hitova: "Gordana", "Slađana", "Sreo sam je u malom kafiću", "Kujundžija prsten kuje", "Pjesmo moja, jedini druže moj", "Godinama čekao sam tebe", "Kada srce zavoli", "Što se često rastajemo", "Prokleta bila Gordana", "Umiru kesteni", "Poslednji voz"...

- Sa ovakvim pesmama i mnogo lošiji pevači od mene napravili bi veliku karijeru. Odrastao sam u sirotinji, a dogurao do blistavih scena, bogatstva i svetskih lepotica. Da sam se posvetio karijeri kao ženama, bio bih na estradnom vrhu.

- Zato sam se zadnjih godina posvetio duhovnosti i zdravom životu. More, ronjenje, sklekovi, pešačenje, plivanje... Sve što sam stekao ostavljam dragom Bogu, samo da mi da još malo zdravlja.

(Goran Milošević)