Od sporedne pesme na albumu do srpske narodnjačke himne: Lepote i tajne Milančetove i Bucine "Anđelije"

35 godina od izlaska albuma "Anđelija" je ušla i u RTS-ov izbor "60 najlepših pesama" i zauzela, što bi rekli stari sportski reporteri, "solidno dvadeseto mesto".

"Od Valjeva do Loznice

nema lepše krčmarice

Preporučujemo

od Markove Anđe,

samo ona u noćima

kad je čežnja u grudima

lek za srce nađe.

Anđelija, Anđelija,

ti si srcu najmilija,

ljubavi jedina,

daću njive i livade

i sazrele vinograde

da mi rodiš sina.

Na sazrelu tamnjaniku

i livade na Rudniku

mirišu joj grudi,

kad zanjiše sa bedrima

kao žito na poljima

strast u srcu budi.

Sve krčme bih ostavio,

neimare sakupio,

dvore da sagradim,

k'o grozd bi' je milovao,

sve po puce otkidao,

dušu da zasladim."

(Milanče Radosavljević - Milan Petrović Buca)

I za višemilionsku publiku i za najstrožu kritiku "Anđelija" je jedna od najlepših novokomponovanih lirskih dvojki svih vremena. O lepotama i tajnama "Anđelije" za Muzičku apoteku govore njeni tvorci - tekstopisac Milan Buca Petrović i kompozitor i pevač Milanče Radosavljević.

- "Anđeliju" sam najduže pisao. Portošio sam papira za dva kontejnera sve dok je nisam doveo u red da se svidi i Milančetu. Prvu strofu sam napisao još 1986, dve godine pre izlaska ploče. Krenuo sam od Valjeva do Loznice, iako u ta dva grada nikad u životu nisam bio - kaže Obrenovčanin Buca Petrović, pisac Anđelije.

- A onda su počeli problemi sa metrikom - prva dva stiha sam napisao u osmercu, a treći u šestercu. Zato sam je i batalio posle prve strofe i ostavio u fioci. I tek posle dve godine uspeo sam uz tantalove muke da dopišem još tri strofe sa istom kombinacijom osmerca i šesterca kao i u prvoj.

A onda je na scenu stupio Milanče. Jednu strofu je pretvorio u refren i odlučio da je snimi na albumu sa još sedam pesama: "Uspomena ti si bolna", "Jedna žena plave kose", "Tuđa žena, tuđa sreća", "Nije ovo meni prvi ni poslednji put", "Svirajte noćas samo za nju", "Zašto su ti majko oči pune suza", "Ko je koga prevario".

- Milanče je veoma zahtevan kompozitor, retko muzikalan čovek, sa izuzetnim osećajem za poeziju. Milanče je i jedini majstor kome sam dozvoljavao sitne korekcije mojih tekstova. Sećam se, dosta se mučio sa "Anđelijom", nikako mu se nije svidela zadnja strofa, pa je odlučio da je stavi na "B" stranu.

- Prva pohvala za "Anđeliju" usledila je na samom snimanju albuma u studiju "Košutnjak" i to od strane muzičkog urednika i producenta Diskosa Jana Nosala. A još kad je Tomica Miljić sve to ukrasio sa svojom svirkom i svojim orkestrom, i Milanče se oraspoložio.

"Anđelija" je dugo ćutala. Zalaufavala se poistija, baš kao i Milanče.

- I dok moje zvezdane kolege upadaju kroz krov u kuću, ja sam sve ove godine ulazio na sporedan ulaz. Kad je snimljena "Anđa", ja sam bio most preko koga su mnogi prešli i otišli. U mom komšiluku je živeo Sveta Šešić, u to vreme muzički urednik Radio Beograda. Dođe kod mene da mu nešto popravim, moje komšije ga pitaju zašto i mene nekad ne pusti u "Karavanu", a on im veli da nemaju moje ploče. Ja mu odnesem ploču - nikad me nije pustio!

- Da se razumemo, "Anđa" je ušla u narod preko lokalnih radija, a ne preko velikog radija ili televizije. Otpevao sam je durski, baš onako optimistički. "Anđelija" je izrazito dižuća i pospešujuća pesma - to je moj skroman doprinos našem posrnulom natalitetu. Moji slušaoci su preko radija osetili moju dušu, jer su imali strpljenja da me slušaju. A za muzičke urednike i neke recenzente bio sam i ostao kafanski i šatorski pevač sa štambiljima na omotima ploča, oporezovan kao šund - kaže legendarni Milanče.

35 godina od izlaska albuma "Anđelija" je ušla i u RTS-ov izbor "60 najlepših pesama" i zauzela, što bi rekli stari sportski reporteri, "solidno dvadeseto mesto".

(Goran Milošević)