15 godina od smrti Šabana Bajramovića: Nepodnošljiva lakoća pevanja i življenja

"Kakav kralj, ja sam srpski Ciga", nonšalantno je izjavio Bajramović u emisiji "Sabor" Studija B

Na današnji dan, 8. juna 2008. godine, preminuo je kralj (ali pravi) romske muzike Šaban Bajramović. A baš se namnožilo lažnih kraljeva i careva: od "Lažnog cara Šćepana Malog" i "gospodina Mijuška" do "kraljeva i kraljica romske pesme" koji nisu snimili nijednu pesmu na romskom jeziku.

Preporučujemo

- Kakav kralj, ja sam srpski Ciga - nonšalantno je izjavio Bajramović u emisiji "Sabor" Studija B.

Bio je sirotinja u rodnom Nišu, dezerter iz vojske, osuđenik na Golom otoku, omiljeni pevač Indire Gandi, jedan od deset najboljih džez i bluz pevača po strogim kriterijumima magazina "Tajm".

Pevao je baš onako kako je i živeo - sa nepodnošljivom lakoćom. U početku je preferirao orijentale i sevdah, a zatim je snimao i svoje kantautorske pesme. Stvarao je neke nove a večite melodije, otvarao nove ritmove i stilove.

- Ja sam izmislio sa-sa ritam - govorio je prvi pevač i autor mnogih onarođenih pesama.

Tokom poluvekovne karijere snimio je oko 500 pesama na dvadesetak singlova i tridesetak albuma. Snimao je za Diskos, Jugoton, PGP, Suzi, Jugodisk, Melos... Ipak, najviše je snimao za RTV LJubljana, pet albuma sa 50-ak čuvenih pesama: "Đelem, đelem", "Parno gras", "Opa cupa", "A šunen Romalen", "Piravelo Mile", "Dema Miro","Hanuma", "Geljan dade", "Dade, dade", "Kerta mange daje", "Parnije čaje", "Niška banja", "Kerda Boško bari škoda", "Pitao sam malog puža", "Jasmina", "Kamerav"... Čelnici najvećih produkcija ploča odbijali su Bajramovićeve pesme i sa obrazloženjem da su nekomercijalne.

- Na početku karijere odbili su me u PGP-u. Govorili su da to što ja pevam i komponujem niko neće da sluša, jedan urednik mi je rekao: "To ni tvoji Cigani ne razumeju." Kad sam postao zvezda, počeli su da me jure, a meni se nikad nije žurilo.

- Dobio sam poziv da snimim i nekoliko trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda. Ja zakasnim pet minuta, i od snimanja nije bilo ništa - pričao je Bajramović.

Sećam se muka muzičkog urednika Radio Šapca da ga privoli da peva na najvećem putujućem festivalu "Raspevana jesen".

- Šabane je l' sigurno dolaziš?

- Umro ti meni ako ne dođem!

I nije došao. Al' se niko nije naljutio.

- Voleo je da se slika kraj "merdže", a plašio se vožnje, u Beograd je često dolazio autobusom. Pozove me telefonom, kaže dolazim u Beograd, a ne kaže ni kad ni gde. Dešavalo se da uđe u pogrešan autobus, prespava ceo put, izađe u Negotinu i traži taksi do centra Beograda - priča kompozitor Boris Maćešić.

- Jednom prilikom odvezem ga na jednu sahranu. Prilazi kumi, izjavljuje saučešće, pita od čega je umro kum. Kuma kaže od zapaljenja pluća. A Šaban će, onako utešno: "Dobro je kad nije rak." Jedva sam sakrio smeh, a tek kasnije sam shvatio da je hteo da kaže dobro je što se kum nije mučio.

Upitah jednom Šabana Bajramovića (1936 - 2008) šta mu znači ono "kići, kići, ale, ale, ćići" u jednoj pesmi koju je snimio sa Bregovićem. Reče mi da to ni na srprskom ni na romskom ne znači ništa, ali, eto, tako mu došlo.

U rodnom Nišu je dobio spomenik i bulevar. Dobio je i nacionalnu penziju, al' je nije dočekao. I, kako to kod nas biva, poštovaniji je posle smrti nego za života. Od Bajramovićevih pesama nastale su mnoge obrade ("Akaja rat" - "Ova je noć", "Geljan dade" - "Prokleta je Amerika", "Dželi Mara po vašari" - "Mesečina, mesečina", "Lele, lele" - "Ne idi od mene", "Maruška, Maruška", "Od kako me žena ostavila", "Košava sa Dumava"...) i uspešne karijere (Brega, Boban Zdravković, Dara Bubamara, Acko Nezirović, Toma Jovanović...

(Goran Milošević)