Mika Jaka, najbolji pevač među mašinovođama i najbolji mašinovođa među pevačima

"To je pesma mog života, doktorat na mojim životnim fakultetima. Pevaju je i sviraju mnoge moje kolege, neki mi traže i da je presnime, a snimili su je i na vlaškom. A ja velim da moram da ostavim nešto i za mene i za moju krvnu sliku u novčaniku", priča Jaka za Muzičku apoteku

"Nije bogat koji ima" je snagom svoje biblijske poruke nadmašila svoga pisca, kompozitora i pevača. Sve dok bude narodnih veselja između Homolja i Stiga, pevaće se i ova pesma Miodraga Jakovljevića (u Požarevcu i u sto sela više poznat i kao Mika Jaka).

Preporučujemo

"Prošao sam svet unakrst

,probao od svega,

zarađiv'o i trošio,

kažu tako treba.

Nije bogat koji ima

i nikom ne daje,koji daje,

narod kaže,

i Bog mu pomaže.

Radio sam, nikad dosta,

sve mi beše malo,

kao da mi od života

još malo ostalo.

Stvorio sam što sam mog'o

mlađi nek' nastave,

jedan savet neka znaju

pravi uspevaju."

(Miodrag Jakovljević Jaka)

- To je pesma mog života, doktorat na mojim životnim fakultetima. Pevaju je i sviraju mnoge moje kolege, neki mi traže i da je presnime, a snimili su je i na vlaškom. A ja velim da moram da ostavim nešto i za mene i za moju krvnu sliku u novčaniku - priča Jaka za Muzičku apoteku.

- Skoro sve što sam snimio, samom sebi sam napisao i komponovao. Ja ne umem da pišem neke kvaziintelektualne ili uličarske tekstove. U stvari, i ovu pesnu je napisao život. Posle jedne svadbe, prilazi mi jedan general i pita: "Izvinite, šta ste vi po zanimanju kad ovolike pare zarađujete?" A ja kažem: "Mi smo seljaci. Ovo što znamo da pevamo to nam Bog dao, a ovo što zaradimo delimo na ravne časti, sve delimo sem ovog pojačala. Nego, prijatelju, da ti nas ne bi opterećivao i da sebe ne opterećuješ, zavuci ruku u ovu tašnu i šta uzmeš sve je tvoje." Generalu zadrhtaše ruke i izvuče tek nekoliko novčanica. I eto ti ideje za pesmu.

Baš ovih dana Jaka obeležava redak jubilej - pola veka u diskografiji. 1974. godina označila je prekretnicu u Jakinom životu. Te godine snimio je i svoju prvu ploču i svoj prvi hit "Ona voli mene i ja volim nju". -

Prijavio sam se na audiciju Radio Beograda "Studio 6 vam pruža šansu". Ušao sam u najuži izbor i plasirao se u finale takmičenja za "Prvi glas Jugoslavije". Za nastup su nam sašili i garderobu po meri. Tada sam prvi put u životu obukao odelo koje sam i posle takmičenja dugo i ljubomorno čuvao.

- Znao sam da se među članova žirija nalazio i legendarni Safet Isović i baš zato sam odlučio da na takmičenju otpevam njegov hit "Danas jedna, sutra druga". Mnogo više od aplauza publike značio mi je što sam primetio osmejak na Safetovom licu. A onda je, kasno iza ponoći, Minimaks saopštio odluku žirija: "Pobedio je najbolji pevač među mašinovođama i najbolji mašinovođa među pevačima."

Kao pobednik takmičenja Radio Beograda Jaka je dobio možda i najvredniju nagradu - stekao je pravo da snimi prvu ploču.

- Čuveni producent Obrad Jovović ponudio mi je da snimim prvu ploču za Jugoton. Odmah sam angažovao moga kuma Miroslava Stefanovića Rosu i snimili smo dve pesme ("Bačijarka" i "Stidljiv momak") za moj prvenac. Na omotu moje prve ploče slikao sam se na mom radnom mestu - u lokomotivi u odelu mašinovođe. Iste te godine snimio sam i moj prvi hit "Ona voli mene i ja volim nju". Ta pesma je brzo ušla u kafane, a, bogmi, pevušila su je i deca u pesku.

Posle četiri snimljena singla sa orkestrom svoga kuma Miroslava Stefanovića Rose, Miodrag Jakovljević je formirao svoj orkestar pod nazivom "Jakini šampioni".

- U mom orkestru su osam godina pevale Nataša I Neda, dve sestre bliznakinje, lepe k'o lutke. Domaćini i majstori su ostavljali njive i radionice samo da ih gledaju. Za tridesetak godina trajanja mog orkestra malo je zvezda narodne muzike koji nisu pevali sa nama. Po želji domaćina najviše smo angažovali Smederevca, Branu Đokića, Snežu Đurišić, Radeta Jorovića, Radišu Uroševića, Marinka Rokvića, Veru Matović, Milančeta, Gocu Lazarević, Bilju Jevtić, Bekija Bekića, Momu Stanojevića, Ivicu Mita...

- Pažljivo sam vodio računa o svakom detalju kako bi i gazde i estradne zvezde bile zadovoljne. Kad je trebalo svirao sam i "mečku", a kad zvezda ne zna neku pesmu utrčavao sam ja. U svako doba dana i noći znam preko 3000 pesama, bez gledanja u telefon ili svesku. Kapu skidam jedino Smederevcu, zato sam mu i komponovao dve pesme: "Nisam đavo da mi malo" i "Ej, brate, brate".

Posle četiri singl ploče, snimio je Jaka i još dva LP-ija i tri CD-a sa desetinama lepih pesama: "Nije bogat koji ima", "Baš me briga što me mrze", "Imam samo jedan život" (presnimila Vida Pavlović), "Samo za nju", "Čovek radi život celi", "Stižanin", "Dedin naslednik", "Hvala ti majko", "Otac sam ti sine", "Volim te kraljice"...

- Naročito sam ponosan na moj prvi album sa maestrom Novicom Nikolićem Patalom iz 1989. Snimio sam dve namenske pesme koje se pevaju i dan-danas ("Pamtiće se naša svadba" i "Hoću sina naslednika") i dve pesme u duetu i dijalogu sa Draganom Mirković, baš kad je bila na vrhuncu popularnosti ("Svi gresimo, nije važno", "Hej, devojko da li imaš momka").

- Posle naporne tezge, probudi me policija i javlja da je Dragana Mirković imala udes. Upalim auto, pokupim i Draganu i njenog oca koji je zaspao za volamom, odvezem ih u hitnu i vratim kući. Draganin otac me pita koliko smo dužni, a ja kažem skuvajte mi čaj da se razbudim. Dok smo pili čaj, Dragana mi kaže: "Kad budeš snimao nešto novo, pevaću ti na ploči."

Miodrag Jakovljević Jaka je rođen 2. februara 1950. godine u Lučici kod Požarevca, u siromašnoj i raspevanoj kući, u okruženju pevačkih i sviračkih legendi i unikata narodne muzike.

- Rođen sam u kraju za koji mnogi kažu da je srce i duša one naše prave narodne muzike, dvojke naše nasušne. Od siromašnih a čestitih roditelja nasledio sam muzički gen i nešto malo zemlje, a sve ostalo sam stekao svojim radom i talentom. Kad sam se rodio, pričlala mi baba, bio mrak, sneg i led. Ali kad sam vrisnuo, ceo komšiluk sam probudio iz zimskog sna. Tako su i moji najbliži poverivali da ću jednog dana postati pevač.

- Moj brat je učio učiteljsku školu, a ja sam znao da mu ukradem harmoniku, pa sam malo-pomalo hvatao na sluh i učio neke Safetove pesme. Završio sam Železničko-tehničku školu i zaposlio se na železnici. Četrnaest godina sam radio kao mašinovođa, vozio parnjaču, šinobus, pa i legemdarni "Plavi voz". Dok sam vozio voz, naučio sam i napisao mnogo pesama. A kad siđem sa pruge - pravac svadba! Mesečno sam spavao dva dana, da bih se skućio i pomagao dva brata i sestru. U međuvremenu sam završio i Višu železničku pa sam radio i kao islednik na železnici i kao predavač budućim mašinovođama. Više od trideset godina sam radio dva posla - na železnici sam zaradio penziju, a na svadbama sam zaradio sve ostalo.

I penzionerske dane Jaka provodi radno, na svom imanju i voćnjaku Lučici. A što se tiče pevanja i estrade, Jaka i ne pomišlja u penziju.

- Rano sam se oženio, supruga Bojana rodila mi je dva sina, Sašu i Marka. Na moju sreću, obojica su muzikalni. Stariji Saša je klavijaturista, sa 14 godima je zasvirao u mom orkestru, a danas ima svoj bend sa kojim uspešno nastupa. Mlađi sin Marko svira gitaru, magistrirao je organizaciju rada, pa je pored muzike obezbedio i sigurnije zanimanje u državnoj službi.

- Kad ne pevam i ne sviram, ja sam u voćnjaku ili na njivi. Mnoge pesme sam napisao na traktoru, a mmoge pesme su mi došle i u snu. Zato kraj jastuka imam notes i olovku, pa kad se probudim zapišem pesmu. Trenutno pišem i roman "Tuga sirotana".

(Goran Milošević)