Tri godine od smrti Miroslava Radovanovića: Od malog Mira što tovari šljunak do pevačine i boemčine

"Rođen sam 1. juna 1947. godine u selu Trešnjevica kod Arilja. Sa sedam godina ostajem siroče bez oca i majke, a sa dvanaest godina odlazim u Čačak i završavam molersko-farbarski zanat. Visio sam na skeli, lopatom vadio šljunak iz Morave i tovario u prikolice. Baš tada kad sam najviše fizikalisao, najslađe sam pevao"

Nebesko jato besmrtnih ptica dobilo je pojačanje - 21. maja 2020. u večnost se preselio Miroslav Miro Radovanović, pevačina za sva vremena. Ovo je sećanje na Mirov poslednji nastup u Muzičkoj apoteci.

Preporučujemo

- Rođen sam 1. juna 1947. godine u selu Trešnjevica kod Arilja. Sa sedam godina ostajem siroče bez oca i majke, a sa dvanaest godina odlazim u Čačak i završavam molersko-farbarski zanat. Visio sam na skeli, lopatom vadio šljunak iz Morave i tovario u prikolice. Baš tada kad sam najviše fizikalisao, najslađe sam pevao.

- Na nagovor drugara, odlazim u Konjeviće da me čuje Dragoljub Đorđević "Bugarin" iz Bresnice, čuveni harmonikaš iz našeg kraja. Kad sam otpevao Bilkićev hit "Ne pitaj me stara majko", publika mi nije dala da ostavim mikrofon. Prljavog kombinezona i umazanih patika pobrao sam prve aplauze i prešao u pevače - pričao je Miro.

Tako se po raspevanoj Čačanskoj kotlini proneo glas - onaj mali Miro što tovari Šljunak peva svako veče u Konjevićima.

- Bilo mi lepo u kafani, a onda me Časlav Đoković ubedi da snimim ploču. Bilo je to 1970. godine za tek otvorenu produkciju "Beograddisk". Zakazali smo studio i sa dve harmonike i dve gitare snimili dve melodojski potpuno iste pesme "Želeo bih da te sretnem" i "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Nisam mogao da verujem - moj prvenac je bez ikakve reklame prodat u 130.000 primeraka.

I posle uspeha sa prvom singlicom Miroslav Radovanović nastavlja sa boemsko-kafanskim životom, ne hajući za medije i karijeru. Snima još dve potpuno nezapažene singlice sa Časlavom Đokovićem, a 1973. godine započinje saradnju i sa Predragom Vukovićem Vukasom.

- Tih godina je i Dobrivoje Topalović snimao sa Vukasom. Sećam se, Vukas nam je pokazivao pesme, a nas dvojica se otimali o pesmu "Poljubi me da se pomirimo". Zapeo i Dobrivoje, zapeo i ja, i na kraju Vukas presudi: meni "Ti si žena mog života", a Dobrivoju "Poljubi me da se pomirimo", kad već toliko voli. Ispalo je da je bilo dobro što sam popustio Dobrivoju.

- Urednici u Diskosu bili su zadovoljni ako prodam dvadesetak hiljada, a prodali smo preko pola miliona. "Ti si žena mog života" vinula me u estradni vrh, u nekoliko najpopularnijih pevača u Jugi, postao sam ekskluzivac Diskosa. Vukas je bio oduševljen, govorio je: "Ti si puška kojom ja pucam."

Vukasove pesme ("Ti si žena mog života", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Dok te čekam ispod lipa", "Doviđenja", doviđenja", "Lice jedne žene", "Budi srećna u ljubavi", "Prolaznica, "Daj mi sliku tvoju") podigle su Miroslava Radovanovića u sam estradni vrh najtiražnijih pevača narodne muzike.

- Sredinom 70-ih Vukas je iz Diskosa prešao u PGP, a usput je pozvao i mene da iz Čačka pređem u Beograd. Ovi iz Diskosa se uplašiše da me ne izgube, ponudiše mi za produžetak ugovora stan u centru Beograda, a ja se zadovoljio i kućom u Čačku. Vukas ode u Beograd, a ja ostah u Čačku. Nisam se pokajao, ali ko zna gde bi mi bio kraj da sam prešao u Beograd i u PGP.

Posle berićetne i munjevite saradnje sa Vukasom, Miro se vraća svom prvom kompozitoru Časlavu Đokoviću ("Volimo se, al' se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe", "Svud me njena senka prati", "Ja i slika tvoja"). Snimao je i sa Šabanom ("Da li sanjam il' se razum muti", "Moj živote volim da te živim", "Pesma pomirenja"), Bucom Jovanovićem ("Zelena dolina", "Jedno davno proleće"), Pedom Negovanovićem ("Gledaj majku, biraj ćerku")...

- Ja sam možda i jedini pevač kome se nije snimalo sa Bucom. Kad mi je Buca pokazao pesme i otpevao na svojoj harmonici, rekao sam mu: "Majstore, pa ti bolje pevaš od svih nas. Pesme su ti prelepe, ali nisu za mene, nisam ja za tvoje pesme. Ja raspalim iz sve snage, onako pravolinijski k'o auto-put." Snimio sam sa Bucom tu jednu ploču, snimio sam sa Šabanom tri ploče, ali nisu prošle.

Svojom neobičnom bojom glasa, retkim trilerom i vibratom, neukrotivom snagom i za najmodernija ozvučenja, Miro je dizao iz mrtvih. Zato ga i prozvah "Silni", postasmo kumovi. Znalo se - kad na radiju zavlada monotonija, pustim turu Mirovih pesama, i eto ti veselja!

- Bio sam siroče, željno svega. Iz velike bede uleteo sam u velike pare, nisam znao da prikočim. Bio sam napadač i u pesmi i u životu. Bilo je lepo dok je trajalo, pošteno zarađivao, još poštenije trošio. A kad sam ostao bez para, teško sam se razboleo. Dugo sam se lečio i živeo od ljubavi supruge Jelice i skromne penzije.

Status estradnog umetnika Miroslav Radovanović je dobio 2017, u svojoj sedamdesetoj godini!? Doduše, Miro nije ni jurio status, a i nije ni mogao da dođe na red od onih koji ga kupuju i dobijaju po partijskoj pripadnosti.

(Goran Milošević)