Homoljski motivi Goce Stojićević: Sećanje na audiciju kod Miroslava Matušića

"To je ono kad propevaš u majčinoj utrobi. A sa svojih petnaest godina već sam počela da snimam ploče i trajne radio snimke, i to taman kad sam upisala prvi razred srednje škole (pošla sam godinu dana ranije). Politički rečeno, kod mene je sve transparentno", kaže folk diva Goca Stojićević

Propevala je još kao devojčurak, sa dvanaest godina pobedila na "Homoljskim motivima", sa petnaest godina snimila prvu ploču i postala najmlađi solista u istoriji Radio Beograda.

Preporučujemo

- To je ono kad propevaš u majčinoj utrobi. A sa svojih petnaest godina već sam počela da snimam ploče i trajne radio snimke, i to taman kad sam upisala prvi razred srednje škole (pošla sam godinu dana ranije). Politički rečeno, kod mene je sve transparentno - kaže folk diva Goca Stojićević.

Iako je rođena u Beogradu, Gocin pravi zavičaj je Istočna Srbija. Neresnica, Kučevo, Izvorinka - obeležili su Gocino bajkovito detinjstvo.

- U Neresnici sam upoznala Izvorinku Milošević i njenu baku Stojnu od koje sam naučila prve vlaške pesme. U nastavničkoj koloniji bilo je i drugih nacionalnosti, pa sam odmalena postala poliglota. Pored srpskog, vlaškog i ruskog, govorim i šatrovački, zapravo, sama ga izmišljam.

- Taj odnos sa Izvorinkom nadmašio je sve rodbinske veze, ona mi je više od sestre. Drugarica moja iz najmlađih dana, vesela, vatrena, vedra, nasmejana, raspevana, razigrana. U njenom prezimenu su dve bitne reči: em "milo", em "šević", a od ševe nema seksipilnije ptice.

1967. godine Goca Stojićević se pojavljuje na "Homoljskim motivima" i polaže prvu pevačku audiciju pred legendarnim trubačem Miroslavom Matušićem i njegovim ansamblom.

- Propozicije su bile da svaki kandidat nastupi sa tri pesme. Sećam se i tog formulara na kome sam upisala pesme: "Sviće, sviće, rujna zora" (hit pesma Nedeljka Bilkića), "Gde si dušo, gde si rano" (zahtevna izvorna pesma) i "Ciganka sam vrele krvi" (ritmična pesma Dragoslave Genčić).

- Čak je i moja majka pokušavala da me odvrati, da odaberem neku malo lakšu pesmu, ali nije bilo šanse. Polagala sam pred Miroslavom Matušićem i njegovom ekipom, u stvari porodičnim ansamblom. Ti Matušići su bili pravo čudo u našem kraju, veliki majstori iz jedne plemenite muzičke loze.

- Kad sam došla na audiciju, dobila sam i meni sasvim nepoznatu odlučnost: "Ako ne mogu da pevam Gde si duso, gde si rano, neću ni ove ostale dve." Možeš misliti, ja onako stidljiva i povučena, takoreći snebivljiva i lepo vaspitana, tako nešto izustih. Matušić mi dade tonalitet, počeh da pevam, i već posle prve strofe bila sam prekinuta sa konstatacijom: "Ova mala je favorit, pobeđuje sigurno."

Tako je i bilo. Raspevani devojčurak zapao je za oko estradnom magu Tihomiru Paunoviću. I već 1970. godine pojavljuje se prva singl ploča Goce Stojićević sa dve vlaške pesme: "Budi uvek uz mene" i "Siroče sam odmalena".

- Čak sam za te pesme pisala i tekstove. Kako onda, tako i danas - mene često obuzima rima.

(Goran Milošević)