"Kome šumiš, oj Moravo": Priča o jednoj vodenici i jednoj pesmi

Morava je Mićina zavičajna reka i večita inspiracija mnogih pesama

"Kome šumiš, oj Moravo,

kad se spusti ponoć plava,

Preporučujemo

da l' mom selu kraj Morave

što u tihoj noći spava,

što u tihoj noći spava.

Talasi ti tiho huče

kao neko uzdisanje,

da l' ne žale moju dragu

što će s drugim na venčanje,

što će s drugim na venčanje.

Voleh dragu, oj Moravo,

zna tvoj svaki talas plavi,

al' sam bio siromašan

vodeničar na Moravi,

vodeničar na Moravi.

I sad sedim kraj Morave,

usamljen i tužna lica,

kraj mene je moja stara,

moja stara vodenica,

moja stara vodenica."

(Mića Stojanović)

1981. godine pojavio se dupli autorski koktel album Miće Stojanovića pod nazivom "Susret zvezda". Među dvadesetak novih Mićinih pesama našla se i pesma "Vodeničar na Moravi" ili "Kome šumiš, oj Moravo" u izvođenju Novice Negovanovića.

- "Kome šumiš, oj Moravo" prvo sam ponudio Cunetu. Otpevušio sam mu preko telefona, Cunetu se to svidelo, pa smo zakazali snimanje u studiju u Košutnjaku. Dok je Cune vežbao uz harmoniku Zorana Pejkovića, u pola pesme ulete Novica Negovanović i poče razgovor:

"Ko će da snima ovu pesmu?"

"Cune!"

"Cunetu da daš neku drugu, ovu ću ja da snimim. Ako je ne daš meni, počeću da štrajkujem glađu."

- Popustio sam pred Noletom. Cunetu sam dao jednu romansu, a Noletu "Kome šumiš, oj Moravo". Iskreno, ta pesma je bolje legla Novici nego Cunetu. Novica je em specijalista za šumadijske pesme, em je odrastao pored vodenica na Ibru i Moravi - pričao je Milutin Mića Stojanović (1935 - 2020) u Muzičkoj apoteci.

I najveći muzički sladokusci i akademski muzičari primetiše da je "Vodeničar na Moravi" jedna od najlepših narodnih pesama. Ne zna se šta je lepše: melodija i stihovi Miće Stojanovića, foršpil i aranžman Zorana Pejkovića ili pevanje Novice Negovanovića. A možda je najlepša Mićina priča o jednom vodeničaru i njegovoj vodenici.

- Kako i ne bi bila lepa kad sam je posvetio ocu. Moj otac Mirča (zvali smo ga Batko) je bio vodeničar ma Moravi. Ja sam spavao u vodenici, moja vodenica je bila živo biće, nju je Morava progutala. Pazi šta je doživela moja vodenica: napravljena je u mom rodnom selu, a moj otac je proda da bi mi kupio harmoniku.

- Prodata je u mesto Kukljin, kupila je Mesna zajednica, bila pod zaštitom države. Posle nekoliko godina odnese je voda i zakači se u Jasiki kod Kruševca. Tu je kupi neki Kraljevčanin i postavi je na Ibar. Jednom nadođe Ibar, odnese je i vrati tamo gde je pravljena - u Bogdanje. Tu udari u jednu vrbu - i nestane!

- Tu gde je pravljena, posle svih putešestvija, promena mesta i gazda, 30 km nizvodno i 30 km uzvodno, vratila se na svoj prag. Ja nisam rekao da je moja vodenica propala, potonula, nestala. Moja vodenica se udavila!

Morava je Mićina zavičajna reka i večita inspiracija mnogih pesama. A šta tek reći za Mićinu vodenicu - ona je mnogo više od inspiracije.

- Mene je vodenica u bukvalnom smislu othranila. Ja nikad nisam gladovao, imao sam makar za kačamak. Ta naša vodenica na Moravi u tim gladnim godinama bila je prava mala porodična fabrika.

"Vodeničar na Moravi" se peva više od 40 godina. Pesma je ušla i u RTS-ov serijal "60 najlepših pesama", ušla je i kao trajni snimak u arhivu nacionalnog radija.

- Mojim pesmama ne treba ni hvala ni reklama, njih hvale sve ove godine kroz koje se pevaju. Bogu hvala, Morava će teći i posle mene, pevaće se i moje pesme o Moravi i vodenici. Samo, voleo bih da bude i harmonikaša koji će imati šta da popričaju sa tom Moravom.

- Srbija ima tri Morave i mnogo Moravica, ali se sve pesme "moravskog ciklusa" uglavnom odnose na Zapadnu Moravu. Ponosim se na svoje godine jer nisam protrčao kroz njih. Godine su me polako vodile: izvodile me na Moravu, u očevu vodenicu, vodile me u vinograde, na seoske mobe. Godine su me vodile tamo gde su moje pesme i nastale, u prirodu i među dobre ljude.

(Goran Milošević)