Zoran Kalezić u pesmama Mlađe Nikolića ili uticaj Titovog pisma na neke sentiše

Početkom 70-ih, u vreme kad je milione Jugovića tresla pečalbarska tuga, bile su jako popularne pesme o pismima

"Ponoć je prošla, svetla se gase,

u našem kraju tišina vlada,

Preporučujemo

i ja bih snio ali sna nemam,

stalno se pitam gde li si sada.

Uzalud te tražim, uzalud te čekam,

a ti novo gnezdo viješ,

na kraj sveta pošao bih

kad bih znao da se tamo kriješ.

Umorni pogled za tobom luta,

vrela mi suza obraze pali,

tužna je vrba savila grane

i ona moju sudbinu žali.

Ako si negde sa drugim srećna

što tvoga pisma bar sada nema,

da kažem srcu ona je prošlost,

ona je tuđa zauvek žena."

(Aca Stepić - Mladen Nikolić)

Ovo je jedan od prvih hitova legendarnog Zorana Kalezića i jedna od najlepših pesama tekstopisca i strojara unutrašje plovidbe Mladena Mlađe Nikolića.

- Pesma je napisana za vreme mojih brojnih krstarenja po rečnim i morskim prostranstvima širom Evrope. I ono malo vremena što sam provodio na suvom, koristio sam za snimanje pesama na moje stihove. Tako sam upoznao i Zorana Kalezića, i to kad je kod Ace Stepića vežbao svoj prvi hit "Moj život je tužna priča".

- Posle velikog uspeha sa "Tužnom pričom", legendarni šef Jugotona Obrad Jovović je rekao: "I Jugoton je dobio svog Šabana, ima nešto posebno u Zoranovom glasu" - pričao je Mlađa Nikolić u Muzičkoj apoteci.

To "nešto posebno" u Kalezićevom glasu tražilo je i neke nove "Tužne priče" iz pera Mlađe Nikolića.

- Video sam da je Zoran veliki laf i emotivac sa izuzetnim osećajem za lepu pesmu. Bio je oduševljen pesmom "Uzalud te tražim, uzalud te čekam", pevao je kao da preživljava svaku reč, onako plačljivo i sa puno jecaja.

Saradnja Mlađe Nikolića i Zorana Kalezića rezultirala je sa nekoliko pesama: "Uzalud te tražim, uzalud te čekam", "Gde si, što te nema", "Moj jarane", "Idi, idi drugome". Bile su to pesme kao stvorene za retko suptilnog pevača, s one strane tada aktuelne grlate gospode (Safet, Lalić, Bilkić).

- Ja sam svojim rođenjem upućen na velikane narodne muzike. Moj rodni Šiljakovac je na samom početku legendarne Ibarske magistrale na kojoj su počinjale mnoge zvezde narodne muzike. Odrastajući u okruženju Buce Jovanovića, Radoja Barajevca, Ilije i Milije Spasojevića, Doce Ivankovića, Ace Stepića, Ljube Nedeljkovića, Žike Šumca, zavoleo sam majstore koji imaju i grlo i srce i zavidnu tehniku pevanja i sviranja. Zoran Kalezić je pored svega toga imao i veliku dušu i gospodsku širinu.

Početkom 70-ih, u vreme kad je milione Jugovića tresla pečalbarska tuga, bile su jako popularne pesme o pismima. Mlađa Nikolić je tek napisao ubitačan sentiš "Pišem ti pismo koje nikad ti stići neće". Problem je, međutim, što je 1972. godine i Tito napisao svoje čuveno pismo partijskom članstvu.

- Zbog te afere sa Titovim pismom imao sam grdnih problema sa pesmom "Ne šalji mi tvoja pisma". Snimio sam je 1973. godine, a niko nije smeo da je pusti. I ne samo to - zbog te pesme sam zaglavio u policiji - pričao je Zoran Kalezić u Muzičkoj apoteci.

- Inspektor me pitao šta sam hteo da kažem u stihu "ne šalji mi tvoja pisma, ne piši mi više laži". Potrošio sam nekoliko sati da ubedim inspektora da su to čisto ljubavni stihovi i da nisam imao nameru da karikiram "druga Tita". Ipak, za svaki slučaj, moja pesma je "popila" zabranu.

(Goran Milošević)