Krpica iz Lipolista - car! Prvi CD snimio u 63, Tozovac mu dao pesme, a Pavković uradio aranžmane

I baš na drugu godišnjicu Tozovčeve smrti, 6. aprila 2023, pojavio se CD prvenac Zorana Danilovića u izdanju PGP-a.

"Ja se pitam gde mi vreme prođe,

Preporučujemo

gde je sada ona lepa žena,

da l' se nekad ona seti mene

il' me više u snovima nema.

Gde si sada bivša srećo moja,

proklela me jedna suza tvoja,

ako si me u životu klela,

bolje da me nisi ni volela.

Čujem da si u dalekom gradu

i da s nekim živiš život novi,

drugi kažu još uvek si sama,

ali to su samo moji snovi."

(Predrag Živković Tozovac - arr. Ljubiša Pavković)

- Živim u nadi da ću opet zapevati. Imam lepih pesama i hoću da ih dam mladima. Jedan dečko iz Šapca zna više mojih pesama nego ja. Zove se Zoran Danilović, izuzetno je talentovan, sjajno peva i svira. Podeseća me na moje početke i dane koji su bili nezaboravni - izjavio je Tozovac u svom poslednjem intervjuu za "Novosti".

I baš na drugu godišnjicu Tozovčeve smrti, 6. aprila 2023, pojavio se CD prvenac Zorana Danilovića u izdanju PGP-a.

- Moj drug Rajko Vasiljević iz Smederevske Palanke upoznao me sa mojim idolom i omogućio mi da sedim u istoj prostoriji sa Tozovcem, a onda i da sviram na jednom splavu na proslavi Tozovčevog rođendana - priča Zoran Danilović, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Odsvirao sam dobar deo Tozinog opusa, na oduševljenje i slavljenika i gostiju. Odmah sutradan pozvao me Toza da mi čestita i da mi ponudi da snimim dve njegove pesme. Ubrzo me primio u svoj dom, uzeo harmoniku u svojoj osamdeset trećoj godini i rekao: "Ovu pesmu 'Gde si sada bivša srećo moja' ne stigoh da snimim, pa je poklanjam tebi da je ti snimiš." A samo nekoliko meseci pre smrti, pozvao me da mi da i pesmu "A kad je mene život boleo", bukvalno poslednju pesmu koju je komponovao. Tako se ostvario moj san.

Šabac je svedok i najkrvavijih i najveselijih događaja u istoriji našeg roda. I možda je usud hteo da se najlepše zapeva baš tamo gde se najviše krvarilo i da baš u šabačkom kraju budu rođeni Cicvarći, Stari Zvuci, Bora Janjić, Šaban Šaulić, Brana Đokić, Žića Kojić, Branka Stanarčić, Ljuba Aličić, Hasan Dudić, Mića Nikolić, Janko Glišić, Miško Pavić, Milenko Živković, Mikica Antonić, Brana Kostadinović, Marko Lukić i ostali velikani i unikati narodne muzike. Jedan od njih je i Zoran Danilović, čuveni Krpica iz Lipolista.

- Potičem iz muzičke porodice. Moj otac Miodrag, zvani Puća, svirao je frulu u stilu Save Jeremića, imao je frulu koja je imala S-dur, veoma težak dur za nas klavirce. Od oca sam nasledio taj muzički gen, a sve ostalo je rezultat moje ljubavi i posvećenosti harmonici. Otac mi je doneo neku dugmetaru od svog kolege, nešto kao pisaću mašinu, na kojoj sam uz njegovu frulicu naučio Užičko i Moravac. A onda sam prešao na klavirku i, evo, više od pola veka sviram na ovaj moj radijator. Sve ove godine sam samouk, sam svoj majstor na harmonici, niko me nije učio.

- Sećam se, odem na konak kod kolege i komšije Doce Đukanovića da vežbamo uz pomoć lampe. Bio sam žgoljav, stasit i uporan, prozvaše me Gvozden zbog legendarnog Gvozdena Radičevića. U srednjoj školi sam dogurao do KV električara i nadimka Krpica. A onda je u mom rodnom Lipolistu za Dan republike 29. novembra 1970. održan koncert narodne muzike sa specijalnim gostima Tomom Zdravkovičem i Muharemom Serbezovskim uz ansambl Ace Stepića.

- Kad je Toma zagrmeo "Sliku tvoju ljubim", možda sam bio jedini u publici koji je pevao sa Tomom. Kad je otpevao "Sliku", mahnuo mi je rukama obema da dođem do bine, a onda me i podigao na binu da zajedno pevamo. Bio je to moj prvi uspon na estradnu scenu na kojoj sam i dan-danas. Posle samo godinu dana, na isti datum, zasvirao sam na školskoj priredbi sa dvojicom drugara Docom i Bobanom, a kum Duda nas je krstio u orkestar "Crne mačke i bele vrane". Naš komšija Slavko Vasić od "Krivog bagrema" bio je oduševljen i pokupio nas da mu sviramo svadbu. Povedosmo još dva rođaka i po ciči zimi otpevasmo sve što smo znali: "Nek uvenu ruže", "Verenica", "Siroma' sam, al' volim da živim", "Kad ljubav jednom prođe", "Danas majko ženiš svoga sina". Bio je to ceo naš repertoar, sve iz C-dura, i moja prva "tezga". Svirali smo i pevali sve dok nismo propištali kao gusani.

Aber o samoukom majstoru iz Lipolista proneo se i do šabačkih muzičara - Krpica ulazi u kulturno-umetničko društvo.

- Na susretima sela zapazio me moj kasniji šef, legendarni Koka Pavlović, i učlanio u folklor KUD-a "Abrašević". Tako sam tokom srednje škole proširio muzičke vidike i na Vranje, Makedoniju, starogradsku pesmu i romansu. Sve te spletove i igre sam naučio napamet, a nikad se nisam notno opismenio.

- Krajem 70-ih nastupio sam sa KUD-om u Beču. Tokom koncerta primetio sam u publici i velikog Jovicu Petkovića kako se blaženo smeši dok ja sviram. Po završetku koncerta prilazi mi Jovica da mi čestita što sam odsvirao ceo koncert bez ijedne note.

1979. godine, za vreme služenja vojnog roka, Krpica upoznaje Šabana Šaulića i uleće kao zamena za Mirka Kodića na jednom koncertu u Bitolju.

- 11. novembra 1979. godine u hali sportova u Bitolju održan je koncert narodne muzike: Šaban, Lepa, Hasan, Rade Vučković i orkestar Mirka Kodića. I dok sam sestri pisao pismo, dolazi kolega gitarista iz vojnog orkestra da mi prenese naredbu komandanta: "Krpica ide da prati Šabana! Nema harmonikaša! Izgubio se Mirko Kodić!" Uprtim onu moju harmoniku, a ona jadna iznošena sa terena pa joj od treskanja prosvirali basovi i produvala promaja na mehu.

- U hali dupke puno, a ja upadam na foršpilu Lepe Lukić. Minimaks najavljuje Šabana, a ja krećem kao da se znamo sto godina: "Skini prsten", "Pijanac", "Uvenuće narcis beli", "Danima te čekam". Na kraju me Šaban grli, a Minimaks poručuje starešinama da me makar poštede požarstva.

I tako više od pola veka - Krpica žari i pali na svadbama, vašarima, punoletstvima, rođendanima, imendanima i ostalim narodnim veseljima, nekad sa ekipom, nekad u solo varijanti i uvek sa svojom klavirkom.

- Odrastao sam u gradu sa mnogo kafana, a sad se sve svelo na nekoliko kafanica sa akustikom. Nema više onog starog Šapca u kome smo do ponoći svirali po kafanama, a na kraju završavali u Mahali i ostajali do svanuća.

- Bogu hvala, naš narod zna šta je prava pesma i zna da se veseli. Danas najviše volim da sviram po kućama, kod pravih domaćina i zaljubljenika u muzičke raritete.

CD Zorana Danilovića je redak primer da se u 21. veku snimi devet pesama i dva narodna kola, sve sa živim instrumentima, praktično sa dobrim delom ekipe Narodnog orkestra: harmonika i aranžmani Ljubiša Pavković, studio, flauta i frula Miroljub Todorović Džimi, violine Milovan Milovanović Zeka i Milan Ilić, kontrabas Peca Mitrović, ritam gitara Zlatko Bendeković, solo gitara Slavko Mitrović Cale i Jovica Ivanović, violončelo Duško Radoičić, udaraljke Radiša Katić.

- Tozovac mi je govorio da ne želi da snima u studiju koji liči na telefonsku govornicu. S druge strane, i ja sam želeo da ceo album snimim na starinski način, "na je'n, dva, tri", da pevam uživo sa orkestrom, da se gledamo u oči dok pevamo i sviramo, da se emocija sa snimanja čuje i na ploči, da se čuju i greške kao draž tog trenutka i tog snimanja.

- Ja sam tek pre pet godina ispunio želju da Ljubiša Pavković zasvira za moju dušu u mom domu u Lipolistu, u selu ruža i u najmirisnijem selu u Srbiji. Tada ni slutio nisam da će mi Pavke odsvirati i aranžirati sve pesme na mom prvom CD-u i da će mi svirati drugu harmoniku na dva narodna kola.

- Zoran Danilović je muzičar koji je položio drzavni ispit kod Tozovca i mene - ističe maestro Ljubiša Pavković. Čim sam ga prvi put čuo kako peva i svira, shvatio sam koliko je muzikalan i koliko je svestran. Zna mali milion pesama, "od Kulina bana" do najnovijih. Krpica je pravi dragstor i džuboks, mnogo voli harmoniku i narodnu muziku. Ne da voli, nego izgibe! S obzirom na to kako su mu nameštali prstored, Krpica svira i peva veoma intenzivno. Odavno nisam video kolegu koji plače kao kiša dok peva pesmu "Cele noći ladovina".

(Goran Milosevic)