60 godina pesme "Cvati ružo moja": Od Zorinog do Jasninog milopoja

esmu je prva snimila Zora Dubljević na svom singlu iz 1964. godine i za sva vremena zakucala u narodu

"Cvati ružo moja, uspomeno mila,

aj, sto put' sam te suzama zalila,

Preporučujemo

ljubeć' oko garavo, garavo i plavo,

al ne znadoh šta me je čekalo.

Znaš li, ružo moja, kad sam te sadila,

aj, garavo sam oko zavolila,okusila čemera,

čemera i meda, pa se srce umiriti ne da.

Plavo me je oko pogledalo slatko,

aj, dok se nisam zaljubila jako,

a kada sam ljubila u najvećoj mjeri,

i plavo me oko iznevjeri.

Sad mi zbogom ostaj, ružice rumena,

aj, ljubav nam je svu radost uzela,

na mom srcu, ružice, ostadoše rane,

a na tvom se osušile grane."

(Jozo Penava)

Ovo je jedna od najonarođenijih pesama Joza Penave i jedna od najlepših sevdalinki svih vremena. Pesmu je prva snimila Zora Dubljević na svom singlu iz 1964. godine i za sva vremena zakucala u narodu.

- To je pesma kao poručena za mene. Osećala sam se privilegovanom što je naš dobri Jozo Penava odabrao baš mene da otpevam ovako lepu pesmu. Otpevala sam je onako kako sam je u tom trenutku osetila, dobila sam pohvale i od strane publike i od strane kolega. Naravno, bilo je i predloga da je kasnije prepevam, ali nisam htela da diram u tu neponovljivu emociju - pričala je Zora Dubljević u radio izdanju Muzičke apoteke.

- "Cvati ružo moja" je od početka ličila na izvornu, i melodijskom i tekstualnom širinom. Mojoj boji i toplini glasa upravo i leže ovako široke pesme. Priznanem, za mene je šadržaj pesme najvažniji. Ako sa pesmom imam šta da kažem, onda ću i ja kao pevač da je lepše donesem.

I zaista, Zora Dubljević je odmilovala ovu pesmu, setno, toplo, nenametljivo i sa prilično "zanosećim" akcentom.

1992. godine "Cvati ružo moja" snima i Jasna Kočijašević uz VNORTS-a pod upravom Ljubiše Pavkovića. Jasna je svojom maestralnom interpretacijom udahnula novi život ovoj sjajnoj pesmi i produžila joj vek.

- Ne znam da li je ta pesma moja interpretativna lična karta, možda i jeste, ali znam da sam tu pesmu zavolela posle prvog slušanja. Bila sam dete kad je to Zora snimila i bila sam oduševljenja i tom njenom bojom glasa i tim njenim retko umilnim pevanjem - ističe Jasna.

- Priznajem, bila je to retko slikovita pesma, jedan pravi mali film sa životnom pričom i setnim krajem. Redovno sam je pevala na nastupima, baš mi je legla. Bez lažne skromnosti, otpevala sam je vrhunski i na samom snimku uz veliku pomoć producenta Žareta Vukašinovića.

Ipak, i posle ovako vrhunske interpretacije Jasne Kočijašević, muzički znalci su imali i nekih primedaba.

- Omer Pobrić, velikan bosanskog sevdaha i šef jednog od najtraženijih estradnih orkestara u Bosni, zamerio mi je što sam pesmu otpevala na ekavskom. "Ti si carica! To kako si ti bona otpjevala, to ne mere niko. Al' čula bi se hiljadu puta više i na Radio Sarajevu i u celoj Bosni da si je otpjevala na ijekavici." Po Omeru, ova autentična sevdalinka zaslužuje uvek da se peva samo na ijekavici (iako samo u dve reči i u originalnoj verziji), baš kao na snimku Zore Dubljević.

- S druge strane, bilo je i onih koji su mi zamerili na preterano perfektnom akcentovanju. Da se razumemo, Zora je ovu pemu unela u narod, ali ja sam sa sigurnošću znala da je neću pevati njenim akcentom nego onako kako ja govorim. Sigurna sam da je Zorin akcenat u službi melodijske linije pesme, a ubeđena sam i da Zora nije imala producenta u studiju. Jednostavno, 60-ih se mnogo više vodilo računa da svi otpevaju i odsviraju kako treba, da sve bude intonativno na zavidnom nivou, da to tonski bude kako treba... I u tom naporu i pevač se nekad pogubi, pa dikcija ode u drugi plan.

I Milena Plavšić je formirala svoj ukus i muzički stil upravo na Zori Dubljević i pesmi "Cvati ružo moja".

- U vreme kad je Safet bio car sevdaha, pojavila se i moja carica i ljubimica Zora Dubljević. Sećam se, učiteljica predaje, ja stavim ruke u nedra i nešto pevam, a u stvari mumlam od stida. Učiteljica me istera napolje, a ja dođem ispred vrata pa pustim glas i pevam kroz ključaonicu "Cvati ružo moja". Tako odoh u narodnjake i ubedih učiteljicu da i na časovima matematike ne mogu bez pesme - kaže Milena Plavšić.

(Goran Milošević)