Tako je svirao i komponovao Rajko Marković iz Cvetojevca: Upoznajte prvog kompozitora u opusu Radiše Uroševića

Bez obzira što je tokom karijere imao i mnogo slušanijih pesama i većih hitova, Radiša Urošević se razdaraga i na pomen Rajka Markovića Ralića

"Kaži mi curo mala

šta tvoje srce krije,

Preporučujemo

kuda bi, kuda htelo,

te tako ludo bije.

O čemu budna sanjaš

i kriješ misli svoje,

zašto je uvek tako

nemirno srce tvoje.

Šta tebi tugu stvara

i mlado srce mori,

a lice ognjem pali

pa hoće da izgori.

Ako je ljubav žarka,

srcu ti leka nema

jer nikad niko ne zna

šta njemu sudbina sprema.

Poveri meni tajnu

nemira duše tvoje,

svaka je tuga lakša

kada je dele dvoje.

Zašto da patiš mlada

i čežnjom truješ grudi,

pruži mi usne vrele

i sa mnom srećna budi."

(Rajko Marković - Panta Radivojević)

Rajko Marković (za prijatelje Ralić) iz Cvetojevca kod Kragujevca je retko pismen harmonikaš i kompozitor iz Krnjevčeve škole, jedan od retkih koji je pored harmonike unosio u studio i raspisane note za kolege muzičare. Komponovao je desetine pesama za sva vremena ("Mlado momče curu zavolelo", "Kaži mi curo mala", "Majko, majčice", "A noć je pusta duga", "Hej, mladosti, ne prolazi") na pločama Radiše Uroševića, Savete Jovanović, Zore Drempetić, Milomira Delića, Čedomira Panića, Rajka Jovičića, Radeta Bajića, Stojana Stevanovića, Dueta Milošević...

- Bio sam jedan od najboljih Krnjevčevih učenika i veoma uporan u notnom opismenjavanju mojih učenika. Iako su mnogi moji učenici postali su profesori muzike i koncertmajstori, ne pripisujem sebi u zaslugu to što su me prevazišli. Na kraju krajeva, jedan učitelj svu decu opismenjava na isti način, a svi oni posle toga imaju različit rukopis. Tako je i sa instrumentalistima, tako je i sa pevačima - priča Rajko Marković Ralić, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Radiša je prvih nekoliko ploča snimio sa mojim ansamblom. Čujem neke ispisnike kako kažu da Radiša mnogo treba da mi zahvali za početak karijere. Da se razumemo, Radiša je vanserijski pevač. Sticajem okolnosti, zato što smo komšije, Radiša je prve ploče snimio sa mnom. A da nije snimio sa mnom, snimio bi sa nekim drugim.

Ponosan je Rajko na prvih nekoliko singlova u Radišinom opusu na kojima je komponovao i odsvirao sa svojim ansamblom dvadesetak pesama: "Kaži mi curo mala", "Poletela ptica golubica", "Šta čekaš krčmarice", "Beše lepo na početku", "Nije tačno što pričaju ljudi", "Čuvaj tajnu noći mila", "Ostao sam kao ruža", "Tebi majko"...

- Ono što daje draž tim pesmama je što su u studiju pevane i svirane uživo. Kad se samo setim te skromne tehnike na kojoj smo snimali, a kako se i posle više od pola veka besprekorno čuje svaki instrument. Radiša Marinković, zvani Raja Karaš iz Cerovca kod Smederevske Palanke, svirao je drugu harmoniku. Frulu je svirao Palvle Stanojević, u to vreme producent Jugotona i jedan od osnivača Radio Kragujevca. Kontrabas je svirao Pera Žabac, otac maestra Caleta Mitrovića, a imali smo i violinistu. Ja sam šefovao svim tim majstorima i trudio se da se sve čuje, pa i eventualne greščice. Sve je moglo da se čuje, sem bubnjara.

- Naravno, draž tim pesmama daju i stihovi jednog od naših najboljih tekstopisaca, našeg komšije Pante Radivojevića iz Resnika. Te pesme imaju svoju razvijenu životnu priču u tri strofe, imaju neki refren koji se pamti, imaju neku poruku, neki smisao, neki logičan kraj.

Bez obzira što je tokom karijere imao i mnogo slušanijih pesama i većih hitova, Radiša Urošević se razdaraga i na pomen Rajka Markovića Ralića. A tek kad mu neki muzički gurman zatraži "Pticu golubicu" i "Kaži mi curo mala"...

- To su pesme koje me vraćaju u mladost, u doba razbibrige i mojih diskografskih početaka. Sećaju me i na moje muzičke roditelje - pesnika Pantu Radivojevića iz Resnika i Rajka Markovića Ralića iz Cvetojevca. Panta je već odavno blaženopočivši, a sa Rajkom smo baš ovih dana obeležili njegovih prvih 60 godina u diskografiji.

- Drago mi je što se sa mojim majstorom i danas viđam, popijemo kafu i oživimo uspomene baš iz tih lepih dana. Setimo se i mog prvog ulaska u studio, u tu čuvenu "Peticu", setimo se i prvih "promocija" na Radio Nišu i Kragujevcu. Te moje prve singlice i svi ti moji prvi pesmičci nisu imali nikakvu zvaničnu reklamu, ali je dobar glas išao od usta do usta, od kafane do svadbe i tako ukrug.

- Danas vidim koliko je to bilo naivno a iskreno, bez popravke, sve na "tri, četiri". Zato se i nosim mišlju da nekoliko mojih prvih pesama sa Rajkom Markovićem Ralićem presnimim. Možda svirka i neće biti na nivou Ralićevog orkestra, ali će moje pevanje sigurno biti bolje nego pre pola veka.

(Goran Milošević)