83. rođendan Dragoslava Živanovića Troše: Stiški merak majstora narodne muzike

- Moju prvu pevačku ploču snimio sam ne svojom nego Božjom voljom - rekao je Troša

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine,

da me sete moje drage, drage ljubljene,

Preporučujemo

da mi vrate mladost ranu i ljubavne čari,

vrele usne moje drage kad smo se sastali.

To su bili srećni dani, dani mladosti,

puni žara i lepote, pesme, ljubavi.

Što su lepe uspomene kad se na njih setiš,

za trenutak osećaje mladosti mi vratiš.

Mladost prošla, nestala je svaka lepota,

a ja ostah željan drage, željan života.

Sav sam srećan kad se setim nekad srećnih dana,

još srećniji kada pevam,oj mladosti rana."

(Dragoslav Živanović Troša)

Ovo je jedna od najonarođenijh pesama majstora narodne muzike Dragoslava Živanovića Troše, meraklijska, nežureća dvojčica, bez refrena. Ovo je Trošin "žal za mladost" u šest strofa.

- Moju prvu pevačku ploču snimio sam ne svojom nego Božjom voljom. Na Trgu republike sreo sam Miću Dordevića, urednika u PGP-u, koji me je pitao da li imam pesme za prvu ploču jednog mladog pevača. Odneo sam mu 4 pesme ("Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna" i "Ti si bila moja želja") i za sedam dana stiže mi odgovor da su pesme divne ali da mladi pevač nije mogao da ih otpeva. Taj mladi pevač bio je Bora Drljača - priča Troša za Muzičku apoteku.

- Onako snužden, istog dana naletim na frulaša Pavla Stanojevića, muzičkog urednika u Jugotonu. Pavle je već imao prilike da čuje te pesme kad smo ih svirali na narodnim veseljima, pa mi reče: "A što ti ne snimiš ove pesme?" Na nagovor Dragoslava Jankovića Ćivre, mog zemljaka i vrsnog harmonikaša, vežbali smo mesec dana i snimili te četiri pesme u studiju u Nišu. Dve harmonike (Ćivra i ja), bas i gitara, i na "tri, četiri" pa kako ispadne. Ispalo je mnogo bolje nego što sam se nadao - sve četiri pesme sa moje prve singlice ostale su u narodu.

Dragoslav Živanović Troša rođen je 17. marta 1940. godine u Sirakovu kod Požarevca.

- Sa šest godina sam kradom uzimao dedinu "dijatonku" i prebirao po dirkama. Kad je instrument u pitanju, jednostavno nisam imao dilemu, niti sam mogao da omanem. Otac i stric su bili afirmisani harmonikaši, deda je svirao hramoniku i klarinet. Od dede sam nasledio samo nadimak, a od oca i strica harmoniku. Batalio sam školu, al' zato nisam ispuštao harmoniku. Skidao sam sa radija Miju Krnjevca i Miliju Spasojevića i pitao se da li su ti ljudi od krvi i mesa.

- A onda sam sa petnaest godina na vašaru u Požarevcu upoznao Vitu Životića, šefa tada najjačeg ansambla u mom kraju a kasnije i u celoj Jugi. Vita je moj majstor i učitelj. Sećam se, plaćao sam mu tadašnjih hiljadu dinara za jedno naučeno kolo. Meni mučeniku bilo stalo da naučim što više, a nije se imalo para. Žurio sam sa učenjem, pa kad naučim peto kolo ja zaboravim ono prvo.

I sam majstor Vita Životić bio je oduševljen Trošnim talentom. Na takmičenju harmonikaša na "Smederevskoj jeseni" 1962. godine Troša osvaja prvu nagradu.

- Tada sam dobio poziv od Nenada Mićovića, harmonikaša iz Carevčevog orkestra i predsednika žirija, da dođem u Radio Beograd na audiciju. Dobio sam priznanje i od Carevca, Makse Popova i ostalih velikana sa radija, pa na njihovu preporuku snimam "Stiško" i još nekoliko mojih autorskih kola koja su i danas na repertoaru Narodnog orkestra RTS-a.

- Dobio sam tada i ponudu da sviram harmoniku za državnu platu na Radio Beogradu. Na opšte iznenađenje, ja odbijam ponudu jer nisam mogao da otkažem unapred pogođene tezge sa anasmblom Dragoslava Jankovića Ćivre. Jednostavno, nisam mogao da ostavim moj Stig i da se upustim u beogradsku avanturu.

Pre nego što je propevao i postao autentičan kantautor, Troša je komponovao desetine pesama i za druge pevače. Trošine pesme snimali su tada najpoznatiji radio pevači i popularni dueti.

- Lepa Lukić je snimala moje pesme i sa mojim ansamblom još dok je bila anonimna. Bili su to dueti sa Gvozdenom Radičevićem i Mirom Vasiljević. Lepa i Mira su u duetu prve snimile moju pesmu "Kad su laste odletele".

- I Silvana je svoje prve pesme snimila sa mojim ansamblom u duetu sa Perom Tanasijevićem. U stvari, Pera i ja smo je izvukli uz kafane i uveli u diskografiju.

Diskografska karijera Dragoslava Živanovića Troše trajala je od 1967. do 1982. Na desetak singlova i dve kasete (za "Južni vetar" i "Polibend") snimio je nekoliko besmrtnih pesama i kola: "Kad su laste odletele", "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Noć je tamna, a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja", "Dođi u moju momačku sobu", "Čekam već odavno", "Ona je za mene sve", "Ne pričaj mi o rastanku", "Evo me opet na starom mestu", "Dvaput se me živi", "Teško je voleti dve", "Para vrti gde burgija neće", "Plačem uz muziku", "Stiško kolo", "Trošino kolo", "Šiljino kolo", "Kolo malog Bože"...

Trošine pesme snimali su i presnimavali vrhunski pevači i radio solisti: "Takav je život" (Novica Urošević), "A najlepši par bi bili" (Goca Stojićević), "Ja bogatstvo nemam" (Slobodan Lekić), "On je moja sreća" (Anica Stojanović), "Sa prozora gledam" (Dara Kostić), Dragan Pantić Smederevac, Raša Pavlović...

Za višedecenijsko muzičko stvaralaštvo Troša je dobio priznanje i od svog esnafa, doduše tek kad je zakoračio u devetu deceniju života. Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) dodelio mu je Povelju za izuzetan doprinos razvoju estradno-muzičke delatnosti i status istaknutog estradnog umetnika.

(Goran Miloševič)