Milenko Živković, sećanje na album prvenac: Ono kad odeš kod Vukasa po pesme, a on se brine da li si gladan
Na Milenkovom prvencu iz 1983. godine nalazi se devet pesama
"Bio sam nemirnog duha,
mnoge ljubavi znao,
kafanama, piću, pesmi
vremena sam mnogo dao.
Ostavljam sve za ljubav tvoju,
neka bude lepo nama,
sunce moje, zoro moja,
grejaćeš me godinama.
Ljubavi prave ja nemah,
kucah na vrata druga,
al' kada upoznah tebe,
nađoh sebi večnog druga.
Sve što sam radio nekad,
zaborav neka odnese,
a sreća nek' tebe mila
u zagrljaj moj donese."
(Predrag Vuković Vukas - D. Jeremić)
"Ostavljam sve za ljubav tvoju" je pesma sa prvog samostalnog albuma Milenka Živkovića, klasika narodne muzike i apsolutnog pobednika "Raspevane jeseni" Radio Šapca 1982. godine.
- Ponosan sam na ovu Vukasovu pesmu i verujem u nju, baš kao i pre 40 godina kada sam je snimao. Dobra pesma uvek nađe put do slušalaca, pre ili kasnije. Čuo sam od mnogih ispisnika da mi je to najbolja pesma, da je pobedila i vek i mene, a neki čuvaju svoj komentar kad postane megahit. Meni je važnije da se onarodi, pa makar i posle nekoliko decenija, nego da osvoji na prvu pa da se zaboravi - priča Milenko za Muzičku apoteku.
- Imao sam dvadeset jednu godinu, a pružila mi se privilegija da na prvom samostalnom albumu snimim i dve Vukasove pesme. Zapucao sam u Čačak, pravo na Vukasovu adresu, svestan da dolazim kod velikog gospodina i jednog od najplodnijih hitmejkera. Tokom razgovora oko pesama, Vukas me upita da li sam gladan. Odgovorih da nisam, a i šta bih drugo pred takvim maherom. Posle nekog vremena, Vukas me opet upita da li sam gladan. Kad sam ponovio da nisam gladan, Vukas mi predloži da odem do samoposluge, tu na ćošku, da kupim nešto da jedem.
Na Milenkovom prvencu iz 1983. godine nalazi se devet pesama ("Moram i mogu bez tebe", "Znaš li luče gde me srce vuče", "Ostavljam sve za ljubav tvoju", "Što ostavljam nek' me i dočeka", "Napuštena kuća", "S njom me dugo ne posluži sreća", "Ona je mlada", Ti si dobra prema meni", "TI nisi ta") Dragana Aleksandrića, Predraga Vukovića Vukasa, Doce Ivankovića, Ljube Kešelja, Timeta Petrova.
- Oduvek sam želeo da pevam pesme od naših najboljih tekstopisaca i kompozitora. Kao apsolutnom pobedniku "Raspevane jeseni" pripala mi je mogućnost da snimam sa u to vreme najplodnijim autorima. Tu praksu sam zadržao svih ovih 40 godina - biram i pesme i saradnike isključivo po mom ukusu i senzibilitetu. Kasnije sam snimao i sa Bucom ("Crno vino, crne oči"), Futom i Marinom ("Spomenari stari"), Pedom Negovanovićem ("Imala si, nisi znala"), Novicom Trifunovićem ("Prokleta je ljubav iz računa")...
- Posle iskustva sa putujućim festivalom "Raspevana jesen", usledilo je iskustvo sa svemirskim brodom u vidu studija. Ulazim u čuvenu "Peticu", a oko mene sve as do asa: Dragan Aleksandrić - šef ansambla, Miša Mijatović - druga harmonika, Aca Šišić - violina, Bora Dugić - frula, Braca Dunkić - bas gitara, Dragoljub Kitić - gitara, Mića Đorđević - bubnjevi...
Teško je naći pevača u istoriji narodne muzike koji je na svojim albumima okupio toliko vrhunskih autora i instrumentalista. Nešto slično Milenko najavljuje i na novom albumu.
- Kad sam snimio moj prvi samostalni album, diskografija je bila na vrhuncu. Ja sam svoj prvenac dočekao u Parizu na Jelisejskim poljima kod naših prodavaca. Gledao sam, gledao, onu moju kasetu i rekao samom sebi: "E, Milenko, ostvario se tvoj veliki san." Taj san i dalje traje, ne dotiče me ni hiperprodukcija ni kriza autora. Mnoge kolege se hvale kako su se aktivirali i kao kompozotori, a ja sam aktivan prilikom odabira, kreiranja i korekcija pesama pre snimanja.
- Još nisam sve rekao u muzici. Pevanjem se bavim zato što volim da pevam i zato što znam da pevam. Imam stotine referenci za najviše estradne statuse, ali to velikodušno prepuštam kolegama kojima je to prioritet. Zadnjih godina sam se posvetio mojoj advokatskoj kancelariji u Šapcu. A što se muzike tiče, dok sam živ mogu da živim od mojih hitova iz prošlog veka. Ipak, za moje poštovaoce pripremam novi album sa desetak pesama koje, kao i do sada, veoma selektivno biram.
(Goran Miloševič)