A sad nešto izvorno i šumadijsko: Ženska pevačka grupa Jeličanke

Pet devojaka uz pratnju dve harmonike, dve gitare i dve frule, i sve u duhu i ruhu šumadijske dvojke - eto to su Jeličanke

"Rodni kraju, iznad Pomoravlja,

najlepša si šara izatkana.

Preporučujemo

Da l' te prvo čedu šara majka

il' presrećna za unuka baka.

Volim Ovčar i kablarske grude,

tamo zore kao trešnje rude,

volim jutro oraču kad javlja:

vezi brazde iznad Pomoravlja!

Svani zoro, obasjaj sokake,

kad pevaju mlade Jeličanke.

Začuje se pesma devojaka

i zvuk frule najboljih momaka."

(Časlav Đoković)

Ženska pevačka grupa Jeličanke osnovana je krajem 70-ih godina prošlog veka, na vrhuncu procvata nove šumadijske pesme i narodnjačke ćirilice u tradicionalnom ruhu. Naravno, ženskih pevačkih izvornih grupa bilo je i pre i posle Jeličanki, ali bez nekog traga na nosačima zvuka. Jeličanke su snimile tridesetak pesama na tri LP-ija u muzičkoj režiji Braće Spasojević i Časlava Đokovića.

- Jeličanke me vraćaju u mladost, to je moj povratak izvoru. Svi najveći hitovi nastali su iz izvornog melosa, svaka pesma može da se peva u dvojci. Srce mi je najpunije kad stanem ispred izvorne grupe, dirigujem i pevam u tom božjem sazvučju i milopoju - govorio je legendnarni kompozitor Časlav Đoković, jedan od tvoraca Jeličanki.

Pet devojaka uz pratnju dve harmonike, dve gitare i dve frule, i sve u duhu i ruhu šumadijske dvojke - eto to su Jeličanke.

- Moj otac Rodoljub i stric Momčilo bili su vrhunski harmonikaši, poznati u diskografsko-estradnom svetu kao Braća Spasojević. Mnogi pevači iz Zapadne Srbije (Miroslav Ilić, Dobrivoje Topalović, Vera Matović, Miroslav Radovanović, Vesna Zmijanac, Mali Mrav, Srećko Jovović, Stevo Damljanović) počinjali su uz mog oca i strica - kaže maestro Raško Spasojević.

- A onda su zajedno sa Časlavom Đokovićem osnovali i jednu čisto žensku pevačku izvornu grupu. Sve su to jako muzikalne dame koje su vladale bogatim repertoarom i iskustvom sa narodnih veselja.

Radojka Milošević, Marica Lačnjevac, Sava Živanović, Ema Ravić, Zorica Marković, Vesna Đoković - to su dame koje su svojim pevanjem ukrasile tri albuma Jeličanki od 1980. do 1983. godine.

- Bile su to prelepe godine u mojoj karijeri. Pre toga sam, kao pobednik enisije Radio Beograda "Studio 6 vam pruža šansu", snimila nekoliko singlica. Bile su to moje prve pesme na velikim pločama, jedno prelepo iskustvo kada sam na sve trl ploče pevala drugi glas - kaže Radojka Milošević.

- I te idilične pesme i te naše slike sa omota govore koliko smo bili normalni i zadovoljni i sa ono malo što smo imali. A danas je teško sresti normalnog i zadovoljnog koliko god da ima. Mnogo su nam gladnije oči od stomaka, a i današnja muzika se bazra na tom lažnim sjaju i glamuru.

Sve pesme iz opusa Jeličanki su sto posto u duhu i ruhu tradicionalne šumadijske pesme. Ima tu i starih pesma ("Ej, čula jesam", "Aoj, Mile, al' si lep", "U baštici mojoj", "Zelene se bogazi", "Cvetaj ružo", "Moj dragane, ružo bela"), ima i novih pesama Časlava Đokovića ("Jeličanka", "Mesečina Jovo", "Gde ste momci vragolani", "Zalutalo jagnje", "Seljanče sam ja u gradu", "U tvom oku plamen gori", "Rešila sam da se udam") i Braće Spasojević ("Kune nana mene i dragana", "Mesečina, a ja zovem prelo", "Pomrčina pala niz sokake", "Moj komšija ima sina, majka ima mene", "Imam dragog, al' nije kraj mene", "Zelen krevet k'o zelena trava", "Idem putem i čarape pletem", "Prođi me se moj komšija",, "Rastu, rastu bele ruže", "Nas dve cure"). U opusu Jeličanki nemoguće je napraviti razliku između starih i novih pesma - sve liče na izvorne.

- Mi smo bili uigrana ekipa. Pevali smo na narodnim veseljima mnogo više nego na pločama. Moji prvi snimci na nosačima zvuka su upravo sa mojim dragim koleginicama iz Jeličanki. Pevala sam drugi glas i ne sluteći koliko će mi to koristiti i na kasnijim izdanjima - kaže diva narodne muzike Vesna Đoković.

- I pre snimanja sa Jeličankama znala sam hiljade pesama, tako da mi tih tridesetak pesama na pločama ne predstavlja ništa epohalno. Zapravo, ja sam prvi pevač skoro svih pesana mog oca Časlava Đokovića. Bila sam sluhista, prvi put čujem pesmu i otpevam. Tako nekad, tako i sad, na mnogim pločama mojih kolega i koleginica. Važno je da je mnogo više pesama u mojoj duši nego na pločama.

(Goran Milošević)