Jašar o svom estradnom statusu i odsustvu sa velike televizije: "Ne trpim autoritete i ne umem da poltronišem"

I već posle prve ploče Jašaru se pružila prilika da na velika vrata uđe i u veliku produkciju i na veliku televiziju

"Danas mi nebo liči na more,

Preporučujemo

a oblak beli na lađu veću,

dunite vetrovi, hoću da plovim

u zemlju ljubavi da nađem sreću.

Sudbina je moja u rukama njenim,

protkana tugom i zračkom nade,

ljubav je takva kao kula neka,

stalno je ruše i ponovo grade.

Zivot me ovaj k'o bura baca,

svetionik sreće pali se i gasi,

na pučini nekoj možda ona čeka

da mi pruži ruku, od lutanja spasi.

Osećam dodir usana njenih,

nestaje more, zemlja na vidiku,

radujem se opet kao malo dete,

zemlja koju tražim u njenom je liku."

(Šaban Šaulić - Rade Vučković)

Mnogo je toga Jašar dobio na svojoj prvoj ploči: dobio je autorski trio Šaban Šaulić - Rade Vučković - Miodrag Ž. Ilić, dobio je prvi hit, dobio je priliku da presnimi jednu Šabanovu pesmu i da na velika vrata uđe u PGPRTB.

- Ispade da je "Sudbina je moja u rukama njenim" jedina pesma koju sam presnimio i to na mojoj prvoj ploči. Šaban je ovu pesmu objavio samo za strano tržište, a ja sam je mnogo voleo i pevao u kafanama zajedno sa "Lijepi dani mog detinjstva" i "Čovek lutalica". Snimio sam je na mojoj prvoj ploči, zajedno sa vodećom pesmom "Ružo moja najmiliji cvete" - priča večiti dečkić narodne muzike Jašar Ahmedovski.

I već posle prve ploče Jašaru se pružila prilika da na velika vrata uđe i u veliku produkciju i na veliku televiziju.

- Pokazalo se da sam od starta imao problema sa autoritetima, i onim pravim i onim nabeđenim. Ubrzo posle izlaska moje prve ploče, pre polaska u Šabac na "Hit paradu", Šaban me zadržao u hotelu u želji da ne idem autobusom sa ostalim kolegama nego sa njegovom ekipom. Naravno, stigli smo u halu sportova "Zorka" u Šapcu sa zakašnjenjem. Sačekao nas je meni nepoznat i podebeo čovek sa tregerima - psuje, galami, samo što ne bije.

- Uđem u halu, učtivo se javim, izvinim što kasnim, a on me opsuje pred svima. Zamolio sam ga to ne čini, a on me opsovao još jednom. Nisam dozvolio na sebe i uzvratio sam istom merom. Kad je počeo da me juri po onoj garderobi, nailazi direktor Radio Šapca i veli: "A gde nađe s njim da se kačiš?" Kasnije se umešao i Šaban, pokušao je da me opravda, ali bez uspeha. Tako sam se na samom početku karijere zakačio sa najmoćnijim čovekom televizije, legendarnim Ricom. Nikad posle nisam bio u njegovim emisijama i ništa mi nije falilo. Jednostavno ja sam takav - ne trpim autoritete i ne umem da poltronišem.

Bez obzira što se nikad više nije pojavio u PGP-u, ostaće zapisano u arhivama naše najveće diskografske kuće: jedan dečkić i debitant od 17 godina zvani Jašar Ahmedovski prodao je najviše ploča te 1981. godine. Doduše, nije se mnogo naslikao na TV-u, ali se zato nije skidao sa radija.

- Oduvek sam voleo radio, naročto lokalne radio stanice. Radio Beograd je imao svoje ljubimce koje vrti u krug, kako juče tako danas. Kad sedimo u "Šumatovcu", svijali smo šale na račun kolega koji nose neke kese - levo u produkciju, a desno na radio. I uglavnom su se emitovli oni sa kesama, a mi ostali smo tretirani kao šund i šatorski pevači.

Za razliku od hiljada svojih kolega koji se "pokidaše" od jurnjave za statusom i jeftinim priznanjima za "životno delo" od raznoraznih "neznanih junaka", Jašar je potpuno ravnodušan po tom pitanju. U stvari, svestan je svog statusa, ali ga ne juri od onih koji mu nisu dorasli.

- Prijatelji i ispisnici mi predlažu da skupljam papire za dobijanje statusa estradnog umetnika. U tom smislu su mi tražili i neke snimke koje sam snimao za Radio Beograd, a niko me nikad nije zvao da snimam niti sam se sam nudio. Dobio sam informaciju da sam pevač druge kategorije zato što sam pevao na poselu "Dvestadvojke", a ne na Radio Beogradu. I bilo je - hvala lepo, doviđenja!

- Nikad nisam snimao pesme zbog nagrada i priznanja. Moja naveća nagrada je publika koja voli moje pesme svih ovih 40-ak godina. Svestan sam da nemam estradni status koji mi pripada, svestan sam i da ga nisam tražio. Javno kažem da mi ne treba ni staus ni raznorazne nagrade. Jednostavno, ne mogu da zamislim sebe kako čekam na portirnici Radio Beograda da bi se neko smilovao na mene.

- Iako sam u punoj snazi, ne snimam po svaku cenu. I da nisam snimio nijednu ploču, suguran sam da bih pevao najbolje tezge i živeo bih super i "najeo bih se hleba od muzike". Kad sam snimio prvu ploču, rekao sam samom sebi - sa takmičenjem je završeno. Takmičio sam se i pobeđivao kao amater, a kao profesionalac takmičenje me ne zanima. Nikad se nisam pojavio ni na jednom festivalu.

(Goran Milošević)