Prve pesme i prvi pevači Predraga Vukovića Vukasa (1941 - 2006): Od sevdaha do šlagera i starogradskih pesama

1973. godine Vukas kompinuje "Ti si žena mog života", pesmu koja je lansirala Miroslava Radovanovića u predvodnika napadačkog stila pevanja

"Najlepše godine svoje, ljubljena, tebi sam dao,

Preporučujemo

a tuđa si žena bila, ja to nisam znao,

prosto nek' je tebi draga ma gde bila sada,

ej, sudbino teška i prepuna jada.

Na mramornoj steni zlatna slova pišu,

bila jedna ljubav uzeli se nisu,

bogatstvom se sreća ne može da kupi

i lišće za suncem od tuge požuti.

Spalila pisma si moja, slomila meni si krila,

a najdraže biće moje ti si uvek bila,

prosto nek' je tebi draga ma gde bila sada,

ej, sudbino teška i prepuna jada.

Nemoj me žaliti draga, druga me žena sad voli,

a ti ljubi mene lažno, mene to ne boli,

prosto nek' je tebi draga ma gde bila sada,

ej, sudbino teška i prepuna jada."

(Predrag Vuković Vukas)

Na danšnji dan, 18. februara 1941. godine u Jezdini kod Čačka rođen je Predrag Vuković Vukas, jedan od najplodnijih pesnika i kompozitora narodne muzike svih vremena. Ovo je sećanje na Vukasove prve pesme i pevače.

- Verovao sam u "Mramornu stenu" i pre nego što sam je otpevao na festivalu. Vukas mi je pokazao pesmu na gitari, a i na ploči sam je snimio sa ansamblom gitariste Dušana Radančevića. Mom tanušnom galsiću odgovarale su pesme uz tambure i gitare, što se pokazalo i na Festivalu u Vrnjačkoj Banji gde sam osvojio drugo mesto - pričao je Dobrivoje u Muzičkoj apoteci.

- I pored pohvala kolega i kritike, moja karijera je tapkala u mestu. Kako su godine prolazile i "Mramorna stena" se zaboravljala. Kad sam još malo sazreo kao pevač, sažalio sam se na samog sebe kako sam otpevao jednu ovako dobru pesmu - škripalo mi je u glasu, puštao sam neke čudne jecaje. Zato sam je 1985. godine presnimio sa ansamblom Dragana Aleksandrića, izvacio treću strofu i učinio mnogo pevljivijom i slušanijom.

- Vukas je "Mramornu stenu" prvo ponudio Mroslavu Iliću, tada anonimnom pevaču. Iste godine Obren Pjevović je ponudio Dobrivoju Topaloviću "Devojku iz grada". Dobrivoje je odbio "Devojku", Miroslav je odbio "Stenu", pa su kumovi zamenili pesme i ispalo je da su napravili pun pogodak - kaže Vukasova supruga Slavica Vuković.

Već 1972. godine Vukas snima na singlu Dragiše Sekuića pesme "Grešnica" i "Rastanka se našeg sećam", dva ubitačna hita koja će na svojim izdanjima presnimiti Miroslav Ilić. '72. godine komponuje i dva zabavnjaka ("Sanja" i "Dva zlatna prstena") na singlu Radeta Vučkovića.

1973. godine Vukas kompinuje "Ti si žena mog života", pesmu koja je lansirala Miroslava Radovanovića u predvodnika napadačkog stila pevanja.

- Krajem 1972. godine pevao sam u bašti "Prvi maj" u Čačku. Dolazi Vukas i ponudi mi pesme "Ti si žena mog života" i "Poljubi me da se pomirimo". Pošto je tih godina i Dobrivoje snimao sa Vukasom, dobro se sećam, otimali smo se oko pesme "Poljubi me da se pomirimo" - pričao je Miroslav Radovanović u Muzičkoj apoteci.

- Zapeo Dobrivoje, zapeo i ja, a Vukas presudio: meni "Ti si žena mog života", a Dobrivoju ova "bolja" - kad je već toliko navalio! Ispalo je da je bilo dobro što sam popustio Dobrivoju. Snimio sam pesmu koja je za mesec dana dostigla zlatan tiraž, a ploča je u prvom izdanju prodata u tiražu od pola miliona primeraka.

Za samo dve dve godine Miroslav Radovanović je snimio četiri singla sa osam Vukasovih pesama: "Ti si žena mog života", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Doviđenja, doviđenja", "Dok te čekam ispod lipa", "Lice jedne žene", "Prolaznica", "Daj mi sliku tvoju", "Budi srećna u ljubavi".

- Vukas je pretežno komponovao šumadijske pesme, ali je preferirao starogradsku muziku i taj fah koji je svirao sa čačanskim "Palilulcima". Kad se Vukas ženio, "Palilulci" su mu organizovali momačko veče u kafani "Kod Crnogorca" na puti za Guču. I Vukas je te večeri pevao kao nikad, inspirativno i emotivno, naročito pesmu "Ti si žena mog života".

- "Ti si žena mog života" je izrazito Vukasova pesma, prava autobiografska. Nikad nije rekao na koju je ženu mislio, a meni ostaje da pretpostavljam da je imao na umu baš mene - kaže Vukasova životna saputnica.

1973. godine Vukas je sa svojim "Palilulcima" snimio "Još jednu noć, još jednu čašu", za koju i većina profesionalnih muzičara misli da je strara gradska pesma. Početkom 80-ih tu pesmu je na svom albumu snimila i grupa "Lole" u ubeđenju da je to stara gradska pesma. Tek kad su otišli u SOKOJ da prijave album, saznali su da je to Vukasova pesma.

1974. godine u pevačko jato Predraga Vukovića Vukasa dolazi i Miroslav Ilić sa pesmama "Rastanka se našeg sećam" i "Hiljadu suza majko".

- Sa Vukasom sam snimio 40-ak pesama, a sve je počelo od pesme "Rastanka se našeg sećam". Imao sam kasnije i većih hitova, ali ta pesma me prati kroz celu karijeru. Moj nastup je nezamisliv bez pesme "Rastanka se našeg sećam" - ističe Miroslav Ilić.

1974. godine Vukas je napisao i komponovao "Niz kaldrmu klepeću nanule, na fiskije pronose testije, a iz tame šapću usne same moj jarane što ne mariš za me", novu sevdalinku koja je uvrštena u deset najlepših pesama o Sarajevu svih vremena.

- Snimila sam desetine starih i novih sevdalinki, a najlepšu mi je napisao jedan Čačanin - kaže diva sevdaha Azemina Grbić.

A onda su u potrazi za hitom na Vukasova vrata zakucali i Toma Čolović, Boris Lazović, Živko Savić, Radiša Urošević, Zoran Jovanović, Nada Topčagić, Bora Spužić Kvaka, Rade Jorović, Aca Ilić, Milan Babić, Vera Matović, Slavica Mikšić, Ana Bekuta, Lepa Brena, Zoran Kalezić, Smederevac, Ekstra Nena, Predrag Točilovac, Rade Bikinjac, Milenko Živković, Danka Stojiljković i mnogi drugi.

- Vukas je živeo za dobru pesmu i dobrog pevača. Govorio je pevačima: "Pevaj najbolje što znaš." A ako pevači ne zadovolje njegove standarde, znao je da im kaže: "Mnogo sam zauzet, morao bi mnogo da čekaš da ti ja dam pesmu. Idi kod nekoga ko ima više vremena. I čuvaj pare za reklamu!"

- Vukas je bio muzički ambasador naše uže i šire porodice. Nesebično se predavao svakoj pesmi i pevaču. Zbog te totalne posvećenosti muzici i večitog traganja za novim temama i melodijama imao je mnogo besanih i neprospavanih noći. Pesma ga je obuzimala, pesma ga je i mnogo trošila, pesma ga je i obesmrtila - ističe Slavica Vuković.

(Goran Milošević)