Prvi pesmičci Radiše Uroševića: "To je onaj što peva o 'tici golubici"

Radišina muzikalnost eksplodirala je još u osnovnoj školi

"Poletela ptica golubica" je vodeća pesma sa diskografskog prvenca Radiše Uroševića iz 1969. godine. Radiša je tada bio golobradi mladić, osamnaestogodišnjak, za koga su starije kolege pričale: "To je onaj što peva o 'tici golubici."

"Poletela ptica golubica

Preporučujemo

jatu svome,

požurila mlada devojčica

srcu mome.

Golubica guče jatu,

a ja pevam svome zlatu,

neka svako zna,

mala moja devojčice

lepša si od golubice,

tebe volim ja.

Golubica golubu je svome

pero dala,

a meni je srce poklonila

cura mala.

Golub svoju golubicu čuva,

pa joj guče,

a ja mojoj devojčici tepam:

moje luče!"

(Panta Radivojević)

- Imao sam sedam godina kad sam upoznao Pantu Radivojevića, mog komšiju i mog prvog tekstopisca i kompozitora. Kad sam malo porastao, pozvao me Panta u jedan sobičak. Provežbali smo uz harmonikaša i frulaša, a onda smo sa orkestrom otišli u čuvenu "Peticu" i na "tri, četiri" snimili pesme za moju prvu singlicu sa crno-belom slikom i golubicom u naručju - priča Radiša za Muzičku apoteku.

- Sve je to snimano iz cuga i sve uživo sa orkestrom Rajka Markovića Ralića iz Cvetojevca kod Kragujevca. Drugu harmoniku je svirao Radiša Marinković, zvani Raja Karaš iz Cerovca kod Smederevske Palanke. Frulu je svirao Pavle Stanojević, u to vreme producent Jugotona i jedan od osnivača Radio Kragujevca. Kontrabas je svirao Pera Žabac, otac maestra Caleta Mitrovića, i jedan violinista.

Radišina muzikalnost eksplodirala je još u osnovnoj školi. Prve pesme je naučio od svog oca koji je pevao i na njivi i u kući uz gramofon i radio. A onda je upoznao i jednog muzikalnog bageristu iz komšiluka.

- Panta Radivoiević je moj muzički otac. Tom divnom čoveku i pesniku dugujem zahvalnost što me je tako rano uveo u diskografiju, dugujem mu za sve što sam danas u muzici. Napisao mi je i "Pticu golubicu" i još petnaestak pesama. To je čovek sa kojim sam prvi put autobusom došao u Beograd.

- Panta i ja smo komšije iz Resnika kod Kragujevca. Upoznao sam ga na seoskim priredbama i takmičenjima. Panta je recitovao pesme, pisao aforizme, voleo da glumi, a ja sam bio dečko koji lepo peva. Panta je bio prirodno nadaren i veoma načitan čovek. Pamtimo ga kao Srbendu sa šubarom. Posedovao je kapacitet za ministra kulture, a po struci je bio vozač bagera pri Sekciji za puteve Kragujevca! Bio je i sekretar SOKOJ-a, predsednik mnogih udruženja, bio je čovek za sve.

Početkom 60-ih, u četvrtom razredu osnovne škole, počeo je Radiša da peva i u gradskim kafanama. Ubrzo je postao i jedan od najmlađih solista Radio Beograda.

- Pre nekoliko meseci izvukao sam iz arhive Radio Beograda moj prvi snimak iz 1962. godine. Kao dečkić od 11 godina zapevao sam pesmu "U livadi pod jasenom" u kultnoj emisiji Radio Beograda "Selo veselo". Tih godina sam bio prava maskota i atrakcija po seoskim priredbama. Bio sam i pretpevač Lepe Lukić. Zato Lepu i danas zovem mama, a ne smem da kažem kako ona mene zove.

Od 1969. do 1973. godine sninio je Radiša šest singl ploča sa petnaestak pesama autorskog tandema Panta Radivojević - Rajko Marković: "Poletela ptica golubica", "Kaži mi curo mala", "Šta čekaš krčmarice", "Beše lepo na početku", "Nije tačno što pričaju ljudi", "Čuvaj tajnu noći mila", "Poklanjam ti ovu pesmu", "Pogledaj me draga", "Meni moja poručuje draga", "Zar da patim zbog neverstva tvoga", "Ja ljubim i ćutim", "Ali neka, neka"...

- Prošle godine na jednom punoletstvu poziva me čovek i naručuje: "Ptica golubica" i "Kaži mi curo mala" za mene! Srećom, momci iz orkestar "Balkan" iz Aranđelovca skinuli su obe pesme u originalu.

- I danas se naježim kad čujem moje prve snimljene pesmice. Naravno, sa ovim iskustvom primećujem da sam mogao i mnogo bolje da ih otpevam, pa se nosim mišlju da neke od njih i presnimim.

(Goran Milošević)