Aranžirao je i odsvirao hiljade pesama, a komponovao tek dvadesetak: Branimir Đokić kao kompozitor

Bije ga glas da je odsvirao i aranžirao najviše pesama u istoriji narodne muzike

"Za rođendan tebi sine

ovu pesmu mi pevamo,

Preporučujemo

uz muziku i veselje

od srca ti čestitamo.

Sine jedini,

vragolane moj,

srećan rođendan

neka bude tvoj.

Da nam dugo živiš sine,

u mladosti nemaj mira,

da vesela kuća bude,

harmonika neka svira.

A uz pesmu rođendansku

poželimo tebi sreće,

da ti mladost srećno cveta

kao zumbul u proleće."

(Branimir Đokić - N. Anđelković)

Bije ga glas da je odsvirao i aranžirao najviše pesama u istoriji narodne muzike (nekoliko hiljada, što na pločama, što u arhivskim snimcima), a da nijednu nije komponavao. Ipak, ima nekoliko pesama koje Branimir Đokić potpisuje i kao kompozitor.

- Ima i mnogo ploča gde nisam potpisan, a čuje se moja harmonika, i to u ansamblu mojih starijih kolega. "Za rođendan tebi sine" komponovao sam kao osamnaestogodišnji dečkić i član "Seksteta Duška Radetića", bez ikakvih ambicija da napravim hit - pričao je Branimir Đokić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ispalo je da je pesma pobedila vek, pogodila temu, majka peva svom sinu za rođendan. Drago mi je što je ta pesma obeležila jedno vreme, ali ja nikad nisam jurio hit po svaku cenu. Hit može da bude i kratkog veka, a kvalitet je ono što traje, i to kvalitet zasnovan na našem nacionalnom folkloru.

Branimirovu rođendansku pesamu presnimila je 1974. godine i Vasilija Radojčić. Komponovao je Brana i za još nekoliko vrhunskih interpretatora, sa naročotom blagonaklonošću prema koleginicama.

- Da se razumemo, ja sam harmonikaš otkad znam za sebe, nisam kompozotor. Otac mi je sigurno pored talenta preneo i upornost, energiju, ambicioznost. Kolege su mi često zamerale što sam takav, a ja sam im govorio: "Obratite se mom ocu."

- Harmonika je za mene porodična tradicija, deo kućnog vaspitanja, oltar kome služim do kraja. Kad joj ceo život verno služite, onda vremenom izgubite predstavu šta ste sve uradili. Ipak, ja sam na prvom mestu instrumentalista, harmonikaš, a sve ostalo je nadogradnja.

A deo nadogradnje su i Branimirove kompozicije: "Pamtiću uvek tebe", "Kletva jedne žene" (Mirjana Bajraktarević), "Zaplakaće stara majka", "Pamtiću uvek tebe" (Silvana Armenulić), "Za rođendan tebi sine", "Mene majka jedinicu ima", Mene momci pitaju", "Dođi dragi našem kraju" (Biserka Mišić), "Za rođendan tebi sine", "Ne znam ko je kriv", "Ti si bio ljubav jedina" (Vasilija Radojčić), "Volim te iskreno" (Dušica Bilkić), "Ti si otišao" (Marija Grozdanović), "Pohitala devojčica", "Čija li je baštica" (Duet Đurić - Runjajić), "Prsten ću ti draga dati", "Otiš'o sam davno iz mog sela", "Sviraj mi druže", "Čestitka majci", "Nesrećan sam bez ljubavi", "Violino zasviraj" (Dragan Krkić)...

- Početkom 70-ih, kad sam bio mlad i zaljubljen, pisao sam neke pesmice i na njih pravio melodije. Pokazivao sam ih samo dragim osobama, bez ambicija da ih snimim. Bile su to godine kad sam se mnogo družio sa legendarnom Silvanom i njenom mlađon sestrom Mirom. Pesmu "Pamtiću uvek tebe" snimile su i Mira i Silvana, ne sluteći da će im to biti neki od poslednjih snimaka.

- Komponovao sam i za Dragana Krkića, koji je svojim glasom neverovatno podsećao na Cuneta. Čak ni moje vrhunske kolege nisu pravile razliku. Dragan Krkić je izvanredan pevač, snimao je i trajne snimke za arhivu Radio Beograda, snimio je i nekoliko ploča. Koliko se sećam, i ja sam mu komponovao dve ploče, ali ništa nije pomagalo - mnogo je ličio na Cuneta.

- Ceo život sviram i aranžiram, nemam taj poriv za komponovanjem. Iskreno, aranžirao sam i snimio mali milion pesama Novice Uroševića, Radeta Vučkovića, Predraga Vukovića Vukasa, Ljube Kešelja, Časlava Đokovića. Toliko sam odsvirao, aranžirao i snimio tuđih pesama, da za neke moje nisam ni imao vremena.

(Goran Milošević)