Miloš Milošević, pevač kafanskog hita "Oči su moje mutne od dima": Nekada se pevalo samo iz ljubavi

"Mislim da je zbog toga zapravo pesma postala hit jer kad nešto radite i uživate u tome uspeh je zagarantovan"

Pesma "Oči su moje mutne od dima" snimljena je pre više od pola veka, a i dalje je jedna od omiljenih kafanskih hitova. Večitu numeru komponovao je Miki Mitrović, a otpevao Miloš Milošević, najpre kao singl, da bi se godinama kasnije našla i na njegovom albumu.

Zbog ovog hita naglo je porasla prodaja ploča, diskografija je podignuta na nivo autoindustrije, a Fabrika stakla u Paraćinu udesetostručila je svoju proizvodnju.

Preporučujemo

A ipak, od 1985. Miloš Milošević više ništa nije snimio. O svojoj karijeri, muzičkoj sceni nekada i spomenutoj pesmi pričao je za Telegraf.rs.

• Кako su izgledali Vaši muzički počeci? Kada počeli da se bavite pevanjem? Molim Vas, opišite to vreme, ko su Vam bili uzori, kako je tada izgledalo "probiti se" na scenu.

Kada se mislima vratim u mladost, čini mi se da sam oduvek želeo da pevam i bavim se muzikom. Sa ove vremenske distance od pedesetak i više godina mogu da kažem da se nije mnogo u to vreme “probijalo” na scenu kao sada. Ili si znao da pevaš ili nisi. Zapravo jedino ako si znao mogao si napraviti nešto i potajno se nadati da će pesma dostići neki uspeh. Materijalno, bar kod mene, nije bilo prioritet . Playback kao pojam i kao način izvođenja nije postojao, pevanje na matricu takođe. Kao što rekoh, jedino talentovani ljudi sa vikalnim sposobnostima mogli su da snime ploču.

• Кada ste snimili prvu ploču?

Prva ploča je izašla 1970. Naime, Miki Mitrović, koga sam upoznao davnih dana, sa svojim orkestrom i ja smo zajedno radili na jednoj proslavi kojoj je prisustvovao i direktor PGP koji je bio oduševljen našim izvođenjem i nastupom i predložio da se snima za njihovu kuću gde smo i snimili ploču.

• Snimali ste i izvorne narodne pesme. Za Vas je komponovao Radosav Graić, ali najveći uspeh ste postigli saradnjom sa Mikijem Mitrovićem.  Nesumnjivo najvredniji plod te saradnje je pesma "Oči su moje mutne od dima". Snimili ste je za PGP RTS 1970. I posle više od 50 godina je popularna i traži se na veseljima i u kafanama. Kako ti Vama danas deluje?

Veliko je zadovoljstvo kad čujete pesmu koju ste otpevali pre 53 godine . To samo može da znači jedno – da kvalitet traje. Na žalost toga je sve manje i manje.

• Jeste li očekivali da će se prilikom nedavnog izbora za 60 najlepših pesama naše narodne muzike ona naći u izboru?

Iskreno nisam preterano razmišljao o tome jer sam pevanjem prestao da se bavim pre više desetina godina, iako ne mogu reći da mi nije bilo drago i da nisam bio polaskan.

• Za ono vreme pesma je bila donekle provokativna, jer takav aranžman nije bio do tada viđen u našoj produkciji. Iako su veliki autoriteti naše narodne muzike, poput Buce Jovanovića, bili skeptični po pitanju njenog uspeha, Miki Mitrović je verovao da će postati veliki hit. Da li ste Vi tada delili njegovo mišljenje?

Ja sam tada imao 34 godine i u to vreme su pevali velikani naše muzičke scene, Šaban Šaulić, Silvana Armenulić, Tozovac, Toma Zdravković, Lepa Lukić, Mira Vasiljević ..... i ja sam pevao iz ljubavi a ne komercijalnih razloga. Mislim da je zbog toga zapravo pesma postala hit jer kad nešto radite i uživate u tome uspeh je zagarantovan.

• Miki je očekivao da ćete imati i medijsku podršku od tada jedine televizije, RTS, jer ste snimili za PGP. Ali da li je tako bilo? Кako ste uspeli da pesma dopre do publike?

Podrška RTS je bila minimalna, emitovala su se dva spota u nekom vremenskom intervalu ali je često bivala emitovana na radiju. Ali najveći ulaz do šire populacije je bio kao i sada kroz javne nastupe odnosno kafane.

• Кažu da je uspeh pesme bio iznenađenje i za sam PGP RTS. Posle onako velikog tiraža, jesu li se Vaš život i karijera promenili i kako?

Ja sam dobio zlatnu ploču i dve srebrne i našao se na raskrsnici dva puta. Da li da nastavim sa pevanjem koje mi je bilo hobi ili da se posvetim porodici i zadržim posao u Narodnoj banci Jugoslavije gde sam u to vreme radio? Da li na žalost ili na sreću, ne znam, opredelio sam se da mi muzika i dalje bude samo hobi.

• Ponovo ste snimili ovu pesmu 1983. godine. Šta se izmenilo u tih 13 godina?

Znate, ranije se sve snimalo uživo i orkestar i pevač su u isto vreme u studiju. Analogni zvuk se mnogo razlikuje od nekog savremenijeg zvuka. Vremena su se menjala i zvuk pesme koji je snimljen 1983. god nije išao u korak sa razvojem načina snimanja i kvaliteta zvuka. A šta se izmenilo? Pa, najviše ja.

• Osim klasične narodne muzike pevali ste i snimali tamburaške pesme. Priča se da ste pre Zvonka Bogdana pevali "Osam tamburaša", je li to tačno?

Da, ja sam snimio singlicu "Osam tamburaša" sa malo drugačijim tekstom no sto je to učinio Zvonko Bogdan. Kada sam dobio poziv sa pitanjem da li Zvonko može da snimi tu pesmu zaista nisam razmišljao o autorskim pravima. U to vreme već je prošlo 10 godina od izlaska pesme.

• Ako ne grešim, od 1985. niste više snimali. U kom je pravcu otišla Vaša karijera?

Kao što sam napomenuo, imao sam stalan posao u NBJ, porodicu, i nekako nisam želeo profesionalno da se bavim pevanjem jer je to podrazumevalo dosta putovanja, gostovanja a to definitivno utiče na kvalitet jedne porodice.

• Je li neka druga Vaša pesma, koja možda nije postala ovoliki hit, bliža Vašem srcu i afinitetima?

Pored "Oči su moje mutne od dima", definitivno je to "Osam tamburaša".

• Koliko se tokom aktivnih godia Vaše karijere izmenila narodna muzika? Kada su u našu narodnu muziku uplivali turski, indijski, grčki ritmovi, je li to bio neophodan progres ili početak kraja...

Sve se promenilo u poslednjih 15-20 godina pa i muzika. Svi smo svedoci velikih tehnoloških promena i kojom brzinom se desavaju. Neminovno je moralo doći i do promene stila muzičkog izražavanja. Na žalost upliv stranih ritmova je više komercijalna strana muzike jer se takvi ritmovi prodaju, interesantni su za mlade. Najveću promenu je zapravo izazvao odnos prema muzici: nekada su pevači pevali samo iz ljubavi prema muzici a danas je to uglavnom iz materijalnih razloga.

(Telegraf.rs)