72. rođendan Cveleta Radovanovića: Sećanje na "Zelena polja" i Bucine svemirske aranžmane

Kad se pojavila ploča sa pesmom "Tužna su zelena polja" (treća Cveletova singlica), požurih da je odnesem na obližnju Radio Šumadiju, u to vreme jednu od najslušanijih radio stanica - priča Cvele za Muzičku apoteku

Kakva je ovo pesma, kakav je ovo melodijski i aranžmanski iskorak Budimira Buce Jovanovića u svet besmrtnika. Pesma "Tužna su zelena polja" sa singla Cveleta Radovanovića iz 1981. nije ušla u kafane i na radio stanice, a postala je nedostižna meta i najpismenijim aranžerima i šefovima orkestara.

"Njiše se zlatno klasje

na rodnim poljima,

a senka tihe tuge

popala po njima.

Miriše zrelo žito,

leluja bujni klas,

tužna su zelena polja,

tužna jer tamo nema nas.

Pod gorom viti jablan

vije se granama

i tihi žubor vrela

tuguje za nama.

Ne nose jutra rana

zanosne pesme glas,

tužna su zelena polja,

tužna jer tamo nema nas.

Staračke bore majke

prekrile lik joj drag,

na licu mile drage

sleđene suze trag.

I svaka staza čeka

povratka našeg čas,

tužna su zelena polja,

tužna jer tamo nema nas.

(Buca Jovanović - Rade Jovanović)

Kad se pojavila ploča sa pesmom "Tužna su zelena polja" (treća Cveletova singlica), požurih da je odnesem na obližnju Radio Šumadiju, u to vreme jednu od najslušanijih radio stanica - priča Cvele za Muzičku apoteku.

- Želeo sam da se pohvalim kako sam napravio veliki iskorak, da sam snimio pesmu sa štrajh violinama i flautama. Prvi komentar ljudi sa radija bio je - ovo je kao da se mešaju stanice.

Cvetomir Cvele Radovanović je iskonski Šumadinac, i poreklom i muzičkim izrazom.

- Rođen sam 18. januara 1951. godine u selu Dragolju ispod Rudnika. U tom božjem raju sve peva lepše od čoveka, pa i ovce koje sam čuvao. Ja ih zagradim u neki obor, a one provale i odu u štetu.

- Dok su ovce bile u provodu, osluškivao sam pesme sa vašara, svadbi, radija. Tako sam na jednom vašaru upoznao i mog idola Gvozdena Radičevića, kasnije sam još više zavoleo njegove pesme i pevušio ih uz harmoniku.

1977. godine pojavio se singl PGP-a sa pesmama Buce Jovanovića "Zazvoni zvono" i "Vrati se ljubavi moja". Na omotu ploče stidljivo se smešio momak sa retkim i estradno neatraktivnim imenom - Cvetomir.

- Upoznao sam Bucu negde sredinom 70-ih, baš kad je krenuo u potragu za nekim novim Šabanom. Pevao sam na jednom ispraćaju, raspalio neke pesme sa Šabanovih prvih ploča, ne znajući da je i Buca među gostima. Na prvoj pauzi upitao me je kakvo ti je to ime - Cvetomir? Ne dadoh se, pa rekoh da je slično kao i njegovo - Budimir. Ostavio mi je broj telefona i adresu i pozvao da dođem kod njega da probamo pesme.

- Vidno razočaran, pokazao mi je ploču sa pesmom "Vrati se ljubavi moja" koju je '75. snimio moj kolega Dragoslav Belić. Rekao mi je da je mnogo očekivao i od Belića (doživeo neuspeh na Festivalu narodne muzike u Parizu) i od te pesme (prva verzija snimljena sa ansamblom Radojke Živković) koja mu je u tom trenutku bila najbolja. Iskreno, ni ja tu pesmu nisam čuo u Belićevoj verziji.

- Tom prilikom mi je ponudio i pesmu "Zazvoni zvono" koja mi se učinila kao nešto najlepše na temu đačke ljubavi. I Buci se mnogo svidela ta pesma pa smo je snimili na "A" strani. Sećam se, u istoj turi snimalo je još nekoliko Bucinih pevača: Marinko Rokvić, Mile Kitić, Safet Redžić, Javorka Urošević. Prilikom snimanja u čuvenoj "Petici" dobio sam veliko ohrabrenje od urednika PGP-a Miće Đorđevića: "Buco, ovaj ti je zasad najbolji."

Cvele ne stilski profilisan pevač, specijalista za Šumadiju i sevdah. Skoro sve što je snimio na pločama (tri singla, tri albuma, 30-ak pesama) komponovao je Buca Jovanović (samo su Šaban i Šeki snimili više Bucinih pesama). Snimio je Cvele i dvadesetak trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda uz Narodni orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića i Branimira Đokića.

- Voleo sam Bucu kao svoga oca, a on mene kao svoga sina. Još od našeg prvog susreta primetio sam koliko sam zagolicao velikog majstora. Kad se pojavila moja prva ploča, Buca se obradovao više nego ja. Ali kad je video kako sam se izbečio na omotu, samo je primetio: "Izgledaš kao da su te izveli na streljanje."

Teško je naći pevača koji je toliko bio vezan za svoga kompozitora kao što je Cvele bio vezan za Bucu.

- Imao sam tu srećnu privilegiju da na mojoj prvoj ploči snimim "Vrati se ljubavi moja", jednu od najpevanijih Bucinih pesama. Imao sam i najtužniju privilegiju da 1988. godine sninim album sa Bucinim poslednjim pesmama, godinu dana posle njegove smrti. Sećam se, već vidno oboleo, samo je prošaptao pre snimanja: "Pevaj onako kako ti osećaš." Majstor Boba Spasojević, Bucin sestrić, je to fenomenalno odsvirao, a ja sam otpevao najbolje što sam mogao. -

Na moju sreću i sa tog albuma ostale su neke pesme za sva vremena. "Pruži ruku na rastanku" pobedila je sve moje pesme, a "Sve je teklo burno kao reka" je Bucina po mnogo čemu poslednja i autobiografska pesma.

Buca Jovanović, otac srceparajuće pesme, komponovao je za Cveleta i "Kakva mala", jednu od svojih najveselijih pesama.

- Snimio sam i nekoliko pesama uz kolo ("Užičko kolo svadbeno", "Svadbeno se kolo vije", "Naše kolo"). To je probilo i na našim svadbama u dijaspori, naročito na našim radio stanicama u Americi. Preneli su mi i reakciju jednog našeg zemljaka: "Džabe što sam ja Bosanac, ali 'Užičko' je zakon."

(Goran Milošević)