82. rođendan Nedžada Salkovića: Umilni sevdah gospodina iz izloga

"Ova pesma me vrati u mladost, u dane kad se sevdah pevao samo uz saz ili harmoniku. Snimao sam sa svim značajnim orkestrima i autorima na prostorima bivše Juge (Radojka, Krnjevac, Jovica, Šerbo, Zahar, Graja, Danilo Živković, Ljubo Kešelj, Žarko Valjevac, Bora Višnjički, Jozo Penava, Selver Pašič, Pera Tanasijević), snimao sam i sa simfonijskim orkestrima, ali ovaj snimak sa Bucom Jovanovićem je nešto izuzetno"

"Umire sunce a rađa se tuga" ne spada u red najslušanijih u opusu Nedžada Salkovića. Prvi put je javno otpevana na "Hit paradi" 1978. godine, snimljena je iste godine i na singlu PGP-a, ali nije stigla da se zavrti. Ostala je samo u magli sećanja ljubitelja narodnjačkih naftalinki i u posebnom trezoru princa lakih nota.

Preporučujemo

"Sa tvoje kuće na malome brijegu

ne mogu da skrenem pogled tužni,

žao mi je što smo jedno drugom

najljepšu ljubav ostali dužni.

Voljeli smo nekad zalazak sunca,

dođi i sada ako želiš,

lako je bilo dijeliti ljubav,

možeš li sada samoću da dijeliš.

Umire sunce a rađa se tuga,

u mojoj duši zanoćiše boli,

ništa mi teže neće biti

ako ti srce drugog voli."

(Buca Jovanović - Ruždija Krupa)

- Ova pesma me vrati u mladost, u dane kad se sevdah pevao samo uz saz ili harmoniku. Snimao sam sa svim značajnim orkestrima i autorima na prostorima bivše Juge (Radojka, Krnjevac, Jovica, Šerbo, Zahar, Graja, Danilo Živković, Ljubo Kešelj, Žarko Valjevac, Bora Višnjički, Jozo Penava, Selver Pašič, Pera Tanasijević), snimao sam i sa simfonijskim orkestrima, ali ovaj snimak sa Bucom Jovanovićem je nešto izuzetno.

- Žao mi je što sam sa Bucom snimio samo jednu singlicu sa pesmama sa "Hit parade" 1978. I danas volim da čujem ovu pesmu, najviše zbog Bucine harmonike. Niko na svetu nije lepše i slađe svirao harmoniku od Buce Jovanovića - pričao je Nedžad Salković u radio izdanju Muzičke apoteke.

Nedžad je rođen 6. januara 1941. godine u Tuzli. Pored bioloških roditelja, majke Sahbe i oca Zaima, Nedžad ima i svoje umetničke roditelje - Radojku i Tineta. Majka i otac su ga zadojili sevdahom, a Radojka i Tine su ga oblikovali stilski.

- Moje učenje i poimanje muzike vezano je za sevdah i radio. Moja kuća je jedna od prvih koja je imala radio u posleratnoj Tuzli. Slušajući Radio Sarajevo, zavoleo sam Zaima Imamovića uz Šerbinu harmoniku. Tako sam i naučio najviše sevdalinki. Znao sam da pišem i pre osnovne, što čujem to zapišem i pevam. Stariji Tuzlaci su govorili da kad zapevam na vrh brda sve puca.

- Niko mi to nije rekao, a ja se držah pravila - slušaj Zaima, a pevaj na svoj način. Pohađajući mašinsko - tehničku školu, po nagovoru prijatelja počeo sam da pevam romanse, starogradske i sevdalinke u Domu kulture u Tuzli. U drugom razredu srednje škole postao sam član ansambla Radio Tuzle, koja je tih godina bila jedna od najslušanijh loklnih radio stanica, imala svoj zabavni i narodni orkestar. Nedeljom su bile želje slušalaca koje je čitao prvak narodnog pozorišta. Snimio sam uživo "Omer beže", ljudi su to naručivali u željama. Tako sam 1958. godine prvi put zapevao na radiju.

Usledili su Nedžadovi vojnički dani. U školi rezervnih oficira u Zadru sačekala ga je velika dilema - prekomanda u Sarajevo ili Beograd. Sudbina je rekla Beograd.

- Prvi moj izlazak u Beograd doneo mi je fatalan susret kod hotela "Moskva" sa mojim Tuzlakom Zdravkom Novakom, koji je svirao saksofon u ansamblu Mije Krnjevca. Bila je to sjajna prilika da dobijem potvrdu koliko vredim. Zemljak me odvede kod Mije Krnjevca, ja otpevah "Pokraj Save badem drvo raste", a Mija primeti: "Ti si nebrušen dragulj."

- Mija me preporuči na audiciju Radio Beograda. Posle dva meseca rada sa korepetitorom snimio sam moj prvi radio snimak "Gonđe ružo u zelenom sadu". Po povrtku u Tuzlu zaposlio sam se, oženio, dobio decu. Ali 1964. godine stiže mi pismo Mije Krnjevca koji mi predlaže snimanje moje prve ploče sa vodećom pesmom "Zablistalo sunce". Krnjevac nije bio zadovoljan kako je moj prvenac izreklamiran u PGP-u, pa prelazimo u Jugoton i postižemo zlatan tiraž sa pesmom "Dođi draga Lelo".

Usledio je pravi diskografski gejzir. Tokom šezdesetogodišnje diskografske karijere snimio je Nedžad 35 singlova i petnaestak albuma, sa stotinama izvornih i novokomponovanih pesama trajne vrednosti: "Ne klepeći nanulama", "Kad se smiješ mila kćeri", "Ah, ljubav, ljubav", "Sve je samo varka", "Smeđe su joj kose po plećima pale", "Ne plači srce moje", "Oči moje kletvom bih vas kleo", "Sretan i bez nje", "Večeras me ljubi, ljubi", "Đurđija", "Nije mi lako stari se polako", "Jesen u vrtu mom", "Još ti nisu prsti za prstenje", "Sećaj me se, sećaj", "Prolaze moje godine mlade", "Jedino si moje blago", "Ne tražite noćas da se smijem", "Nikom nisam račune polag'o", "Tužni dome moj", "Lijepi li su mostarski dućani"...

- I sevdah putuje kroz vreme i pesma je ogledalo vremena. Zato sve te pesme koje sam snimao tih zlatnih 60-ih, 70-ih i 80-ih deluju neponovljivo. Danas je sve ubrzano, nema komocije, ležernosti, nema tu rahatluka.

Nedžadova šezdesetogodišnja estradna karijera i omiljenost u narodu samo potvrđuju tezu da u životu, pa i u pesmi i sevdahu, ne važi pravilo - ko jači taj i bolji. Bosanska sevdalinka i novokomponovana pesma dobila je u Nedžadu jedinstvenog tumača, tako tihog i nenametljivog. Kad Nedžad peva, stiče se utisak da bi mogao i više, da peva "pod ručnom", sa suptilnom dozom suzdržanosti.

- Umetnika ne čini samo razoran glas. Svojoj publici pored pesme darujem i svoju duhovnost i eleganciju, obavezno odelo i kravatu. Nikad mi se nije desilo da nastupim u odelu u kome sam putovao. Jedan od najlepših komplimenata je kada čujem iz publike: "Ovaj kao da je izašao iz izloga."

Nedžadova vezanost za Beograd i Srbiju je sudbonosna. U Beogradu je služio vojsku, ogromnu većinu malih i velikih ploča kao i trostruki kompilacijski CD snimio je za PGP, najveće hitove napisali su mu autori iz Srbije.

- Ima neke simbolike u datumu mog rođenja. Rođen sam na Badnje veče, baš kad se u Srbiji najlepše slavi i svečari. Bio sam počasni građanin Novog Sada, Kikinde, Vršca, Pirota. Imao sam desetine klubova obožavalaca, 27 godina sam odsedao u hotelu "Slavija", za mene je bio rezervisan apartman broj 131. Beogradu sam podario svoju ljubav, a Beograd mi je uzvratio višestruko.

(Goran Milošević)