91. rođendan Radoslava Graića: Sećanje na "Mitu bekriju"
"Mito bekrijo" je, ipak, moja najpopularnija pesma. Toliko je ušla u narod da se već smatra izvornom"
3. januara Radoslav Graić je obeležio svoj 91. rođendan. Svojim stihovima i melodijama obeležio je Graja i stotine narodnih i zabavnih pesama. Ipak, ima jedna pesma koja je obeležila Graju za sva vremena i preusmerila ga u narodnjačke vode.
- "Mito bekrijo" je, ipak, moja najpopularnija pesma. Toliko je ušla u narod da se već smatra izvornom. Napisao sam je 1968, godinu dana pre "Beogradskog sabora" na kome je prvi put javno izvedena u dvorani Doma sindikata. Sve je počelo pozivom i predlogom Dragana Majkića, radijskog pevača i direktora putujućeg festivala "Jesen", da napišem jednu pesmu iz vranjanksog života, budući da takve pesme odavno nije bilo.
- Desetak dana sam premotavao slike iz "Koštane". Kroz glavu su mi prošli i Bora i Vranje i Mitke i Koštana. I tako, jedne noći dok su moji uveliko spavali, prvo sam napisao tekst. Čak sam se i trudio da bude u nekom vranjanskom dijalektu, bez mnogo padeža. Čim sam napisao tekst rodila se i melodija u sedmoosminskom ritmu - priča legendarni Graja za Muzičku apoteku.
Još dok je beležio stihove i note i pomalo pevušio u sebi, Graja je imao viziju tumača "Mite bekrije".
- Pomislio sam isključivo na na Vasiliju Radojčić. Znao sam je sa Radio Beograda, znao sam da je snimala i narodne i zabavne pesme, sa naročitim fahom za vranjanski melos. Kad sam joj prvi put pokazao pesmu, Vasilija se oduševila. Pesmi sam dao naslov "Zašto dušo ne dođeš" i snimio sa Vasilijom.
- Desetak dana pred početak putujućeg festivala javlja se Vaslija i očajnim glasom mi saopštava da je imala saobraćajnu nesreću, da joj je vrat u gipsu, tako da od nastupa nema ništa. Tada sam čvrsto rešio da pesmu povučem sa festivala i čekam neku drugu priliku sa Vasilijom.
Prilika se ukazala već sledeće godine. "Mita bekrija" je premijerno izveden na "Beogradskom saboru" 1969.
- Organiztor putujućeg festivala predložio je da pronađem neku drugu pevačicu, ali nisam hteo ni da čujem. Sačekah Vasiliju i nastupismo na "Saboru". Pesma nije pobedila na festivalu, a postade antologijska, zahvaljujući pre svega Vasilijinoj nenadmašnoj interpretaciji.
1969. godine na koktel singlu PGP-a pojavio se prvi snimak "Mite bekrije" uz sekstet Dušana Radetića.
- Nikad nisam stigla da objasnim ni publici ni kolegama kako jedna rođena Kragujevčanka tako autentično peva vranjanske pesme. U stvari, moj susret sa "Koštanom" desio se još u Omladinskom pozorištu u Kragujevcu čiji sam bila član. Ležale su mi te rastegnute melodije i rubato, mada sam se dobro snalazila i u ritmičnim pesmama - pričala je Vasilija u Muzičkoj apoteci.
- Kao vrhunac karijere smatram LP sa pesmama iz "Koštane". Imala sam čast da moj Kragujevčanin Dragimir Bojanić Gidra govori "Mitketa". Gidra je postavio uslov da ja pevam pesme iz "Koštane". Kad dođem u Vranje, dočekivao me trubački orkestar i povike: "Vasilija je naša!" Moj kolega Staniša Stošić je primetio: "Ej, kad ću ja ovako nešto da doživim u mom rodnom gradu."
(Goran Milošević)