16 godina od Vukasove smrti: Sećanje na jednog od najplodnijih kompozitora narodne muzike svih vremena

Samo za Miroslava Ilića Vukas je komponovao tridesetak pesama

Vrednost jednog kompozitora ne meri se samo brojem hitova koji su prošli na prvu, nego i brojem pesama sa snagom evergrina koje i posle decenija ćutanja mogu da ožive. Predrag Vuković Vukas (1941 - 2006) je upravo takav kompozitor - moderan u svakom vremenu.

"Kad naslonim na dlanove glavu

Preporučujemo

i razmišljam o ženi toj,

ja dočekam tako zoru plavu,

neću više da mislim o njoj.

Nije život jedna žena,

što si glavo zamišljena,

još života ostalo je,

natrag suze moje.

Ne pomažu razmišljanja moja,

ne vredi mi što uzdišem,

pobediću osećanja svoja

iz svog srca da nju izbrišem.

Tugovati sa čašicom neću,

malodušnost - šta beše to?

Ko spomene moju bivšu sreću, n

eka menja i društvo i sto."

(Predrag Vuković Vukas)

Samo za Miroslava Ilića Vukas je komponovao tridesetak pesama: "Nije život jedna žena", "Rastanka se našeg sećam", "Hiljadu suza majko", "Putujem, putujem", "Amerika, Amerika", "Sreli smo se u aprilu", "Ni aprili nisu što su bili", "Kad si sa mnom ne misli na vreme", "Nemam vremena da živim", "Ti si zvezda mojih snova", "Sviraj violino, pevaj mi mala", "O, gitaro", "Jelena", "Ljubila si dva čoveka"...

- Ima mnogo Vukasa u mojim pesmama. Vukasove pesme su mi prijale, neke su prošle na prvu, a neke su čistim kvalitetom živnule posle mnogo godina. Posle Obrenovih zavičajki falili su mi dobri sentiši. Naša saradnja je trajala od 1974. i pesme "Rastanka se našeg sećam" pa sve do njegove prerane smrti.

- Voleo je moje visine i poslušnost, pa sam dvadesetak godina na svaki svoj album stavljao poneku Vukasovu pesmu. Koliko vrede Vukasove pesme dokaz je i pesma "Nije život jedna žena". Kad smo je snimali, bila je sedma na LP-iju, u senci "Pozdravi je pozdravi", a sad je vodeća na mojim nastupima - kaže Miroslav Ilić.

Predrag Vuković Vukas je ponosni Čačanin i Šumadinac, i rođenjem i muzičkim izrazom. Od pevača je izvlačio maksimum, do "nebeskih" visina i savršenstva u studiju, na nivou njegovog savršenog sluha. Svirao je i komponovao na nekoliko instrumenata. Kao mlad je svirao bubnjeve i kontrabas, a kada se priključio čačanskim "Palilulcima" veoma uspešno je svirao bas prim. Prilikom komponovanja koristio je i gitaru i klavir, a naročito je voleo da harmonika "zašećeri" ogromnu većinu njegovih pesama.

- Kod Vukasa mi se svidelo što je bio kompletan autor svojih pesama. Dopadalo mi se to Vukasovo slaganje reči, te rečenice koje su na prvu bile i rogobatne i nelogične, a opet toliko originalne i nabijene emocijama. Sa ove istorijske distance od mojih 40 godina u diskografiji, mogu samo da se poklonim Vukasu i da izrazim zahvalnost što se tako nesebično predavao muzici i svojim pevačima - ističe Aca Ilić.

- Vukas je bio retko studiozan i zahtevan kompozotor. Bio sam svedok mnogih Vukasovoh kreacija u studiju i temeljnih priprema pre studija. Vukas je voleo da dođe na svadbu i u kafanu, da se uveri i u kvalitete pevača i u ukus publike. Tako je i mene pripremao i osluškivao, tri godine sam čekao na red da bih snimio moju prvu ploču - kaže Rade Jorović.

Kada je krajem 80-ih saznao da boluje od Parkinsonove bolesti, Vukas je rekao da je već tada umro. Bolovao je dvadesetak godina, onako stoički i gospodski, daleko od estradnog sveta a uvek u svetu muzike.

- Vukas je živeo za dobru pesmu. Dešavalo se da noćima ne spava zbog nekog stiha, melodijskog rešenja ili pevača. Mnoge je podigao od nule, a nikome nije tražio pare. Pesma je bila Vukasov život i svet, a mi smo opsluživali tu njegovu muzičku planetu.

- I u vreme najveće krize i hiperinflacije, Vukas nije prodavao pesme za pare. Govorio je svojim pevačima: "Čuvajte pare, trebaće vam za reklamu" - priča Slavica Vuković, Vukasova životna saputnica i inspiracija.

Vukasove pesme uđoše u narod i bez neke pompe i reklame. Skoro svakom svom pevaču podario je makar jednu pesmu za sva vremena: "Ti si žena mog života", "Dok te čekam ispod lipa", "Doviđenja, doviđenja", "Ne igraj se, ne muči mi dušu" (Miroslav Radovanović), "Kapetan potonulog broda", "Razvio se ruzmarin u travi", "Odvedi me druže pod prozore njene", "Zapalio bih celo selo", "Živeću ja i bez tebe", "Zalazak sunca u oktobru" (Zoran Jovanović), "Ne daj se generacijo", "Ana mi je rekla", "Isplači se na grudima mojim", "Oče, moj veliki oče" (Aca Ilić), "Selo moje lepše od Pariza", "Putuju kočije bele", "Tako mi hleba i vina" (Rade Jorović), "Kaži sinu da i ja postojim", "Lepotica i sirotan", "Zdravo, zdravo imenjače mali" (Kvaka), "Ja nisam rođena da živim sama", "Ti mi trebaš", "Molitva za malo sreće" (Ana Bekuta), "Batao, Bato", "Pile moje" (Lepa Brena), "Na mramornoj steni", "Ja sam rođen u Srbiji brale" (Dobrivoje Topalović), "Zaklanjaš mi sunce", "Nemoj, nemoj ljubavi da nas sitnica rastavi", "Kako je lepo imati tebe" (Nada Topčagić), "Rame uz rame", "Plače žica Ge" (Milan Babić), "Budi jako srce moje", "Sećaš li se srce šta je nekad bilo", "Skočio bih u Moravu sa staroga mosta", "Profesore danas me ne pitaj" (Toma Čolović), "Sreća je sine igračka skupa", "Ja malena, a kosa niz leđa" (Slavica Mikšić), "Kad bih mog'o da se podmladim", "Kuća je bez tebe prazna", (Nedeljko Bilkić), "Požuri ljubavi u moj zagrljaj", "Plava Ciganka" (Marija Trajkovska), "Dunjo moja" (Radiša Urošević), "Šta li ti je učinilo vreme" (Predrag Točilovac), "Ja te volim, a ti si grešnica" (Dragiša Sekulić), "Opasne sitnice" (Goca Lazarević), "Samo da dočekam to" (Nada Obrić), "Snegovi decembra" (Merima), "Tvoj bi miris prepoznao među ruža trista" (Zoran Kalezić), "Niz kaldrmu klepeću nanule" (Azemina Grbić), "Menjam žene k'o kravate" (Era), "Opa, pa, Neno, Neno" (Smederevac), "Umiru za mnom", "Ti si bog za mene" (Ekstra Nena), "Ljuljaj me sudbino" (Vera Matović), "Još jednu noć, još jednu čašu" (Palilulci, Lole), "Sine, bog te čuv'o" (Rade Bikinjac), "Imala si 18 leta" (Živko Savić), "Ostavljam sve za ljubav tvoju" (Milenko Živković)... Sve ove pesme i stotine drugih svrstavaju Vukasa u jednog od pet najplodnijih kompozitora narodne muzike svih vremena.

Predrag Vuković Vukas premunuo je na današnji dan, 25. decembra 2006.

(Goran Milošević)