68. rođendan narodnjačkog klasika Miće Teofilovića: Izvornost i tačnost, uvek i po svaku cenu

I tako više od pola veka - Mića Teofilović svira, peva, piše, komponuje, aranžira, šefuje orkestrom i u studiju i na narodnim veseljima

Ovo je jedna od najonarođenijih pesama narodnjačkog klasika Miće Teofilovića, iskonskog Šumadinca, i genima i muzičkim izrazom.

"Stara kuća, stara kuća,

Preporučujemo

a prozori mali,

tu je ona što mom srcu fali.

Sve šareno,

sve šareno od svile i ćilima,

blago onom ko spava u njima.

Spava Mile, spava Mile

i njegovo pile,

Mile s kraja, pile do duvara.

Da zna nana, da zna nana

što zna soba mala,

sve bi sobe pod kiriju dala."

(Mića Teofilović)

- Rođen sam 15. decembra 1954. godine u Pridvorici kod Lajkovca, pokraj reke Kolubare i legendarne Lajkovačke pruge. Odrastao sam u berićetno vreme za pesmu - pune kafane, na svakom vašaru po dvadesetak šatri. Sećam se, jako pojačalo, slab napon, nestane struje, a mi nastavimo sa pesmim i svirkom bez ozvučenja. Sve smo radili, samo da domaćini i gosti budu zadovoljni - veli Mića Teofilović.

- U mom selu je bilo nekoliko harmonikaša. Išao sam u školu, a plakao za harmonikom. Onda sam i školu batalio zbog harmonike, tako da moj otac nije imao izbora - ode i kupi mi harmoniku. Kad mi je otac nabavio harmoniku, usput me naterao da vanredno završim makar osmogodišnju u Lajkovcu.

- 1. septembra 1967. otišao sam na prvi čas harmonike kod majstor "Lisca" u Valjevo. Ubrzo sam postao i učenik Živote Pavlovića Valjevca, jednog od naših najboljih harmonikaša svih vremena. Sviranje i pevanje na harmonici shvatio sam ozbiljno, pa sam svaku pesmu nastojao da skinem tačno, kao sa ploče.

I tako više od pola veka - Mića Teofilović svira, peva, piše, komponuje, aranžira, šefuje orkestrom i u studiju i na narodnim veseljima.

- Trudim se da sviram tačno i u originalu, bez nota, sve iz glave. Mada, sve češće čujem od mlađih kolega da nije poenta odsvirati kolo ili pesmu uvek na isti način. Smatram da se tim tzv. improvizacijama narušava autentičnost pesama i kola, a neki na taj način prikrivaju svoje neznanje.

- Dešava se da jednu pesmu snimi desetak izvođača sa različitom melodjom i foršpilom, poneki čak i izmene autentičan tekst. Ima tu i muzičara iz moje generacije koji u tzv. novom ruhu osakate pesmu da ne liči na samu sebe. A onda meni kažu kako ja sviram pogrešno, jer oni ne znaju original.

Kalio se Mića na prelima i poselima, bilo leto bila zima. Svirao je i pevao uz vruću proju, sir i kajmak, mučenicu i pečenje kao stimulans.

- Umesto popularnosti i slave, reflektora i kamera, skandala i naslovnih strana, mnogo su mi važniji prijatelji koje stekoh u svakom selu i varoši. U mnogim kućama sam svirao i rođenje i krštenje, pa punoletstvo, onda ispraćaj u vojsku, svadbu, pa sve u krug kad stignu nova deca. Umesto da budem TV svirač i pevač, ja postadoh porodični svirač, svirač po kućama.

A tek vašari i kafane - pretvarao ih je Mića u narodne svetkovine, uz promociju novih kolega i koleginica i scenskih bravura.

- Godinama sam nastupao sa mojim ansanblom i grupom pevača "Kolubarci". Uglavnom smo bili u narodnim nošnjama, a bilo je tu i novotarija: desetak godina pre Saše i Brene promovisali smo duge noge i "jahački stil" donošenja pesme. Mnogo je pevačica bilo na mojim ramenima i harmonikama. Kad nisam imao pevačicu u ekipi, tu je bio Era Ojdanić da izigrava žensko. Sve sam ja to radio mnogo pre Saše Popovića, samo što nisam imao mašineriju da to ekranizuje.

Pored desetina svojih autorskih i onarođenih pesama i kola ("Pevaj ujko, pevaj rode", "Ide Mile putićem i peva", "Stara kuća, a prozori mali", "Raskini lance, prokleta ženo", "Ja ulazim u avliju, čizme stoje uz kapiju", "Kolubaro, mutna vodo", "Od sveg cveća najlepša je jedna ruža moja", "Pridvorčanka"...), početkom ovog veka objavio je Mića jedinstven diskografski poduhvat - četvoristruki CD sa sto narodnih kola odsviranih samo na solo harmonici: "Jaseničko", "Gocino", "Čukaričko", "Oreovačko", "Lolino", "Danilovo", "Banetovo", "Globodersko", "Ljubišino", "Kolo iz Opornice", "Trnjanka"...

- Posle pobede na takmičenju "Ko zna više narodnih kola", rešio sam da to što svirao na veseljima i na takmičenju snimim i na nosačima zvuka, i to samo sa solo harmonikom. Počeo sam, trajem i završavam sa delima mojih slavnih kolega. Išao sam njihovim muzičkim stazama, a nikad nisam poželeo da ih preteknem ili zaobiđem. Nažalost, u Srbiji više nema radija na kome bi moglo da se pusti narodno kolo u originalu.

- Želeo sam da pokažem nekim novim harmonikašima kako se sviraju kola u originalu - desna ruka, leva ruka, registar. Želeo sam da na jednom mestu demonstriram umeće Mije Krnjevca, Buce Jovanovića, Jovice Petkovića, Radojke Živković, Vite Životića, Novice Negovanovića, Baneta Milutinovića, Danila Miškovića i ostalih velikana na harmonici.

(Goran Milošević)