Dragoslav Mihajlović: Kako sam postao Kanarinac

- Moja velika želja da zapevam na radiju ostvarena je u emisiji Radio Niša "Omladina pred mikrofonom" autora i voditelja Vidosava Petrovića. Ono što mi je bio nedosanjan san, postalo je stvarnost - kaže legendarni Dragoslav Mihajlović Kanarinac

1966. godine objavljena je singl ploča zagrebačkog Jugotona. Na prednjoj strani omota pisalo je - Aleksandar Stefanović i Ljubiša Krstić, a na poleđini omota pisalo je - pesme iz Srbije ("Ja sam momče sa sela", "Pobegla je za mene Mirjana", "Ne nađoh te ko nekad u kući", "Vrati mi se") pevaju Aleksandar Stefanović, Ljubiša Krstić i Dragan Mihajlović.

- Moja velika želja da zapevam na radiju ostvarena je u emisiji Radio Niša "Omladina pred mikrofonom" autora i voditelja Vidosava Petrovića. Ono što mi je bio nedosanjan san, postalo je stvarnost - kaže legendarni Dragoslav Mihajlović Kanarinac.

Preporučujemo

- Putem talasa Radio Niša, u to vreme najslušanije lokane radio stanice u Jugi, mogli su da me čuju moji u mom rodnom Lukovu, drugari u Svrljigu, što je za mene bilo kao da sam osvojio svet. Tek kasnije sam saznao ko me je sve slušao i u ostalim krajevima naše zemlje.

Šansu koju mu je pružio Radio Niš Dragoslav Mihajlović je iskoristio veoma brzo i uspešno.

- Pružila mi se prilika da za produkciju Jugoton učestvujem u zajedničkom snimanju gramofonske ploče pod naslovom "Ja sam momče sa sela" sa mojim dragim kolegama Aleksandrom Stefanovićem (tada velikom zvezdom narodne muzike, autentičnim pevačem i kompozitorom) i Ljubišom Krstićem. Pevao sam pesmu "Vrati mi se" i to je moja prva snimljena pesma na gramofonskoj ploči.

U istom studiju usledio je novi poziv, i to od produkcije Diskos iz Aleksandrovca, da Dragoslav Mihajlović snimi svoju prvu samostalnu ploču.

- Bile su to godine kada su se na singlicama snimale po četiri pesme. Bile su to moje prve samostalne i autorske ploče sa vodećim pesmama "Verenički prsten" i "Mladožednja".

- Te pesme su snimane u studiju Radio Niša koji je bio, pored tonskih studija Radio Beograda, jedini u kojem su mogli da se snime kvalitetni tonski snimci. Svoju prvu ploču u tom istom studiju godinu dana pre mene snimila je i Lepa Lukić.

Već na prvoj samostalnoj ploči Dragoslav Mihajlović je pored svog imena i prezimena dodao i umetničko ime Kanarinac, po kojem će ga pamtiti mnoge generacije ljubitelja narodne muzike.

- Za vreme mog školovanja u Nišu, u komšiluku gde sam stanovao, živela je tetka Zlata, za koju mogu da kažem da je moj prvi "fan". Tetka Zlata je slušala kako sam uvežbavao pesme za moju prvu autorsku ploču i mnogo joj se dopalo kako pevam.

- Jednog dana mi se obratila rečima: "Dragoslave, kanarinče moje, ti bolje pevaš od svih kanarinaca koje sam čula." To mi je godilo, a kome ne bi, pa sam u dogovoru sa ljudima iz Diskosa pored svog imena dodao i umetničko ime Kanarinac koje će me, verujem, nadživeti.

Tako je Diskos dobio jednog od svojih najkomercijalnijih ekskluzivaca i kantautora sa desetinama pesama sa snagom evergrina: "Budi mi devojka", "Ja te volim", "Svadba, svadba", "Oj, ovčare, beli jaganjčare", "Selo moje, moj najlepši kraju", "Oj, Srbijo, sele", "Nije, nije, prošlo moje vreme", "Jedan dan da budem s tobom", "Lažu te draga svi", "Gori noć", "Ja sam momak delija Moravac", "Uzmi Done dve bombone"...

- Život piše romane, a moje pesme pišu bele note. "Bele note" su emocija umetnika, nema ih na papiru već u nedrima gde stanuje ljubav. Bela boja je oduvek bila simbol nečeg čistog, neukaljanog. Moje pesme su upravo takve - čiste kao suza. Od nekoliko stotina mojih snimljenih pesama, nijedna od njih nije stavljena na listu nepoželjnih ili zabranjenih.

(Telegraf.rs)