Snimio Rade, presnimio Safet, a napisao Šanko, mašinbravar iz Stopanje: "Kud se žuriš, hej živote"

Ovu pesmu je pevački zakucao Rade Petrović, mnogo voleo i pevao (čak i presnimio) Safet Isović, a napisao jedan mašinbravar iz Stopanje kod Trstenika, pesnik Ratomir Ivanović Šanko

"Kud se žuriš, hej živote,

Preporučujemo

stani malo kad te molim,

što odnosiš moju mladost

kad znaš da je silno volim.

Ti prolaziš i odnosiš

ljubav, sreću i veselje,

stani malo, hej živote,

da ispunim svoje želje.

Kad se samo jednom živi,

što se žuriš, hej živote,

žao mi je da ne vidim

u prirodi sve lepote.

Kad bi mog'o da sačekaš

da godina koja prođe,

da proživim u mladosti,

da mi starost još ne dođe."

(Ilija Spasojević - Ratomir Ivanović Šanko)

Ovu pesmu je pevački zakucao Rade Petrović, mnogo voleo i pevao (čak i presnimio) Safet Isović, a napisao jedan mašinbravar iz Stopanje kod Trstenika, pesnik Ratomir Ivanović Šanko.

- Napisao sam je u fabričkoj hali "Prve petoletke". Baš kad sam najviše fizikalisao, napisao sam moj naveći hit. Bruseći ivice na velikim metalnim komadima, smučio mi se život - pričao je Šanko u Muzičkoj apoteci.

- Onako zatvorenih očiju i umazanih ruku, bacio sam alat, uzeo plajvaz i na parčetu papira napisao "Kud se žuriš, hej živote". Stihovi su navirali, izletela je sva muka i čežnja iz mene, nastala je pesma koja je tražila svog pevača.

Krajem 60-ih i početkom 70-ih Ratomir Ivanović Šanko je bio vodeći tekstopisac legendarnog harmonikaša i kompozitora Ilije Ike Spasojevića i njegovog udarnog pevača Dževada Ibrahimagića. Dževad je tada mnogo snimao, pobedio na putujućem festivalu sa Šankovom pesmom "Beskućnik", pa je u toj velikoj ponudi sjanih pesama odbio "Kud se žuriš, hej živote".

- Čim sam pročitao tekst, znao sam da će biti veliki hit. A onda su usledile muke sa mojim dragim kompozitorom. Ika Spasojević je bio vrhunski harmonikaš i pravi majstor izvorne i nove šumadijske pesme, ali je imao tako nerazgovetan i grub glas da je bila prava umetnost razumeti ga. Mnogo se mučio da mi pokaže pesmu: krene da peva i krči k'o radio. Ja se naljutim, pođem kući, a Ika će meni: "Ja da znam da pevam, ne bih zvao tebe" - priča bard šumadijske pesme Rade Petrović.

- U studju, za vreme snimanja, Ilija Spasojević zove Bucu Jovanovića da mu svira drugu harmoniku. Buca poče sumnjivo da vrti glavom i reče da neće da se muči zbog dve-tri hiljade prodatih ploča. Ilija je ubrzo našao drugu harmoniku, svog sina Slobodana, okupio ansambl i obavismo snimanje.

Prva verzija pesme "Kud se žuriš, hej živote" pojavila se 1970. godine na singlu PGP-a, baš u danima kad se pojavio i Šaban sa Bucinom "Utjehom".

- Jednostavno, nisam imao podršku moje matične kuće. Naštampali su 5.000 ploča, pa brzo rasprodali tiraž. Kasnije, kad je pesma i bez reklame ušla u narod, doštampavali su je nekoliko puta. Na uručenju zlatne ploče u Domu sindikata Safet Isović mi reče: "Ja bih je prodao u milion."

- Pesma mi se posrećila i pored žestokog ogrešenja PGP-a. I tada, baš kao i danas, nisam znao da se laktam. Verovao sam u svoje pevačke mogućnisti i u dobre pesme mojih kompozitora i tekstopisaca, ali to za estradu nije bilo dovoljno. Bez obzira na sve, ta pesma je moja lična karta i pesma koja me prati kroz čitavu karijeru.

1982. godine Rade Petrović je presnimio svoju pevačku ličnu kartu sa ansamblom Tomice Miljića i opet objavio za PGP.

- Nisam bio zadovoljan kako sam je otpevao na singlici, bilo je to malo "posnije" pevanje. Kad sam pevački sazreo, 12 godina kasnije, snimio sam je u malo "mrsnijoj" verziji. Siguran sam da je i Tomica Miljić svojom svirkom i aranžmanom produžio vek mog prvog hita.

I velikom Safetu se mnogo svidela pesma "Kud se žuriš, hej živote", pa je početkom ovog veka presnimio u etno-džez fazonu.

- Najžalije mi je što Safet Isović nije snimio neku moju pesmu onako iz prve ruke. Doduše, Safet je presnimio "Kud se žuriš hej živote", a i pre toga je redovno pevao tu pesmu, poručivao je u kafani. Govorio je: "Što mi Bog nije doveo ovog tekstopisca, da je ja otpevam i prodam u milionskom tiražu - kaže Ratomir Ivanović Šanko.

- Jednom smo se i upoznali u kafani "Gremeč", Sajo mi je pružio ruku, ostavio adresu i telefon, i rekao da ne pita koliko košta, samo da napišem i za njega neku ovako lepu pesmu. Shvatio sam to kao domaći zadatak, malo sam mozgao i napisao mu jednu novu sevdalinku:

"Na sred grada Sarajeva, stara kula porušena,

sazidana od kamena, potamnela od vremena.

Tu je nekad aga bio, sevdisao, vino pio,

imao je trista žena, a danas ga više nema.

Kad je agi mladost prošla i opaka starost došla,

Alaha je stao zvati da mu mlade dane vrati.

Davao je Omer-aga tri tovara suva blaga,

bele dvore, nakit skupi onom ko mu mladost kupi.

Tužno leži ruševina i govori nama svima:

ovaj život kratko traje, sve prolazi i nestaje.

Nestali su dvori beli, trista slugu, harem celi,

stara kula tužno drema, Omer-age više nema."

(Goran Milošević)