80. rođendan Mladena Petrovića Kosmajca: "Navik'o sam živeti polako"

- Kosmajac mi je produžio vek na estradi. Kao što je u pesmi važan naslov, tako je i na estradi važno ime po kojem će te pamtiti. Rođen sam na Kosmaju, i danas živim u Nemenikućama na najzdravijoj planini, u neiskvarenoj prirodi. Trudio sam se da i kroz ovu estradnu šumu prođem neiskvaren - kaže unikat narodne muzike Mladen Petrović Kosmajac

Ovo je jedna od autobiografskih pesama Mladena Petrovića Kosmajca, pevača unikata, oca daleko popularnijih Radeta i Stefana Kosmajca. Tako se muzička loza Kosmajca iz Nemenikuća produžila i u 21. veku.

Preporučujemo

"Kad ljubim i volim osećam se mlađi,

što vreme odmiče život mi je slađi.

Od ljubavi do ljubavi život teče dalje,

iz mlađanih dana u starost me šalje.

Sve dajem za pesmu i poljupce vrele,

nije važno da l' su kose pobelele.

Gde zastanem ja produžim, neće stati vreme,

uvek sam sa srećom naš'o pomirenje.

Ipak lep je život i kad mladost prođe,

jer tek kada sazri najslađe je grožđe.

Il' dobio il' gubio starost ne priznajem,

za sve što učinim nikad se ne kajem."

(Radoje Mitrović Barajevac - Miodrag Ž. Ilić)

- Kosmajac mi je produžio vek na estradi. Kao što je u pesmi važan naslov, tako je i na estradi važno ime po kojem će te pamtiti. Rođen sam na Kosmaju, i danas živim u Nemenikućama na najzdravijoj planini, u neiskvarenoj prirodi. Trudio sam se da i kroz ovu estradnu šumu prođem neiskvaren - kaže unikat narodne muzike Mladen Petrović Kosmajac.

- Kad sam počinjao da sviram u modi su bile svirajke, frule i usne harmonike. Malo ko je imao harmoniku, a meni od pokojnog oca ostala klavirka. Bio sam samouk pa sam ubrzo prešao na dugmetaru, bila mi lakša za sviranje. Klavirka je za šansone i Šopena, a dugmetara je za Šumadiju.

Mladen Petrović Kosmajac je rođen 2. oktobra 1942. u Nemenikućama. Odrastajući kao ratno siroče, osetio je svu gorčinu borbe za život i svu lepotu druženja sa ljudima gladnim pesme i ljubavi.

- I ja sam bio gladan ljubavi. Rastao sam bez roditelja, svirao sam bez nota, sve po sluhu i inspiraciji. Od petnaeste godine zarađujem hleb sa harmonikom, i to bez tri prsta na levoj ruci. Svirao sam prvo sa jednom, pa sa dve harmonike, pa bas...

- E, onda je stigla struja, pa mikrofon i pojačalo, krenule su svadbe, vašari, ispraćaji, počeo sam i ploče da snimam. A kad je stigao internet i kompjuter, svako može da snima. Može da snimi ploču, može da postane zvezda, a da poturi nekog drugog da mu peva. Kosmajac je pravi raritet, i glasom i pojavom i pesmama. Ne pojavljuje se u medijima, a ima desetine onarođenih pesama.

- Meni nisu trebale kamere da bih postao popularan. Pevao sam narodna veselja, snimao ploče, vrteo se na radiju, bilo mi lepo. Otpevao sam dvadesetak Šabačkih vašara. Zamislite desetine šatri, a pod svakom šatrom neko veliko pevačko ime: Kvaka, Šaban, Vera, Marinko, Gedža...

- Punio sam šatre od nekoliko hiljada gostiju, a imao sam i dobru ekipu: Moma Stanojević, sada prva violina Narodnog orkestra, Zoran Jovanović, Sveta Pajić. Kad god zaškripi, ja sam bio tu da punim šatru - gegovima, štosovima, šaljivim i švalerskim pesmama.

Stari i originalni Kosmajac je vlasnik možda i najegzotičnog glasa u svetu marodne muzike. Peva i ženske vokale, izvlači nebeske visine, ali Mlađu niko ne može da imitira, pa i njegovi sinovi.

- Pevao sam i po dva dana i dve noći, bez prestanka. Nikad nisam promukao, a i kad sam najodmorniji zvučim kao da sam promukao. Utrčavao sam na snimanje sa najtežih svadbi. Nijednu pesmu nisam uvežbavao pre snimanja, a da jesam... Nisam stigao ni tekstove da naučim pre snimanja. Uđem u studio, držim papir u ruci, čitam teskst i pevam.

- O televiziji nisam ni razmišljao. Kad sam ja snimao, ni Šaban Šaulić nije mogao na televiziju. Bila jedna televizija, a mnogo pevača. Mi pevači iz Diskosa bili smo zadovoljni kad nam uslikaju omot ploče i puste najavu od dve sekunde - nova ploča!

Diskografska karijera Mlađe Kosmajca trajala je od 1974. do 1987. Kao ekskluzivac Diskosa snimio je četrdesetak pesama na desetak singlova i dva albuma: "Hej, živote ti ne žuri tako", "Šumadinko, moja mila diko", "Neću boli što ti drugi dade", "U očima suza nema", "Živi život, sakrij tugu", "Ne tuguj druže stari", "Kad ljubim i volim, osećam se mlađi", "Majko, vraćam se kući", "Evo mene pored lepe žene", "Ti si mala maca, a ja mali miš", "Nijedna mi nije okrenula leđa", "Sećaš li se prohujalih noći", "Od Topole do Kosmaja"...

Mlađine pesme odišu i setom i veseljem, a Mlađino lice blista i u osamdesetoj. Veselo srce prkosi godinama, a zdrav način života estradnim porocima.

- Sve je to zasluga moje supruge Goce i mojih zdravih navika na Kosmaju. Svakodnevno radim gimanstiku i vežbe za zglobove, dvadesetak sklekova svako juto, istežem federe, bavim se voćarstvom. Od Beograda do Kosmaja mogu da prepešačim kao od šale.

(Goran Milošević)